Studentski period predstavlja najvažniju prekretnicu u životu svake mlade osobe, koja joj određuje dalji životni put. Većina mladih ljudi u studentskom periodu prema aktuelnim statistikama, upražnjava polne odnose sa svojim partnerom, koji u većini slučajeva rezultiraju potomstvom u periodu studiranja. Sa medicinskog aspekta, reproduktivno zdravlje i briga o pravilnom vođenju trudnoće studentkinja-porodilja predstavljaju najvažniji preduslov za stabilnost emotivnih partnerstava u studentskom periodu. O važnosti ginekološkog pregleda jednom godišnje, porođaju u ranim dvadesetim godinama i savetima o pravilnom održavanju trudnoće za „Akademsku bebu„ govori doktorka specijalista ginekologije Brigita Lepeš Bingold.
Dr Lepeš Bingold govorila je za Akademsku bebu o reproduktivnom zdravlju foto: privatna arhiva
Gledajući iz medicinske struke ,koje lekcije svaki student i svaka studentkinja trebaju naučiti o zdravstvenom vaspitanju,gde se može svrstati i reproduktivno zdravlje?
Zdrave životne navike pravilna ishrana,fizička aktivnost,dovoljno odmora su osnov za pravilno funkcionisanje celog organizma.Gledajući iz aspekta ginekologa, osvrnula bih se na pravilne higijenske navike .Svakodnevno postoji potreba za pranjem spoljnih genitalija i povremenim korišćenjem vaginalnih probiotika.U savremenom životu često se vaginalna flora naruši unošenjem veće količine ugljenih hidrata (šećeri, testenine,hleb).Za vreme menstruacionog ciklusa zbog prisustva krvi menja se ph vrednost vagine i time se stvaraju povoljni uslovi za razvoj vaginalnih infekcija koje se ponekad dugo leče , mogu ostaviti i trajne posledice ukoliko se ne izleče,a često se i vraćaju. Probiotici za vaginu se preporučuju jer odklanjaju nepovoljne efekte loših životnih navika. Seksulani odnosi moraju biti brižljivo planirani ne samo sa aspekta zaštite od neželjene trudnoće nego još više sa aspekta zaštite od seksualnim putem prenosivih infekcija .Ne bih sad ponavljala koliko je važno koristiti prezervativ jer on zaista može zaštiti od većine polno prenosivih bolesti.To je svima danas poznato, ali ono na čemu treba insistirati je redovna ginekološka kontrola jedanput godišnje koja podrazumeva vaginalni i ultrazvučni pregled i uzimanje briseva papanikolau ,bakteriološki brisevi vagine ,cervikalnog kanala i eventualno HPV tipizacija ,kolposkopija .Na ovim rutinskim pregledima se mogu uočiti početne promene ,korigovati na vreme i sprečiti razvoj težih obolenja koja mogu trajno narušiti reproduktivno zdravlje .
Dr Brigita Lepeš Bingold pregleda razvoj fetusa na ultrazvuku foto: privatna arhiva
Sa kojim sve zdravstvenim poteškoćama se studentska populacija porodilja starosti od 20-30 godina može susrtresti u studentskom periodu?
Period od 20-30 godina je optimalan period za trudnoću i porođaj.Pomerila bih možda granicu na 21 godinu jer je uočeno da žene ispod 21 godine imaju isti rizik od razvoja hromozomopatija kao i one preko 35 godina ,te zahtevaju veću pažnju i veći broj analiza tokom trudnoće.Organski sistemi su u tim godinama razvijeni i spremni za razvoj trudnoće.Teškoće pre mogu biti u sferi psihičke spremnosti na ulogu majke i prihvatanje promena na telu koje neminovno nastaju razvojem trudnoće i nakon porođaja.Rastezi na koži –strije se često javljaju u predelu trbuha na dojkama i na butinama,redovnim tretiranjem kože hidratantnim kremama sprečava se razvoj trajnih promena koje mogu narušiti estetiku mlade žene .Ne bi trebalo zanemariti ni stres koji nastaje zbog nagomilanih obaveza ,ponekad nerešenih finasijskih prilika .Obično u tim situacijama se preporučuje uzimanje preparata magnezijuma,šetnje i fizička aktivnost koju zdravstveno stanje trudnice dozvoljava.Pravilne i redovne kontrole smanjiće mogućnost razvoja komplikacija .
Redovni ginekološki pregledi čuvaju reproduktivno zdravlje foto: privatna arhiva
Koje savete biste uputili svim studentkinjama ,kada je reč o pravilnom održavanju trudnoće,a naročito studentkinjama koje imaju hronično obolenje poput astme?
Trudnoća je odraz zdravlja,međutim ponekad se u trudnoću uđe sa prethodnim zdravstvenim problemima .Takođe je uočeno da trudnoća ponekad pokrene latentne pritajene poremećaje u funkciji organizma kao odgovor na povećano opterećenje organizma.Vrlo često se u praksi srećemo sa anemijama naročito u drugoj polovini trudnoće. Beba za svoj razvoj uzima neophodne sastojke i zato se mora redovno kontrolisati krvna slika i nadoknaditi ono što organizmu majke nedostaje. Štitna žlezda je takođe vrlo značajna za pravilan razvoj ploda te se i njene vrednosti kontrolišu i koriguju ukoliko ima potrebe .Redovno praćenje trudnoće odvija se po određenim protokolima ,za svaki pregled u određenom periodu postoje specifičnosti,kojima se prati pravilan razvoj ploda i vrše redovne kontrole zdravstvenog stanja majke .Ukoliko postoje obolenja nezavisno da li su nastala tokom trudnoće ili su postojala i pre trudnoće neophodna je konsultacija specijalista određene oblasti .Timski rad je kao i u svakom poslu neophodan jer samo zajedno možemo na najbolji način doći do cilja i uživati u zdravoj bebi uz nasmejanu i zdravu majku .