Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji se u periodu od januara do oktobra 2020. godine, rodilo 51.753 živorođenih beba, što u odnosu na isti period prethodne godine kada je ukupan broj živorođenih beba iznosio 53.082, beleži pad od 1.329, odnosno, za 2,5 odsto od ukupnog broja živorođenih beba. Uzimajući u obzir informaciju koju je naš portal dobio prošle godine od Republičkog zavoda za statistiku, a to je podatak o tome da je broj studenata roditelja u Srbiji na nivou statističke greške, što znači da studenata roditelja ima manje od 10.000, kao i izjavu za naš portal bivše narodne poslanice u Skupštini Srbije, osnivačice inicijative „Mame su zakon„ i funkcionerke Stranke moderne Srbije Tatjane Macure da fokus Vlade Republike Srbije na polju unapređenja populacione politike i borbe protiv depopulacije treba da bude stvaranje podsticajne društvene klime da što više mladih majki rađa svoje prvo dete, što će kao demografski pokazatelj uticati na rast nataliteta u Srbiji i u statistici dati pozitivan rezultat rasta nataliteta u celini, a sve ovo je nemoguće postići bez populacije studentkinja majki, koje čine glavni ključ na polju unapređenja populacione politike i borbe za veći natalitet. Roditeljstvo u studentskom periodu obuhvata, pre svega, odličnu organizaciju života na roditeljskom, poslovnom i fakultetskom planu, a da bi roditelji, svi sadašnji i budući studenti roditelji u Srbiji postigli sve svoje obaveze na polju brige o bebi, učenja za fakultet i pronalaska posla koji će im obezbediti egzistenciju, razgovarali smo sa masterom medijskih nauka i autorkom poznatog bloga za studente roditelje, roditeljsko savetovanje i planiranje porodice s-mama.blog Mimom, koja je i sama postala majka u studentskom periodu i zaposlenim službenicima centara za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu, Univerziteta u Kragujevcu i Univerziteta u Novom Sadu. O roditeljstvu u studentskom periodu autorka popularnog bloga o studentima roditeljima, roditeljskim savetima i planiranju porodice s-mama.blog Mima rado je govorila za Akademsku bebu:
Koji fakultet i stepen studija ste završili i gde?
Osnovne akademske studije novinarstva završila sam u Nišu, a master studije medijskih nauka završila sam na Univerzitetu u Regenzburgu u Nemačkoj.
Mima uživa sa svojom ćerkom foto: s-mama.blog
Na kojoj godini studiranja ste postali roditelj?
Kada sam bila treći semestar na master studijama ostala sam u drugom stanju. Sofka je došla tokom četvrtog semestra. A ja sam sve vreme trudnoće bila aktivni student. Obrazovni sistem u Nemačkoj (barem je u Bavarskoj tako, za druge pokrajne ne bih smela da tvrdim) je koncipiran tako da studenti-roditelji mogu pre svega da uzmu do 6 semestara „slobodno“ tj. „porodiljsko odsustvo“, koje mi je u velikoj meri bilo od pomoći. To znači, da za te tri godine imate prava da polažete ispite u dogovoru sa profesorima, ali vam se ti semestri ne računaju u ukupno vreme studiranja, s obzirom na to da master studije traju regularno 4 semestra (sa mogućnošću produžetka od 2 semestra bez problema). Ja nisam imala potrebe da iskoristim svih 6 semestara. Bila sam zvanično odsutna samo dva, s tim što sam već avgusta krenula na seminare, iako se Sofka rodila krajem maja. Odlična stvar za nas je bila to što ne samo majka, već i otac može da uzme ovo aktivno odsustvo. Te je moj muž, koji je takođe student, tada je bio 4. semestar na magistarskim studijama teologije, mogao uporedo da završava ispite i da se zajedno sa mnom brine o bebi.
Da li ste kao student-roditelj iz Srbije imali državnu pomoć od Savezne Republike Nemačke, Vašeg Univerziteta i lokalne samouprave u kojoj ste prijavljeni u Nemačkoj, u vidu neke finansijske pomoći?
Kao studenti koji dolaze iz zemlje koja nije članica Evropske unije nismo imali pravo na direktnu pomoć države, koju inače dobijaju svi roditelji ovde (Eltern/Kindergeld tj. „dečiji dodatak“). Međutim postoje različite organizacije i savetovališta, koje su specijalizovane za pomoć roditeljima u teškim situacijama, u koju smo mi finansijski svakako pripadali, te smo dobili u nekoliko navrata jednokratnu pomoć od njih (za kupovinu opreme za bebu, na primer). Sam Univerzitet ne obezbeđuje finansijsku pomoć, ali sa druge strane pruža odlične mogućnosti da kao roditelj uspešno možete studirati. Na primer, svaki fakultet ima sobu za dojenje i presvlačenje bebe. Na kampusu postoji i soba za roditelje i decu, puna igračaka, sa krevetom za dete i radnim stolom sa kompjuterom, na kome roditelji mogu da rade. Ovu sobu mogu da koriste svi studenti-roditelji. Tamo možete biti sa bebom između predavanja na primer, ili se družiti sa drugim studentima-roditeljima. Nama je ova prostorija bila zaista od pomoći, jer je Marko bio sa Sofkom tu, dok sam ja imala seminare, te sam u pauzama mogla da je dojim bez problema, a i njoj je bilo zabavno ne samo zbog brojnih igračaka, već i druge dece koja su često tu bila. Takođe, Univerzitet može da vam obezbedi besplatnu bebisiterku na kampusu. To je obično isto studentkinja, koja u vreme kada vam treba je slobodna, i može da se stara o vašem detetu dok ste vi na predavanjima. Kada je Sofia dovoljno porasla, upisali smo je u jaslice koje se nalaze direktno na kampusu i koje su i po cenama predviđene za studente-roditelje. Tako da nije sve u finansijama, mnogo više je u infrastrukturi koja je izgrađena tako, da vi bez problema možete da se ostvarite u akademskoj, kao i roditeljskoj ulozi.
Majčinski trenuci su uvek jedinstveni foto: s-mama.blog
Na koji način ste kao studentkinja-majka izdržavali svoju novoformiranu porodicu?
Mi smo za sve vreme studija ovde imali stipendiju od jedne nemačke fondacije, te je i za vreme trudnoće i kasnije kada se Sofia rodila, to bio glavni izvor naših prihoda.
Da li su studenti-roditelji u Nemačkoj diskriminisani prilikom traženja posla? Da li moraju da prećute da imaju bebu na razgovoru za posao kako bi sa sigurnošću dobili posao/plaćenu stručnu praksu kod nemačkog poslodavca i na taj način obezbedili neku svoju egzistenciju?
Moje iskustvo je vrlo pozitivno što se i ovoga tiče. Nikada nisam krila da imam dete, niti ikada planiram to da činim. Za vreme samih studija imala sam odličnu saradnju sa svim profesorima, gde su mi oni u više navrata izlazili u susret, pre svega time što su mi produžavali rokove za predaju seminarskih radova. Moj muž je imao više pismenih i usmenih ispita i njemu su profesori nekoliko puta čak i davali zasebne termine za polaganje. Kada sam posle studija tražila posao, na samom intervjuu sam naravno rekla da imam malo dete, kada su me pitali za moguće radno vreme i time naglasila da sam fleksibilna u vreme kada je ona u vrtiću, što mi nije donelo nikakve probleme. Štaviše, šef mi je po dobijenom poslu rekao da kad god bude trebalo da zbog male ostanem kod kuće, neće biti nikakav problem. I do sada ih nisam imala.
Roditeljstvo foto: s-mama.blog
Samo traženje posla posle studija, pogotovu ako ste završili društvene nauke, nije ni malo lako, kao zapravo i svuda. Ali sama činjenica da sam majka, gde god ja bila i gde god morala da radim, mi nikada neće biti prepreka. Pre bih odbila da radim negde, ukoliko bi mi pravili problem zbog činjenice da imam dete, nego da to skrivam.
Da li u Nemačkoj postoji Zakon o studentima-roditeljima?
S obzirom na to da sam ja stručnjak za medije, a ne pravnik, nažalost ne mogu dati konkretan odgovor na ovo pitanje, jer zaista ne znam. S obzirom na naše celokupno iskustvo, verujem da postoji, a šta je njegova tačna sadržina, zaista ne bih smela da tvrdim.
Šta biste savetovali sadašnjim i budućim studentima-roditeljima, budući da je definicija studenta-roditelja, mlada osoba starosti od 20 do 35 godina, koji su postali roditelji tokom trajanja osnovnih, master i doktorskih akademskih studija?
Ja sam osnovala svoj blog (s-mama.blog) nedugo posle porođaja sa Sofiom upravo iz tog razloga, ne samo da podelim svoje iskustvo kao student-mama, već i da ohrabrim studente koji imaju decu ili koji planiraju da osnuju porodice. Sofia je nama omogućila da završimo studije mnogo motivisaniji nego što smo to pre nje bili, jer smo tada znali da nemamo vremena za gubljenje, već se moramo iz petnih žila truditi da njoj i nama obezbedimo egzistenciju i dobar život. Moj savet i stav, potvrđen iskustvom, je – da, moguće je studirati sa malim detetom, i u inostranstvu, i bez podrške uže i šire porodice. Lako nije svakako, ali je itekako moguće uz dobru organizaciju pre svega i naravno podjednaku angažovanost oba roditelja.
Dragi student-roditelji i posetioci portala „Akademska beba„, preporučujemo vam da svakog dana posećujete blog s-mama.blog koji se bavi roditeljstvom, studentima-roditeljima kao posebnom populacionom grupom i planiranjem porodice.
Izvor fotografije: s-mama.blog
U javnom sektoru Republike Srbije u oblasti visokog obrazovanja u okviru državnih univerziteta rade centri za razvoj karijere i savetovanje studenata. Odgovore na pitanja koja se tiču karijernog savetovanja studenata, a među njima i studenata roditelja, potražili smo kod službenika centara za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu, Univerziteta u Novom Sadu i Univerziteta u Kragujevcu.
Marija Jovanović, koordinatorka programa u Centru za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu
Kako izgleda jedno karijerno savetovanje studenata u Centru za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu? Da li se ono razlikuje u zavisnosti od sociološkog profila studenta kao što je profil studenta-roditelja?
Karijerno savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu realizuju savetnici Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata, i namenjeno je studentima koji žele da se konsultuju u vezi sa ličnim razvojem karijere, problemima i izazovima koji ga prate, uz poštovanje privatnosti i poverljivosti. Savetnici za karijeru mogu studentima pomoći da dođu do rešenja problema sa kojima se susreću kao što su donošenje karijernih odluka, pravljenje karijernog plana, traženje prakse, posla, stipendija i ostalih prilika za usavršavanje. Karijerno savetovanje traje do sat vremena, obavezno se zakazuje lično putem formulara koji je dostupan na sajtu Centra. http://www.razvojkarijere.bg.ac.rs/zakazite-savetovanje
Savetnik kontaktira studenta telefonom ili imejlom i dogovara termin. U skladu sa potrebama studenata omogućeno je da nas studenti mogu kontaktirati i od kuće, iz studentskog doma ili iz inostranstva, ukoliko ne mogu doći do naših prostorija, odnosno savetovanje mogu realizovati onlajn, u dogovoru sa savetnikom, putem neke od platformi za video pozive kao što su Skajp ili Zum. U poslednje vreme usled situacije izazvane pandemijom savetovanje se obavlja isključivo onlajn. Centar se zalaže za jednake mogućnosti kada je reč o obrazovanju, obuci i zaposlenju, kao i u svim ostalim oblastima svog rada. Trudimo se da se prilagodimo specifičnim zahtevima korisnika i izađemo u susret svakoj specifičnoj potrebi, u skladu sa svojim mogućnostima, što se ponekad ogleda na primer u fleksibilnosti po pitanju termina za savetovanje i sl. Ne pravimo diskriminaciju studenata po pitanju socijalnog statusa, kao ni po bilo kom drugom pitanju. Uvek smo na strani studenata.
Koje karijerne savete studenti najčešće traže?
Studenti najčešće traže karijerne savete po pitanju sastavljanja biografije i motivacionog pisma i pripreme za intervju za posao – dakle, kada krenu sa konkurisanjem za posao ili praksu pri kraju studija. Takođe, značajan broj nam se obraća po pitanju sopstvenog donošenja odluka u vezi sa nastavkom studija, odabirom posla, poslodavaca, karijere. Najčešća pitanja obradili smo u okviru tekstova i video materijala koji su dostupni u sekciji Virtuelni savetnik na sajtu, na koju upućujemo sve koji nemaju vremena za dolazak do nas: http://www.razvojkarijere.bg.ac.rs/virtuelni-savetnik
Zabrinjava činjenica da nam se u poslednje vreme sve više mlađih studenata javlja po pitanju problema sa stresom, tremom, motivacijom i učenjem, što ne spada, strogo govoreći, u teme za karijerno savetovanje – ali u velikoj meri utiče na efikasnost studiranja i razvoj karijere, i studentima je pri Centru za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu dostupno i psihološko savetovanje. Važno je da napomenem da naš Centar nije u mogućnosti da pomogne studentima sa ozbiljnim psihičkim tegobama koje zahtevaju medicinsku pomoć. U slučaju ovih tegoba, studenti se obraćaju svom lekaru. Najčešća pitanja i teme psihološkog savetovanja obrađene su ukratko u jednoj korisnoj publikaciji Centra pod nazivom “Startuj pametno – izazovi na početku studiranja” – koja je u celini dostupna u okviru sekcije Virtuelni savetnik na našem sajtu, a od ove jeseni i u obliku kratkih animiranih filmova.
Koje vrste radnih ponuda poslodavci nude studentima preko Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu? Da li je više poslodavaca iz privatnog ili javnog sektora i koliko u toku jedne godine bude ukupno radnih ponuda za studente?
Poslodavci sa kojima ostvarujemo saradnju na našem sajtu objavljuju najviše konkurse za studentsku praksu i početne pozicije, koje ne zahtevaju prethodno radno iskustvo, ili zahtevaju godinu – dve radnog iskustva. Često promovišemo programe za obuku mladih menadžera ali i pozive za takmičenja, nagradne konkurse, besplatne obuke i radionice koje organizuju različite institucije i organizacije.
U proseku tokom cele godine svakog radnog dana imamo najmanje jedan nov konkurs na sajtu, broj oglasa koji objavljujemo na godišnjem nivou u proseku kreće se od 200 do 300 u poslednjih pet godina. To ujedno znači i ukupno u proseku preko 1200 mesta za razne pozicije za posao, praksu, volontiranje – sticanje radnog iskustva – kod poslodavaca sa kojima sarađujemo. Sve zavisi od toga sa kog je neko fakulteta i šta ga interesuje.Mi se trudimo da imamo saradnju sa velikim ali i sa malim kompanijama, imamo saradnike i u javnom i u privatnom sektoru, najviše onih koje se bave stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima, i informisanjem i komunikacijom. Broj registrovanih organizacija – poslodavaca u našoj bazi trenutno je 598.
Budući da je jedan od naših osnovnih ciljeva da povećamo broj studenata koji su tokom studija ili neposredno nakon studija stekli relevantno radno iskustvo, potenciramo studentsku praksu u saradnji sa poslodavcima, kao i da se na različitim pozicijama za volontiranje i praksu, poslovima i projektima i vannastavnim aktivnostima vredno iskustvo može steći i ohrabrujemo i podržavamo poslodavce u organizaciji kvalitetnog mentorstva i prakse, kao i studente da pravovremeno traže i iskoriste prilike.
Odgovore na ista pitanja potražili smo i kod Milene Mijailović Janković, izvršioca za poslove profesionalne orijentacije studenata u Centru za razvoj karijere studenata Univerziteta u Kragujevcu, čiju izjavu prenosimo u celosti:
Karijerno savetovanje na Univerzitetu u Kragujevcu namenjeno je studentima i diplomcima Univerziteta u Kragujevcu i ne razlikuje se, po kvalitetu informacija, u zavisnosti od profila korisnika usluga Centra. Mi do sada, u našem radu, nismo imali savetovanja studenata-roditelja (možda neki od korisnika karijernog savetovanja to i jesu bili, ali se nisu deklarisali na taj način). Studenti najčešće traže informacije o dostupnim mogućnostima za usavršavanje u inostranstvu, sa jedne strane i mogućnostima za sticanje praktičnog iskustva i neformalnom obrazovanju, sa druge strane. Što se radnih ponuda tiče – češće su to mogućnosti za sticanje praktičnog iskustva (najčešće plaćeno, bar simbolično), ređe konkursi za posao ili honorarni posao. Češće su to poslodavci iz privatog sektora; javni sektor obuhvaćen je programom letnje prakse koji se realizuje u saradnji Grada i našeg Univerziteta. Više informcija o radu Centra za razvoj karijere možete naći na našem sajtu.
Njen kolega, službenik Centra za razvoj karijere studenata Univerziteta u Novom Sadu Stefan Savić na ista pitanja odgovorio je sledeće:
Na žalost, još uvek nemamo iskustvo karijernog savetovanja studenata roditelja. Sigurno je da bi se takvo savetovanje značajno razlikovalo od savetovanja drugih studenata. Roditeljstvo po sebi predstavlja značajan životni izazov. Opšta populacija studenata, najčešće je zainteresovana za savete prilikom pisanja radne biografije i prilikom profesionalnog usmerenja. Odgovor na pitanje o broju poslodavaca iz privatnog i javnog sektora koji sarađuju sa nama i broju radnih mesta koja oglašavaju na godišnjem nivou, zahteva statističku obradu podataka, koju u ovom trenutku nisam u mogućnosti da vam predstavim.
Možemo zaključiti da su centri za razvoj karijere i savetovanje studenata državnih univerziteta Srbije na raspolaganju svim studentima od početka do kraja školovanja i nakon diplomiranja, a činjenica je da na pravi način mogu pružiti savetodavnu podršku svakom studentu i diplomcu.