Socio-ekonomska perspektiva studenata roditelja kao osetljive društvene grupe na primerima Nemačke i Srbije

Pravo na rad predstavlja jednu od glavnih komponenti Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, a u današnjoj eri savremene demokratije, radne mogućnosti i državni mehanizmi finansijske podrške marginalizovanim društvenim grupama, među kojima se ubrajaju i studenti roditelji, predstavljaju osnovni temelj socijalne inkluzije i put ka obezbeđivanju egzistencije pripadnicima marginalizovanih društvenih grupa, među kojima se posebno ističu studenti roditelji, koji još uvek nemaju stečeno fakultetsko obrazovanje na određenom nivou studija, koje bi im brže osiguralo put ka zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme, a pritom su zbog svoje starosne dobi upravo studenti roditelji glavni pokretači nataliteta i pozitivnih demografskih promena, kako u zemljama Evropske unije tako i u Srbiji. Socijalna inkluzija u zapošljavanju čini jednu od temeljnih vrednosti evropske porodice zemalja, koja je bila ideja vodilja u kreiranju ključnih EU dokumenata iz domena socijalne politike i politike zapošljavanja, a ti ključni dokumenti su „Garancija o mladima„ i „Borba Evropske unije protiv siromaštva i socijalne isključenosti„. Za proces evropskih integracija Srbije kao zemlje kandidata za članstvo u EU je od izuzetne važnosti otvaranje poglavlja 19 koje obuhvata socijalnu politiku i politiku zapošljavanja kako bi svoja strateška dokumenta iz domena populacione politike, socijale i zapošljavanja uskladila sa EU pravnim tekovinama jer je upravo princip solidarnosti jedan od temeljnih principa EU  koji omogućava socijalnu inkluziju marginalizovanih društvenih grupa, među kojima su studenti roditelji, a Nemačka kao vodeća država članica Evropske unije predstavlja dobar primer evropske prakse socijalne inkluzije studenata roditelja kao marginalizovane društvene grupe.

Kratka istorija podsećanja na evropske integracije Srbije

Zvaničnici Republike Srbije su 22. decembra 2009. godine podneli zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Zahtev Srbije prihvaćen je na sastanku Saveta ministara EU 25. oktobra 2010. godine, a tek 1. marta 2012. godine Evropski savet je doneo odluku da Republici Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. U dosadašnjim pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, koji su vođeni između zvaničnika Srbije i Evropske komisije, od 35 poglavlja EU, Srbija je otvorila 18 poglavlja, a od tog broja dva poglavlja su privremeno zatvorena i to: poglavlje 25 iz oblasti nauke i istraživanja i poglavlje 26 iz oblasti obrazovanja i kulture. Proces evropskih integracija Srbije predstavlja prioritet aktuelnog sastava Vlade Republike Srbije i shodno tome, u narednom periodu bi se moglo očekivati formiranje pregovaračke pozicije za otvaranje poglavlja 19 iz oblasti socijalne politike i politike zapošljavanja.

Socijalna inkluzija u zapošljavanju kao prioritet EU politike

Princip solidarnosti predstavlja temeljnu osnovu na kojoj se bazira politika Evropske unije kao nadnacionalne organizacije evropskih država članica, koje zajedno čine evropsku porodicu zemalja sa ciljem unapređenja životnog standarda i socijalnog boljitka svih građana EU sa posebnim osvrtom na mlade ljude, zapošljivost mladih ljudi, među kojima ima i marginalizovanih grupa poput studenata roditelja. Evropska unija je katalizator društvene promene koja teži ka povećanju zapošljivosti i radnoj mobilnosti, unapređujući kvalitet poslova i uslova rada, informišući i konsultujući radnike, boreći se protiv siromaštva i socijalne isključenosti i promovišući jednake mogućnosti i borbu protiv diskriminacije sa ciljem modernizacije sistema socijalne zaštite.

Garancija o mladima- Savet Evropske unije je na predlog Evropske komisije 22. aprila 2013. godine usvojio uvod u garanciju o mladima kao EU dokument, kreiran sa ciljem inkluzije mladih ljudi na tržištu rada EU. Garancija o mladima se sastoji od razmatranja, među kojima se ističu sledeća stanovišta:

• Sadašnje investiranje u mlade Evropljane kao ljudske resurse obezbeđuje dugoročne potrebe i doprinosi održivom i integrativnom privrednom rastu. Unija će biti nagrađena za aktivnu, inovativnu i kvalifikovanu radnu snagu. Ovi troškovi su trenutno procenjeni na nivou od 1,2 odsto godišnjeg BDP-a.
• Mladi ljudi su se naročito snažno susreli sa krizom. Oni su naročito ugroženi jer se nalaze na ivici egzistencije, sa malo radnog iskustva, nedovoljno izgrađenog, često imaju pravo samo na određenu meru socijalne zaštite, imaju ograničeni pristup finansijskim sredstvima ili rade u prekarnim radnim odnosima. Od svega ovoga je velika verovatnoća da mlade žene rade u prekarnom radnom odnosu ili da su slabo plaćene; za mlade roditelje, sa osvrtom na mlade majke- nedostaju mere za bolju usklađenost porodice i profesije. Zbog toga su naročito mladi ljudi u nepovoljnom položaju ili u opasnosti od izloženosti diskriminaciji. Prikladne mere podrške su zato potrebne dok se istovremeno uzima u obzir da mladi ljudi budu individualno odgovorni za pronalazak puta ka zaposlenju u privredi.
• 30,1 odsto nezaposlenih ispod 25 godina u Uniji je više od 12 meseci nezaposleno. Pritom mladi ljudi više nisu ni dugo aktivni u traženju radnog mesta, za šta oni verovatno nemaju strukturnu podršku za integraciju na tržištu rada. Rezultati istraživanja posledica nezaposlenosti u mladoj dobi mogu prouzrokovati trajna oštećenja, na primer, jedan visoki rizik od nemogućnosti pronalaska posla u budućnosti, nizak nivo primanja u budućnosti, gubitak u ljudskim resursima, ulazak u međugeneracijski krug siromaštva ili odlaganje osnivanja porodice, koje će osnažiti kroz negativan generacijski razvoj.
• Garancija o mladima promišlja jednu situaciju, u kojoj mladi ljudi u sklopu četiri meseca nakon gubitka posla ili nakon napuštanja škole imaju u ponudi visokokvalitetno radno mesto, odnosno, dalju obuku ili visokokvalitetnu praksu za stručno osposobljavanje. Ponuda za dalju obuku bi takođe mogla obuhvatiti visokokvalitetne obrazovne programe sa priznatom profesionalnom kvalifikacijom.
• Garancija o mladima bi doprinela sa svoja tri cilja Strategiji Evropa 2020: do 2020. godine treba 75 odsto ljudi starosne dobi od 20 do 64 godina da bude u radnom odnosu, kvota prekida školovanja treba biti ispod 10 odsto smanjena i broj ljudi pogođenih siromaštvom i socijalnom isključenošću treba barem biti smanjen na 20 miliona.

Borba EU protiv siromaštva i socijalne isključenosti- borba Evropske unije protiv siromaštva i socijalne isključenosti je dokument u okviru Evropske platforme za borbu protiv siromaštva i socijalne isključenosti, koji je nastao 2010. godine. Svrha Evropske platforme protiv siromaštva i socijalne isključenosti se odnosi na vodeću inicijativu Strategije Evropa 2020 za inteligentan, održiv i integrativan razvoj. Ona objašnjava različite strategije i konkretne mere kako doprineti cilju da do 2020. godine barem 20 miliona ljudi osigura put izlaska iz siromaštva i socijalne isključenosti. Ciljevi ove strategije su: pristup zapošljavanju kroz procenu vrednosti strategije inkluzije i evropske strategije za razvoj zapošljavanja i kompetencija radnika, pristup osnovnim uslugama i socijalnoj zaštiti, pre svega u kkontekstu starenja stanovništva i povećanja socijalne isključenosti. Obrazovanje i omladina- smanjenje kvota za prekid školovanja i smanjenje nedostataka u obrazovnom sistemu.

Privredna i socijalna integracija migrantkinja i migranata kroz jednu novu evropsku strategiju.

Borba protiv diskriminacije- pre svega se odnosi na manjine, osobe sa invaliditetom i beskućnike, ali takođe i na poboljšanje finansijske nezavisnosti i rodne ravnopravnosti.

Pristup informaciono komunikacionim tehnologijama- usluge sa mrežnom strukturom poput finansijskih usluga (osnovne bankarske usluge) i energetsko snadbevanje (osvetljenje i grejanje). Pet strategijskih oblasti:

• Mere za borbu protiv siromaštva u svim oblastima javnih politika, ali naročito na tržištu rada, kod podrške za ljude koji imaju minimalna primanja, medicinskog zbrinjavanja, obrazovanja i životnog prostora.
• Snažnija i delotvornija upotreba EU fondova, uključujući strukturne fondove za podršku socijalnoj inkluziji.
• Obimno testiranje i procena vrednosti, kakve inovacije socijalne politike (metode i instrumenti za eliminaciju socijalnih problema) funkcionišu, odnosno, ne funkcionišu, pre nego što se sveobuhvatno sprovedu.
• Saradnja u partnerstvu sa nevladinim organizacijama i interesnim grupama, kako bi se izvršenje reformi socijalne politike delotvornije podržalo.
• Poboljšanje koordinacije između EU zemalja kroz korišćenje otvorenih metoda koordinacije u oblastima socijalne zaštite i socijalne inkluzije i naročito, odbora za socijalnu zaštitu.

Socijalna inkluzija studenata roditelja kao osetljive društvene grupe na primeru Nemačke

Savezna Republika Nemačka, koja u svom sastavu ima 16 pokrajina, je u svom Ustavu, koji je na snazi od 23. maja 1949. godine definisala da brak i porodica stoje pod posebnom zaštitom državnog uređenja, a nega i vaspitanje dece su prirodno pravo roditelja i njihova obaveza, dok o zaposlenju roditelja brine državna zajednica. Studenti roditelji, kao posebna populaciona grupa nisu prepoznati u posebnom zakonskom okviru na nivou Savezne Republike Nemačke, niti na nivou pokrajina, a svoja prava, prvenstveno pravo na roditeljski dodatak, ostvaruju posredstvom aktuelnih republičkih zakona, a jedan od njih je i Zakon o roditeljskom dodatku i roditeljskom odsustvu. Ovaj zakon u članu koji se odnosi na visinu roditeljskog dodatka, kaže da se roditeljski dodatak odobrava u visini od 67 procenata primanja iz stečenog zaposlenja pre rođenja deteta. U delu zakona koji se tiče osoba koje ostvaruju pravo na roditeljski dodatak stoji da zahtev za roditeljski dodatak može podneti svako ko ima:

• Prebivalište ili uobičajeno boravište u Nemačkoj.
• Živi sa svojim detetom u domaćinstvu.
• Samostalno brine i vaspitava dete.
• Nema potpuno zaposlenje.

Ukoliko se rode blizanci, insistira se na podnošenju jednog zahteva za roditeljski dodatak. Stavljajući fokus na studente roditelje kao osetljivu društvenu grupu, na republičkom nivou roditeljski dodatak za njih predstavlja osnovnu finansijsku podršku prilikom odgoja novorođene bebe budući da roditeljski dodatak predstavlja državnu meru porodične politike za roditelje, čija su deca rođena posle prvog januara 2007. godine, koji se javlja kao mera prethodne populacione politike na republičkom nivou. Roditeljski dodatak je neoporeziv, ali se računa u prosek ukupne stope oporezivanja na nivou države. Sva lica koja su ostvarila pravo na roditeljski dodatak, novčanu nadoknadu zbog nezaposlenosti, socijalnu pomoć ili dečiji dodatak i koja su pre rođenja svoga deteta bila zaposlena u radnom odnosu, primaju roditeljski dodatak. Taj roditeljski dodatak korespondira sa prosečnim prihodom pre rođenja deteta i iznosi 300 evra. Svi roditeljski dodaci u iznosu od 300 evra, koji primaju roditelji čija su deca rođena pre prvog januara 2011. godine su neoporezivi. Samohrani roditelji, čiji je godišnji oporezivi prihod oko 250.000 evra, a posebno bračni parovi čiji prihodi se godišnje oporezuju sa više od 500.000 evra, ne primaju roditeljski dodatak. Takođe, državljani drugih zemalja, koji žive u Nemačkoj, a nemaju nemačko državljanstvo, mogu podneti zahtev za roditeljski dodatak. Uslov je da lice nema samo privremeni boravak u Nemačkoj, koji potvrđuje boravišnom dozvolom, nego da je ostvarilo pravo na zaposlenje, odnosno, da je lice steklo zaposlenje. Zatim, ta lica, strani državljani, moraju posedovati boravišnu dozvolu za kvalifikovanu radnu snagu. Za rođenja dece od prvog jula 2015. godine  roditelji mogu birati između osnovnog roditeljskog dodatka, koji se odnosi na dosadašnji roditeljski dodatak, roditeljskog dodatka plus ili kombinacije ove dve vrste roditeljskog dodatka. Pritom za ljude koji rade nepuno radno vreme takođe postoji mogućnost da produže primanje roditeljskog dodatka za četiri meseca partnerstva.

Osnovni roditeljski dodatak

Jedan roditelj može osnovni roditeljski dodatak primati najmanje dva, a najviše dvanaest meseci. Za dodatna dva meseca isplaćuje se roditeljski dodatak, ako takođe i drugi roditelj prima roditeljski dodatak i ako roditelji izgube puno ili nepuno radno vreme, koje im osigurava redovna mesečna primanja. Samohrani roditelji, koji imaju samostalno pravo na brigu o detetu, imaju pravo da u zahtevu traže da osnovni roditeljski dodatak primaju 14 meseci. Visina iznosa osnovnog roditeljskog dodatka se utvrđuje na osnovu prilagođenog neto primanja roditelja, koji zbog nege deteta ili u potpunosti ostaje kod kuće ili se smanjuje njegovo radno vreme. Osnovni roditeljski dodatak kreće se do 67 procenata prosečnog prilagođenog neto prihoda poslednjih dvanaest kalendarskih meseci od meseca rođenja deteta, međutim maksimalan iznos dodatka na mesečnom nivou iznosi 1800 evra. Za neto primanja između 1200 evra i 1240 evra pre rođenja deteta smanjuje se stopa zamene osnovnog roditeljskog dodatka u proseku sa 67 na 65 procenata. Kod jednog neto primanja preko 1240 evra roditeljski dodatak iznosi 65 procenata od te neto zarade. Roditelji, koji nakon rođenja deteta rade nepuno radno vreme, primaju roditeljski dodatak u visini do 67 procenata, koji uključuje razliku između prosečnih primanja pre rođenja deteta i očekivanih prosečnih postignutih primanja nakon rođenja deteta. Takođe, za roditelja koji nije zaposlen, osnovni roditeljski dodatak se isplaćuje u iznosu od najmanje 300 evra mesečno; za lica koja nedovoljno zarađuju i porodice sa više dece, može se obračunati veći iznos roditeljskog dodatka.

Roditeljski dodatak plus

Za decu koja su rođena od prvog jula 2015. godine, može se podneti zahtev za roditeljski dodatak plus. Roditeljski dodatak plus je koncipiran za one, koji već hoće da rade nepuno radno vreme tokom korišćenja prava na roditeljski dodatak. Očevi i majke, koji žele da idu na posao sa određenim brojem radnih sati, imaju zatim mogućnost da u zahtevu traže da duže primaju roditeljski dodatak od dosadašnjeg perioda (12 meseci) i tako zajedno koriste puni budžet roditeljskog dodatka. U poređenju sa osnovnim roditeljskim dodatkom, udvostručen je referentni period za roditeljski dodatak plus. Roditeljski dodatak plus se maksimalno isplaćuje u visini polovine osnovnog roditeljskog dodatka. Međutim, obračun prilikom dodatka zarade je obično viši, ali između ostalog, tokom čitavog vremenskog perioda više porodičnih prihoda ostane u suštini, porodicama. Osnovni roditeljski dodatak i roditeljski dodatak plus može se takođe kombinovati.

Bonus za partnerstvo

Kada oboje roditelja-majka i otac- odluče da u istim mesecima života deteta rade od 25 do 30 sati nedeljno i da pritom vreme dele sa svojim potomstvom mogu dodatno da traže, odnosno da podnesu zahtev za dodatni bonus za partnerstvo u formi isplate roditeljskog dodatka plus za četiri dodatna meseca. Budući da studenti roditelji, po definiciji pripadaju osetljivoj društvenoj grupi i kategoriji nezaposlenih lica, za građanke i građane Nemačke iz ove populacije važna je činjenica da se nemački set zakona o socijalnoj zaštiti (Sozialgesetzbuch) poslednji put promenio 12. juna 2020. godine i od tada je stupio na snagu član zakona, koji se odnosi na osnovnu sigurnost lica- tražioca zaposlenja, a studenti roditelji kao nezaposlena lica su potencijalni tražioci zaposlenja, u skladu sa njihovim dosadašnjim stečenim kvalifikacijama, a prema tom članu zakona, koji obuhvata zadatak i cilj osnovne sigurnosti tražioca zaposlenja, propisano je sledeće:

Osnovnu sigurnost za tražioce zaposlenja treba omogućiti svim korisnicima tako da mogu voditi život dostojan čoveka. Osnovna sigurnost za tražioce zaposlenja treba da bude sopstvena odgovornost zaposlenih i  osoba, koje žive sa njima u zajednici potrebe, jačaju ih i doprinose da mogu da obezbede egzistenciju za život sopstvenim sredstvima i resursima bez obzira na osnovnu sigurnost. Osnovna sigurnost tražiocima zaposlenja namenjena je kao podrška za prijem u radni odnos zaposlenih ili zadržavanje stečenog zaposlenja i osiguranje egzistencije, ukoliko to ne mogu postići na drugi način. Ravnopravnost između muškaraca i žena se prati kroz kontinuirani princip. Beneficije za ostvarivanje osnovne sigurnosti treba naročito usmeriti na:

• eliminaciju potrebe za pomoć nakon stečenog zaposlenja, smanjenjem trajanja potrebe za pomoć ili smanjenju obima potrebe za pomoć
• održavanje, poboljšanje ili ponovnu proizvodnju zaposlenja sa obaveznim socijalnim osiguranjem
• suzbijanje nedostataka na polju rodne ravnopravnosti zaposlenih lica
• razmotrenje porodičnih specifičnosti životnih odnosa zaposlenih lica, koja odgajaju decu ili neguju ostale članove porodice
• savladavanje nedostataka koji su specifični za osobe sa invaliditetom
• podsticaje za prijem u radni odnos i obuku za uspostavljanje zaposlenosti

Osnovna sigurnost za tražioca posla obuhvata beneficije za:

• savetovanje
• završetak ili smanjenje potrebne pomoći od strane druge osobe za izdržavanje kroz inkluziju na obuci ili poslu
• sigurnost egzistencije

Savezno ministarstvo za porodicu, starije osobe, žene i omladinu Nemačke zaduženo je za kreiranje pronatalitetne politike i isplatu roditeljskih dodataka kao mere porodične politike, čija je svrha i smanjenje negativnih posledica sa kojima se suočavaju osetljive društvene grupe kao što su studenti roditelji, a te negativne posledice odnose se, pre svega, na nezaposlenost i finansijsku nesigurnost. Imajući u obzir činjenicu da su studenti roditelji u Nemačkoj većinom nezaposlena lica, koja se izdržavaju iz stipendija ili imaju potrebu za izdržavanjem od strane drugih lica, odnosno, članova porodice, na njih se odnosi odgovor na pitanje:

Kada dobijam minimalni iznos roditeljskog dodatka?- koji je postavljen na zvaničnom sajtu Ministarstva: Minimalni iznos dobijate kada pre rođenja deteta ne ostvarujete nikakave prihode (npr. jer ste studirali za to vreme) ili ako se Vaš prihod posle rođenja deteta malo razlikuje ili ne razlikuje od prihoda pre rođenja deteta. Zatim se na zvaničnom sajtu Ministarstva mogu pronaći odgovori na pitanja o roditeljskom dodatku koji se odnosi na studente roditelje kao osetljivu društvenu grupu, koja je u statusu inkluzije na tržištu rada Nemačke:

Koliko iznosi minimalni roditeljski dodatak?

Minimalni roditeljski dodatak iznosi 300 evra i on je osnovni roditeljski dodatak u mesecima u kojima se prima i 150 evra u mesecima u kojima se prima roditeljski dodatak plus, ukoliko se roditelj odlučio za roditeljski dodatak plus. Takođe, ukoliko imate više od jednog deteta, a primate roditeljski dodatak u minimalnom iznosu, taj roditeljski dodatak se može povećati kroz primanje ostalih dodataka za roditelje sa više dece.

Smem li da studiram, pohađam obuku i tome slično dok dobijam roditeljski dodatak?

Da. Vreme, tokom kog studirate, pohađate obuku za profesiju ili neku drugu formu profesionalnog usavršavanja, ne računa se kao radno vreme. Ako se u međuvremenu zaposlite, morate navesti period zaposlenja, koji se obračunava za roditeljski dodatak. Za student roditelje, građane Nemačke koji nemaju nemačko državljanstvo, sleduje odgovor na sledeće pitanje, koji je dalo Ministarstvo:

Mogu li bez nemačkog državljanstva dobiti roditeljski dodatak?

Inostrani roditelji, takođe mogu dobiti roditeljski dodatak. Pritom je od značaja državljanstvo, tj. ako ste Vi iz jedne od zemalja Evropske unije ili sa Islanda, iz Lihtenštajna, Norveške ili Švajcarske, tada možete u Nemačkoj dobiti roditeljski dodatak, ako Vi živite ili radite u Nemačkoj. Inače, u obzir se uzimaju sledeći uslovi, a to su trajni boravak ili dozvola za rad u Nemačkoj. Što znači da: sa dozvolom za stalni boravak možete dobiti roditeljski dodatak. Sa dozvolom za stalni boravak u EU isto tako možete dobiti roditeljski dodatak. Sa dozvolom za boravak možete dobiti roditeljski dodatak, ako imate dozvolu za rad u Nemačkoj ili Vam je ranije dozvoljeno da radite u Nemačkoj. Pritom važe druga ograničenja, a informacije o ovim ograničenjima daje Ministarstvo pojedincima na upit. Sa boravišnom dozvolom u postupku azila ne možete dobiti roditeljski dodatak. Ako imate toleranciju boravka sa privremenom obustavom obavezne deportacije, ne možete dobiti roditeljski dodatak. Nemački zakon o visokom obrazovanju, koji je prvi put donešen 1976. godine, a poslednji put izmenjen 2019. godine, ne propisuje status studenata roditelja na nemačkim univerzitetima, ali u članu 41 ovog zakona, koji propisuje formiranje studentskih tela, piše da državni zakon može predvideti da se uzme u razmatranje na visokoobrazovnim institucijama zbrinjavanje studenata sa aspekta visokoobrazovne politike, socijalne i kulturne politike kako bi se negovali međuregionalni i međunarodni studentski odnosi sa ciljem percepcije studentskog zbrinjavanja u odnosu na zadatke visokoobrazovne institucije, na osnovu kojih se formiraju studentska tela. Ovo ukazuje na činjenicu da se u okviru ovog člana zakona, unutar studentskih tela na fakultetima, mogu razmatrati pitanja koja se tiču socijalne inkluzije studenata roditelja kao osetljive društvene grupe. O mogućnostima zaposlenja, socijalnoj inkluziji, mogućnostima stipendiranja, statistici o broju studenata roditelja- korisnika roditeljskog dodatka i pravnom tretmanu studenata roditelja na univerzitetima u Nemačkoj, sa fokusom na Univerzitet u Hajdelbergu kao jednom od najstarijih evropskih univerziteta i pokrajini Baden Virtemberg, za portal „Akademska beba„ govore službenica Saveznog ministarstva rada i socijalnih pitanja Nemačke Kristine Gupner Rajneke, direktor Odseka za međunarodnu saradnju Nacionalne studentske asocijacije Nemačke Sven Engel, službenik Ministarstva za integraciju i socijalna pitanja pokrajine Baden Virtemberg Paskal Murman, najbolji student Univerziteta u Hajdelbergu i bivši asistent u nastavi na Fakultetu za biomedicinske nauke Univerziteta u Hajdelbergu Boris Ševarika, sekretarica u Kabinetu gradonačelnika Hajdelberga Birgit Štam, službenica u Odseku za kulturu i razvoj talenata Konrad Adenauer Fondacije Štefani Gajzelhardt, službenica za jednakost šansi na tržištu rada u filijali Agencije za zapošljavanje Hajdelberg Petra Bule, službenici pravne službe Univerziteta u Hajdelbergu, službenica Zavoda za statistiku Nemačke Juta Himer, službenica za komunikacije Fridrih Ebert Fondacije Kristine Štolpe i službenik Ministarstva za nauku, istraživanja i umetnost pokrajine Baden Virtemberg Bendiks Vulfgram. O radnoj inkluziji i socijalnom statusu studenata roditelja, građana Nemačke, kao osetljive društvene grupe za portal „Akademska beba„ govori direktor Odseka za međunarodnu saradnju u Nacionalnoj studentskoj organizaciji Nemačke Sven Engel.

Nacionalna studentska asocijacija Nemačke je krovna organizacija koju čini 57 studentskih organizacija u Nemačkoj, čija je uloga da brinu o privrednim, socijalnim i kulturnim potrebama studenata na visokoobrazovnim institucijama. U suštini te studentske organizacije pružaju usluge poput jeftinih studentskih domova, zdrave hrane u menzama i kafeterijama, ali se takođe socijalne ponude kao što su savetovanje i nega dece isto nude. Studentkinja majka ima pravo na različite vremenski ograničene usluge. Kompleksnost, koja obuhvata različite životne situacije studenata, a naročito kombinacija studiranje-porodica-zapošljavanje zahteva obimnu, individualnu i visokokvalifikovanu ponudu savetovanja. Ako ispunjavaju odgovarajuće uslove, studenti imaju pravo da podnesu zahtev za socijalne usluge, a to su:

Državna stipendija za zanimanja pod sledećim uslovima: prema podacima sa sajta Nacionalne studentske asocijacije Nemačke, državna stipendija u formi studentske socijalne pomoći se daje na ravnopravnoj osnovi u nemačkom visokoobrazovnom sistemu. Ovo državno finansiranje studenata postoji od 1971. godine i korišćeno je million puta. Više od četiri miliona osoba je dosad moglo zahvaljujući ovoj vrsti pomoći studirati. Danas profitira tačno jedna petina studenata od ove vrste državnog finansiranja studija. Sa ovom vrstom državnog finansiranja studija, mladi ljudi trebaju da budu u mogućnosti da finansiraju obuku, u skladu sa svojim sposobnostima i sklonostima. Studenti dobijaju ovu finansijsku podršku za studiranje kada nemaju dovoljno novca da finansiraju svoje studije. Ova vrsta državne pomoći za studiranje odobrava se pola kao poklon, a pola kao beskamatna pozajmica. U ukupnom iznosu, najviše 10.010 evra se mora otplatiti u formi beskamatne pozajmice. Puno studenata ne zna za ovu mogućnost finansiranja studiranja i za savetovanje studenata dužna je Nacionalna studentska asocijacija Nemačke. 18 procenata svih studenata, koje je obuhvatila službena statistika državnih visokoškolskih ustanova, koje su upisali u Nemačkoj, prema 21. po redu socijalnom istraživanju Nemačke studentske asocijacije, je tokom letnjeg semestra 2016. godine primalo ovu vrstu pomoći kako bi osigurali svoju egzistenciju. Studenti roditelji, koji primaju ovu vrstu državne pomoći za studiranje, za svoje dete, koje mora biti mlađe od 15 godina, mogu podneti zahtev za dodatak za negu deteta u iznosu od 140 evra mesečno. Uslovi koji moraju biti zadovoljeni kako bi se primala ova vrsta državne pomoći za studiranje su sledeći: ovu vrstu pomoći po pravilu primaju nemački studenti i praktikanti, a pod određenim uslovima takođe i učenici i inostrani studenti. Student na početku osnovnih studija ne sme biti stariji od 29 godina, dok na početku master studija ne sme biti stariji od 34 godine. Pritom, postoje izuzeci, kao npr. za studente, koji su roditelji i podižu decu. Upozorenje: nakon srednjeg ispita ili četvrtog semestra, mora se nadležnoj kancelariji dostaviti dokaz o uspešnosti, odnosno, o postignutom uspehu na studijama kako bi se nastavilo primanje ove državne studentske pomoći. Obaveštenje: nakon završenih osnovnih ili master studija, nije više moguće primati ovu vrstu državne studentske pomoći- naglašava Sven Engel iz Studentske asocijacije Savezne Republike Nemačke i dodaje koje sve još pogodnosti mogu ostvariti studenti-roditelji sa nemačkih univerziteta: Za dete se može ostvariti dečiji dodatak podnošenjem zahteva kod nadležne kancelarije za roditeljska davanja. Uslovi za dečiji dodatak su da je dete starosti ispod 18 godina, da se redovno brinete o svom detetu i da sa njim živite u Vašem domaćinstvu, da ste nemački državljanin koji ima mesto prebivališta u Nemačkoj, nekoj od EU zemalja, u Norveškoj, u Lihtenštajnu, na Islandu ili u Švajcarskoj. Dečiji dodatak prima samo jedna osoba, po pravilu, jedan roditelj. Ako student ima više od jednog deteta, pojedinačni iznosi se isplaćuju kao jedna suma. Od januara 2021. godine, dečiji dodatak za jedno dete u domaćinstvu iznosi 219 evra mesečno, a ista suma se mesečno isplaćuje ukoliko student ima dvoje dece. Ako student ima troje dece, mesečno dobija 225 evra, a za četvoro i više dece mesečno se dobija 250 evra. Takođe, dodatak za stanovanje pod određenim okolnostima može biti od pomoći. Zahtev za dodatak za stanovanje podnosi se kod odgovarajuće opštine. Ako student roditelj ima status samohranog roditelja, kome partner neće ili ne može da plaća izdržavanje, onda može podneti zahtev za naknadu za izdržavanje u kancelariji za mlade. U pojedinačnim hitnim slučajevima, podržavamo 57 studentskih organizacija sa premošćavanjem studentskih zajmova ili preko hitnih fondova. Jedan od oblika finansiranja studiranja u Nemačkoj su i kase za studentske kredite, koje dodeljuju nadležne studentske organizacije. Naime, radi se o tome da kada se student nađe u jednoj teškoj finansijskoj situaciji tokom studiranja, trebalo bi da zna da ima pravo na premošćavanje studentskog kredita od kancelarije za studentske zajmove nadležne studentske organizacije. Iznos koji se isplaćuje studentu da premosti studentski kredit utvrđuje se i zavisi od individualne potrebe studenta. Državni dodatak za obrazovanje postoji samo u Saveznoj pokrajini Saksoniji. U Baden Virtembergu i u ostalim saveznim pokrajinama ne postoji, odnosno, iz budžeta ostalih saveznih pokrajina se ne izdvaja novac za državni dodatak za obrazovanje. Mi uvek, odnosno, stalno upućujemo studente da se za pojašnjenja individualnih zahteva obrate socijalnom savetovalištu nadležne studentske organizacije u mestu gde studiraju. Ono što važi za sve je da studenti roditelji u Nemačkoj, pod istim uslovima kao i studenti bez dece, mogu tokom studiranja naći radni angažman. Studenti, državljani drugih EU zemalja i Švajcarske, mogu da se zaposle u bilo kom obliku u Nemačkoj. Ovo pravo postoji nezavisno od mesta prebivališta u Nemačkoj-završava svoju izjavu za naš portal Sven Engel.O radnim mogućnostima za student roditelje, građane Nemačke, službenica Saveznog ministarstva za rad i socijalna pitanja Nemačke Kristine Gupner Rajneke u izjavi za „Akademsku bebu„ kaže sledeće:

Savezno ministarstvo rada i socijalnih pitanja nema informacije o stanju na tržištu rada za studente roditelje. Glavna zaposlenost studenata u Nemačkoj tokom studiranja je zapravo fokus na obrazovne zadatke tako da zbog toga studenti trenutno ne stoje na raspolaganju tržištu rada i ne teže zaposlenju koje omogućava, odnosno, za koje se plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Svi studenti, koji tokom studiranja imaju status marginalno zaposlenog lica, nalaze se trenutno u teškoj situaciji. Zbog pandemije Covid19 puno je marginalnih radnih mesta u oblasti ugostiteljstva i industrije događaja otkazano, a upravo su studenti često ostvarivali status marginalno zaposlenih lica u oblastima ugostiteljstva i industrije događaja. Studenti kao marginalizovana društvena grupa su u nadležnosti Saveznog ministarstva porodice-završava svoju izjavu za naš portal Kristine Gupner Rajneke. Pored oblika finansijske podrške studentima roditeljima u Nemačkoj, o kojoj je za „Akademsku bebu„ govorio Sven Engel iz Nacionalne studentske asocijacije Nemačke, postoje i stipendije nemačkih fondacija, među kojima su Konrad Adenauer Fondacija i Fridrih Ebert Fondacija, kao vid finansijske podrške. O finansijskoj podršci u vidu stipendija, koju studentima roditeljima sa nemačkih univerziteta, među kojima je i Univerzitet u Hajdelbergu, nudi Konrad Adenauer Fondacija za portal „Akademska beba„ govori službenica Odseka za razvoj talenata i kulturu Konrad Adenauer Fondacije Štefani Gajzelhardt:

Stipendija se odobrava do kraja redovnog roka završetka studija prvog stepena određene struke. Minimalno vreme finansiranja, odnosno, isplate stipendije iznosi 4 semestara. Stipendistkinje i stipendisti redovno vode razgovore sa zaposlenima u Konrad Adenauer Fondaciji, kako bi se uverili da ispunjavaju sve uslove za stipendiju. Uslovi koje treba ispuniti da bi se dobila stipendija su sledeći: 1) veoma dobre ocene 2) kontinuirani nesebični i neplaćeni angažman, odnosno, spremnost na kontinuirani nesebični i neplaćeni angažman i 3) interes za političke teme i osnovnu vrednost, koja odgovara strukturi Konrad Adenauer Fondacije. Trenutno imamo oko 160 stipendista i stipendistkinja u Hajdelbergu. Ja nemam podatak o državljanstvu i porodičnom statusu studenata stipendista. Stipendisti i stipendistkinje sa decom primaju, odnosno, imaju drugačiju stopu finansiranja od onih bez dece-kazala je za naš portal dr Štefani Gajzelhardt, rukovoditeljka Odseka za konkurisanje i izbor stipendista u Konrad Adenauer Fondaciji.

Službenica za komunikacije u Fridrih Ebert Fondaciji Kristine Štolpe o finansijskoj podršci u formi stipendije, koju studentima roditeljima dodeljuje Fridrih Ebert Fondacija kaže sledeće:

Stipendienprogramme mit Engagement Foto: Friedrich Ebert Stiftung

Trenutno Fridrih Ebert Fondacija podržava četvoro stipendista koji studiraju na Univerzitetu u Hajdelbergu. Studenti roditelji, stipendisti Fridrih Ebert Fondacije imaju pravo da primaju porodični dodatak od 155 evra mesečno-izjavila je za naš portal Kristine Štolpe iz Fridrih Ebert Fondacije. Prema podacima Zavoda za statistiku Nemačke, u trećem kvartalu 2020. godine podneto je oko million zahteva za primanje roditeljskog dodatka. Službenica Zavoda za statistiku Nemačke Juta Himer kratko je prokomentarisala u izjavi za „Akademsku bebu„ da statistika o primaocima roditeljskog dodatka ne sadrži podatke o tome da li su primaoci roditeljskog dodatka studenti, nezaposleni ili zaposleni koji rade nepuno radno vreme. Prema poslednje objavljenim podacima iz 2020. godine, u Saveznoj pokrajini Baden Virtemberg bilo je ukupno 261.474 korisnika, odnosno, primaoca roditeljskog dodatka.

O položaju studenata roditelja, koji studiraju na Univerzitetu u Hajdelbergu, najpoznatijem univerzitetu nemačke savezne pokrajine Baden Virtemberg i jednom od najstarijih evropskih univerziteta, koji u svom sastavu ima 12 fakulteta, za portal „Akademska beba„ govori Beograđanin Boris Ševarika, koji je završio farmaciju kao najbolji student, odnosno, koji je proglašen za najboljeg studenta Univerziteta u Hajdelbergu i bivši asistent u nastavi na Fakultetu za biomedicinske nauke Univerziteta u Hajdelbergu:

Univerzitet u Hajdelbergu svake godine otvara konkurs za dodelu takozvane Nemačke stipendije (Deutschlandstipendium) najboljim studentima univerziteta. Studenti svih fakulteta i svih nivoa studija imaju pravo da konkurišu, oko 70 najboljih studenata dobija stipendiju svake godine. Kako Univerzitet u Hajdelbergu ima oko 30 hiljada studenata, broj onih koji dobiju stipendiju procentualno gledano nije veliki. Sama stipendija koju univerzitet dodeljuje iznosi 300 evra mesečno. Ideja koja stoji iza ove stipendije nije direktna materijalna pomoć studenata koji dolaze iz finansijski slabijih porodica, već nagrađivanje onih studenata koji ostvaruju izvanredne rezultate kako na fakultetu, tako i van njega kroz društveni, politički, sportski ili neki drugi vid angažmana. Svi ovi aspekti su presudni pri odabiru stipendista. U obzir se uzimaju akademska dostignuća, dakle, ocene, godina studija, profesionalni uspesi, dodatan angažman u vidu praksi, razmena, ali i, kao što sam već spomenuo, društveno-politički angažman. Pored toga, komisija vodi računa i o tome da posebno obrati pažnju na one koji se tokom studija susreću sa posebnim preprekama koje ne pogađaju prosečnog studenta. U to, pored zdravstvenih okolnosti, spada i roditeljstvo. Dakle, ako ste roditelj, svakako će se to posmatrati kao prednost. Koliko je ovaj faktor presudan, ne znam, jer nisam imao uvida u detaljan pravilnik univerziteta o dodeli stipendija, ali pretpostavljam da igra određenu ulogu. Stipendiju sam primao oko godinu dana. Nakon toga sam postao stipendista Fondacije Fridrih Ebert. Kako propisi zabranjuju primanje dve stipendije istovremeno, odrekao sam se stipendije univerziteta. Biti student roditelj i studirati jednu od eksperimentalnih prirodnih nauka nije lako. Osnovni problем sa kojim se susreću trudnice i majke koje i dalje doje, pored vremenskog faktora, predstavlja i zabrana rada u laboratoriji, koja ima za cilj da zaštiti trudnicu i dete od potencijalnog toksičnog dejstva različitih materija sa kojima se u laboratoriji svako može susresti. To obično znači da tokom perioda trudnoće buduća majka mora da pauzira studije. Ovakvi prekidi generalno produžavaju dužinu studija za godinu ili dve. Zbog ove problematike je broj studenata farmacije, koji imaju decu, veoma mali. Retko ko se opredeljuje za stvaranje porodice tokom studija i velika većina ovaj korak odlaže. Međutim, i pored toga se s vremena na vreme može sresti i po koji roditelj. Studenti roditelji farmacije na Univerzitetu u Hajdelbergu su obično nešto stariji u odnosu na druge studente. Generalno pri svom radu obraćam pažnju na to da izađem u susret svakom studentu i svoj pristup prilagodim individualno svakoj osobi. Pored samih termina vežbi, koji su fiksni, dozvoljavam studentima da snime vežbe i snimljen materijal kasnije koriste tokom daljeg učenja. Na taj način želim da omogućim svima da nauče maksimalno koliko je to moguće, nevezano za to, da li prisustvuju samim vežbama ili ne. Uz to, studentima stojim i na raspolaganju van termina vežbi, što mnogi koriste da postave dodatna pitanja i razjasne neke teme koje su im ostale manje jasne. Rekao bih da je veoma važno da se obrati dosta pažnje na individualne potrebe. Dok neki studenti jako brzo završe sve zadatke i imaju jako dobru podlogu iz neke oblasti, drugima je potrebnu više vremena da savladaju gradivo. Zbog toga je bitno svakome maksimalno pomoći i podstaći svaku osobu da postigne svoj maksimum. Direktno nisam radio sa studentima roditeljima, ili barem nisam znao da moji studenti imaju decu. Koncipiram svoj rad tako da svako može da dođe do svih potrebnih informacija, dolazio na vežbe ili ne, tako da mislim da bi takav pristup radu bio veoma dobro prihvaćen i od strane studenata roditelja jer bi im omogućio da lakše usklade svoje obaveze sa samim studijama.

Pre svega, kada govorimo o internacionalnim studentima, moramo voditi računa o tome na koju podgrupu stranih studenata mislimo. Studenti koji poseduju državljanstvo jedne od zemalja Evropske unije uživaju jednaka prava kao i nemački studenti. Uz to, nemački zakon definiše i razne druge slučajeve u kojima studenti bez državljanstva zemlje članice Evropske unije imaju ista prava. Na primer, onaj ko završi nemačku gimnaziju se tretira kao da je Nemac kada je reč o visokom školstvu i svim propratnim zakonima. Klasična boravišna dozvola koju dobijaju strani studenti koji nisu državljani Evropske unije zahteva obezbeđivanje materijalnih sredstava dovoljnih za život od strane studenta. To konkretno znači da strani student mora da obezbedi dovoljno novca kojim bi pokrio kompletne troškove studija i života u Nemačkoj uključujući troškove osiguranja, stana, hrane i školarine, koji iznose oko deset hiljada evra godišnje. Obezbeđivanje materijalne egzistencije automatski diskvalifikuje strane studente da dobiju bilo kakvu socijalnu pomoć od univerziteta, pokrajine ili države. Dakle, dok nemački studenti i oni koji imaju ista prava kao nemački studenti mogu da podižu beskamatne kredite, dobijaju pozajmice ili (delimično) bespovratne vidove pomoći, drugim stranim studentima ove usluge ne stoje na raspolaganju. Jedina opcija koju oni imaju jeste prijava za jednu od mnogih stipendija koje svim studentima stoje na raspolaganju. Tokom epidemije, studenti su imali pravo da dobiju pozajmice po ubrzanoj proceduri. Kako bi se izašlo u susret i stranim studentima koji su bili pogođeni krizom, i njima je bilo omogućeno dobijanje sličnih pozajmica u pokrajini Baden-Virtemberg-naglašava za naš portal Boris Ševarika.

 Kao stipendista nemačke fondacije Fridrih Ebert Boris Ševarika govori o uslovima za dobijanje stipendije ove nemačke fondacije:

Gdin Boris Ševarika na dodeli svoje stipendije Foto: privatna arhiva

Fondacija Fridrih Ebert pre svega vodi računa o kompletnoj ličnosti kandidata za stipendiju. Dakle, pored akademskog uspeha i društvenog angažmana, koji svakako igraju veoma važnu ulogu, posebna pažnja se pridaje i samom životnom putu studenta, socijalnom okruženju u kojem je student odrastao i izazovima sa kojima se tokom života susretao. Dok na primer Univerzitet u Hajdelbergu pre svega akcenat stavlja na akademski uspeh, Fondacija Fridrih Ebert vodi mnogo više računa i o pomenutim faktorima. Iz ovog razloga, fondacija posebno podstiče i studente koji imaju decu da konkurišu za stipendiju. Pri organizovanju seminara za stipendiste, koji su veoma popularni i koje posećuju mnogi stipendisti, posebno se vodi računa o staranju o deci, tako se na primer često obezbeđuje i nadzor nad detetom tokom trajanja seminara, ili dolazak dodatne pratnje koja bi vodila računa o detetu. To svakako u mnogome olakšava stipendistima koji imaju porodicu da učestvuju u aktivnostima fondacije. Sem toga, kao što sam već ranije pomenuo, Fondacija Fridrih Ebert daje i dodatke na stipendiju svima koji imaju decu-završava svoju izjavu za naš portal Boris Ševarika.

Prema Zakonu o visokom obrazovanju Savezne pokrajine Baden Virtemberg, a koji se odnosi i na Univerzitet u Hajdelbergu, a koji važi od januara 2005. godine, sa poslednjom izmenom iz decembra 2020. godine, ne prepoznaju se prava studenata roditelja kao osetljive društvene grupe, jedino član 61 ovog zakona koji definiše odsustvo sa studija, može biti od koristi studentima roditeljima, tačnije, studentkinjama majkama koje moraju kao porodilje odsustvovati sa studija iz biološki opravdanih razloga. U izjavi za portal „Akademska beba„ o položaju studenata roditelja sa pravnog aspekta u skladu sa ovim zakonom, iz pravne službe Univerziteta u Hajdelbergu rečeno je sledeće:

Trenutno ne možemo studentima roditeljima ponuditi neko specifično savetovanje. Studentski savet je organ predstavljanja studenata. U njemu isključivo sede studenti i on savetuje o svim interdisciplinarnim pitanjima, na koje studentska zajednica može uticati. Fakultetski savet je pritom premija akademskog samoupravljanja. U fakultetskim savetima, pored studenata, sedi i administrativno-tehničko osoblje-predstavnici Univerziteta u Hajdelbergu- saopšteno je za naš portal iz pravne službe Univerziteta u Hajdelbergu. O finansijskoj podršci studentima roditeljima, sa prebivalištem u Hajdelbergu, koju nudi Hajdelberg kao lokalna samouprava za portal „Akademska beba„ govori referentkinja Kabineta gradonačelnika Hajdelberga Ekarta Vurcnera Birgit Štam:

U Hajdelbergu, na primer, roditelji sa jednim niskim primanjem u okviru takozvanog programa „Hajdelberg Pass„ ne moraju da plaćaju mesto za dete u Dnevnom boravku za decu. U Hajdelbergu kao lokalnoj samoupravi, koja je i univerzitetski centar, postoje raznolike mogućnosti, a tiču se rada pored studiranja. Po pravilu su studenti zaposleni po satu ili na njihovoj katedri na fakultetu kao pomoćni naučnik ili u slobodnoj privrednoj grani. Studentska organizacija Hajdelberga je nadležna da pomaže studentima da nađu posao, a studenti roditelji kao što sam već rekla, mogu svoje dete dok rade ili izvršavaju svoje studentske obaveze, ostaviti u Dnevnom boravku za decu- kazala je za naš portal Birgit Štam iz Gradske kuće Hajdelberga. O radnoj inkluziji studenata roditelja na tržištu rada Hajdelberga za portal „Akademska beba„ govori službenica za jednakost šansi na tržištu rada filijale Nacionalne agencije za zapošljavanje u Hajdelbergu Petra Bule:

Agencija za zapošljavanje brine uglavnom o osobama, koje traže zaposlenje u radnom odnosu. To nije slučaj kod studenata. Utoliko nemam u vidu njihovu situaciju. Za ovaj krug osoba slede takozvani mini poslovi, čiju ponudu studenti mogu da pronađu i razmotre na berzi poslova Agencije za zapošljavanje-kazala je za naš portal Petra Bule iz filijale Agencije za zapošljavanje Hajdelberga. Portparol Ministarstva za socijalna pitanja i integraciju Savezne pokrajine Baden Virtemberg Paskal Murman o inkluziji studenata roditelja za portal „Akademska beba„ izjavio je sledeće:

Za studente važe opšta pravila o dozvoljenom zapošljavanju. Ako na primer, obavljaju plaćenu praksu, koja nije propisana pravilnikom o obuci i ispitima ili obavljaju plaćenu naučnu delatnost, na njih se odnosi granica od 30 sati sedmično kao i na sva lica, koja obavljaju plaćene aktivnosti. Studenti primaju roditeljski dodatak pod određenim uslovima. Studiranje samo po sebi, svakako nije plaćena aktivnost. Vreme provedeno na predavanjima na fakultetu takođe ne ulazi u određivanje obima stečene zaposlenosti, na osnovu koje se obračunava iznos roditeljskog dodatka-izjavio je Paskal Murman iz Ministarstva za socijalna pitanja i integraciju Savezne pokrajine Baden Virtemberg za naš portal. Na kraju istraživanja o statusu studenata roditelja u Baden Virtembergu, u kratkoj izjavi za portal „Akademska beba„ portparol Ministarstva za nauku, istraživanje i umetnost Savezne pokrajine Baden Virtemberg Bendiks Vulfgram kazao je da zvanična statistika o visokom obrazovanju ne sadrži podatke o bračnom stanju studenata, tako da je nemoguće utvrditi koliko ima studenata-roditelja na teritoriji Baden Virtemberga.

Socijalna inkluzija studenata-roditelja na primeru Srbije-rezime

Studenti-roditelji kao osetljiva društvena grupa nisu prepoznati u srpskom zakonodavnom sistemu visokog obrazovanja i socijalne zaštite kao posebna populacija, kojoj je potrebna dodatna socio-ekonomska sistemska podrška. Međutim, činjenica je da Zakon o visokom obrazovanju Republike Srbije, u članu 107 propisuje pravo na mirovanje studiranja radi održavanja trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta u određenom vremenskom periodu poput člana 61 Zakona o visokom obrazovanju nemačke savezne pokrajine Baden Virtemberg, koji propisuje odsustvo studenata. Zahvaljujući osnivanju resora demografije u Vladi Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije je 1. jula 2018. godine usvojila Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je izmenjen u tekućoj godini, a koji po prvi put u istoriji Srbije omogućava primanje roditeljskog dodatka studentima roditeljima i to za decu rođenu  posle 1. jula 2018. godine u Srbiji u iznosu od 100.000 dinara jednokratno za prvo dete, za drugo dete u iznosu od 10.000 dinara u 24 jednake mesečne rate, dok roditeljski dodatak za treće dete iznosi 12.000 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata, a za četvrto dete roditeljski dodatak iznosi 18.000 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata. Na primeru Nemačke, studenti roditelji kao nezaposlena lica ili lica koja zarađuju nedovoljno za život, mogu ostvariti roditeljski dodatak u minimalnom iznosu od 300 evra mesečno, koji se isplaćuje u periodu od 12 meseci. Ono što je novina, kada je u pitanju finansijska podrška studentima iz budžeta Republike Srbije, a na šta studenti roditelji, državljani Srbije, čije se studije finansiraju iz budžeta, imaju pravo jeste apliciranje za stipendiju za deficitarne kadrove u prosveti, koja se isplaćuje 12 meseci u iznosu od 12.000 dinara mesečno, a Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije je od akademske 2019/2020. godine za deficitarna zanimanja u oblasti prosvete proglasilo nastavnike engleskog jezika i književnosti, nemačkog jezika i književnosti, srpskog jezika i književnosti, fizike, matematike i informatike, tako da studenti roditelji koji se školuju za ove profesije mogu da apliciraju za ovu stipendiju i nakon završetka studija ih čeka zaposlenje u prosveti u vremenskom periodu od najmanje onoliko vremena koliko su primali ovu stipendiju, a ukoliko nakon završetka školovanja odbiju posao u prosveti, dužni su da vrate sav novac koji su primali za stipendiranje uz obračunatu kamatu. Ova mera državne pomoći srpskim studentima roditeljima slična je nemačkoj državnoj socijalnoj pomoći za studente (Bafög).

Domaće ekspertkinje za EU Zorana Milovanović i Nataša Vučković o otvaranju Poglavlja 19 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU

Poglavlje 19 Evropske unije je poglavlje koje obuhvata oblasti socijalne politike i politike zapošljavanja. Evropska komisija je 2013. godine usvojila Uredbu o Evropskom socijalnom fondu. Svrha ove Uredbe bila je da se u vremenskom roku od 2014. do 2020. godine investira u četiri glavne oblasti, a to su:

• zapošljavanje, a naročito zapošljavanje mladih ljudi

2) socijalna inkluzija

3) obrazovanje

4) odgovorna uprava (bolji kvalitet javne uprave)

Komesar za proširenje Evropske unije Oliver Varhelji sredinom marta tekuće godine predstavio je novu metodologiju EU o proširenju, koja se odnosi na Srbiju, a tiče se pregovaranja po modelu klastera, a to podrazumeva grupisanje poglavlja u klasterima (ukupno ima 6 klastera). U dokumentu se ističe da otvaranje poglavlja, koja slede klaster, predstavlja relevantan pristup za Srbiju jer je Srbija otvorila poglavlja koja se odnose na temeljni klaster, a nije otvorila poglavlja koja obuhvataju i ostale klastere, poput poglavlja o socijalnoj politici i politici zapošljavanja, odnosno, poglavlja 19. Zbog čega naša zemlja još uvek nije otvorila poglavlje 19 u pristupnim pregovorima sa EU, šta koči Srbiju u otvaranju poglavlja 19, koje definiše oblasti socijalne politike i politike zapošljavanja, na putu ka pristupanju EU, kako civilni sektor posmatra evropske integracije Srbije i činjenicu da je do sada Srbija otvorila 18 poglavlja od ukupno 35 poglavlja, a da u 2020. godini ni jedno poglavlje nije otvoreno, za portal „Akademska beba„ govore menadžerka projekata Evropskog pokreta u Srbiji i istraživačica iz oblasti socijalne politike i politike zapošljavanja unutar poglavlja 19 za pristupanje EU Zorana Milovanović i izvršna direktorka Fondacije „Centar za demokratiju„i koordinatorka radne grupe za poglavlje 19 u okviru Nacionalnog konventa o EU Nataša Vučković.

Zorana Milovanović, projektna menadžerka u Evropskom pokretu u Srbiji i istraživačica iz oblasti socijalne politike i politike zapošljavanja

Socijalna politika je jako važna tema u Evropskoj uniji, mada nažalost, ne možemo reći da je prioritetna. Dakle, među prioritetima se nalazi u vrhu političke agende , ali svakako se prednost daje ekonomskom rastu i razvoju i u sklopu toga, socijalnoj inkluziji, koja je veliki deo napora Evropske unije, ali sa druge strane, ne možemo reći da i sama EU insistira na tome. Odgovornost naše zemlje Srbije je da se bavi socijalnom politikom, međutim, za to ne postoji politička volja. U 2016. godini smo imali program reforme u oblasti socijalne politike i zapošljavanja, koji je strateški okvir za razvoj ove oblasti i bio je participativno kreiran što znači da je Nacionalni konvent o EU učestvovao u tome i dato je dosta preporuka, što izgleda vrlo perspektivno na papiru. Aktivne mere za rešavanje problema su lepo definisane, ali je implementacija izostala. Mi u programu ekonomske politike imamo određena polja socijalne politike, koja se odnose na to da je potrebno obrazovanje u skladu sa tržištem rada i alokacija sredstava za socijalna davanja. Dakle, one stvari koje zahtevaju ekonomski momenat, ali mi smo zadovoljni jer država sad spominje socijalnu politiku u program ekonomskih reformi, koje se odnose na godinu/dve dana. Akcioni plan, za poglavlje 19 mora biti napravljen od strane države, od strane Ministarstva rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja. On još uvek nije zvanično usvojen, tako da ne znam da li to možemo ove godine da očekujemo. Ako akcioni plan za poglavlje 19 bude usvojen, onda možemo otvoriti pregovaranje za poglavlje 19. Sa aspekta EU, oni smatraju da još uvek nismo spremni za to, a to znači, najpre, da ne postoji dovoljno administrativnih kapaciteta i niz zakona, koji je donešen proteklih godina, nije u skladu sa EU. Prvo treba uskladiti zakonodavstvo EU u ovoj oblasti sa domaćim zakonodavstvom, ključna stvar je u implementaciji zakona. Kada se otvori poglavlje, to nije znak da smo uspeli, uspeli smo tek onda kada se ono zatvori. U političkom diskursu je socijalna politika marginalizovana. EU insistira na proaktivan proces evrointegracija Srbije u svim oblastima, što znači da se moraju sprovoditi reforme u svim oblastima. Ekonomski rast i razvoj Srbije postoje, ali pitanje je koliko je on senzibilisan kroz probleme socijalne politike, a problemi se odnose na to da mi imamo sektor neformalno zaposlenih, gde ti radnici ne uživaju svoja prava, a time se država ne bavi. Kada govorimo o otvaranju radnih mesta, mi ne pričamo o kvalitetu tog zaposlenja i da li ono samo po sebi nešto rešava. U kontekstu politike obrazovanja, koja obuhvata socijalnu politiku, važno je da se stvore uslovi da se mladi obrazuju za tržište rada. Mi moramo dobro poznavati naše ciljne grupe, biti osetljivi naspram njihovog socio-ekonomskog statusa i na osnovu toga, dejstvovati i određenim finansijskim i nefinansijskim merama da bismo određeni problem rešili. Na nivou EU to dobro funkcioniše jer postoji ta senzibilnost. Socijalno preduzetništvo može pomoći u smanjenju nezaposlenosti, međutim u Srbiji se vodi bitka preko 10 godina oko donošenja Zakona o socijalnom preduzetništvu, izostaje razumevanje države o prednostima socijalnog preduzetništva. U Srbiji, u praksi ne postoji ta osetljivost za određene marginalizovane grupe, dok u EU ne može proći ni jedan zakon da mi ne vidimo kako će uticati na položaje muškaraca i žena. Ne prati se aktivno u praksi šta je potrebno od strukturnih reformi u procesu evrointegracija. Nova metodologija po modelu klastera o pristupanju EU će dati jasnoću procesu pristupanja evropskim integracijama. Ukoliko se Srbija odluči za novu metodologiju, onda to znači da imamo stvarne prioritete. To znači da narednih 5 godina nećemo otvoriti ni jedno poglavlje, ako se suštinski ne pozabavimo vladavinom prava. Imamo administrativno lakši pristup, ali sa druge strane, po novoj metodologiji se mora jasnije pristupiti želji da se pristupi EU. Prednost nove metodologije je insistiranje na bavljenju krucijalnim pitanjima. Što se tiče socijalne politike, ona je u klasteru 3. Najveći broj politika je u klasteru 3. Ukoliko se prihvatimo nove metodologije, moramo se ozbiljnije pozabaviti tim pitanjima. Što se tiče radne inkluzije studenata roditelja, mislim da je važno razmišljati u pravcu socijalnog preduzetništva. Evropska unija podržava programe socijalnih inovacija u kontekstu povećanja zaposlenosti. U Srbiji postoje i organizacije koje se bave socijalnim preduzetništvom. Na taj način je i nastala Koalicija za razvoj solidarne ekonomije. Među donatorskom zajednicom imamo Smart kolektiv, koji ima fond za mikro i male društveno-odgovorne kompanije, koje imaju snažnu socijalnu komponentu. Oni imaju svoje programe, među kojima se ističe RISE. Dakle, to je ideja. Imate jedan socijalni problem i vi ćete sada da ga rešite kroz tržište. Onda bi se okupili studenti roditelji, vide koje veštine i znanja mogu da udruže da počnu da proizvode nešto ili da pružaju neke usluge i da od toga prave samostalno preduzeće. To je jedan momenat koji je prepoznat na nivou Evropske unije. Zato EU podržava razvoj socijalnog preduzetništva, pa čak i jedan sveobuhvatni koncept solidarne ekonomije, gde mi imamo rešavanje ovih pitanja kroz tržište-kazala je Milovanović u izjavi za „Akademsku bebu„ kao odgovor na pitanje o radnoj inkluziji studenata roditelja u kontekstu procesa evropskih integracija. O efektima Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom naša sagovornica kaže sledeće:

Kada je donet Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom Republike Srbije, usledila je velika kritika od strane civilnog društva zato što je i donet u skladu sa tim „hajde da mi probamo da instrumentalno pospešimo natalitet, a da li ćemo se strukturno baviti time-nećemo„. Pitanje je koliko su novčana davanja, nevezano od socio-ekonomskog statusa lica, u tom iznosu sama po sebi neophodna, a kolika je alokacija resursa da mi kreiramo program podrške koji će obezbediti da ljudi sami privređuju i dođu do nekog iznosa koji im je zaista potreban. Da li je to bolje i adekvatnije rešenje?- ono je zahtevnije sa aspekta države da se time temeljno bavi i skuplje je neminovno, ali ovo je nekako preko tog zakona delovalo-ok, mi ćemo sada dati neki novac. Kada se nešto zagovara kod države, uvek se postavlja pitanje koliko to košta. Dakle, mi tu imamo problem socijalno isključenih i višestruko diskriminisanih studenata roditelja, a sa druge strane-jedan od uslova je i vakcinacija novorođenčadi. Dakle, imamo veliki broj ljudi na margini ovog društva u romskim i neformalnim naseljima, koji neće vakcinisati to dete, a potrebna su im ta sredstva. Dakle, ne radi se na tome da se dobro istraže odlike ciljne grupe i onda na osnovu toga da se preduzmu mere. U Srbiji nemamo progresivno oporezivanje, pa ni progresivnu pomoć, koja se odnosi na to da se u zavisnosti od novčanih primanja lica određuje roditeljski dodatak. Mislim da je to određeni način na koji se postiže stepen pravde i jednakosti, ako njemu težimo, a s druge strane, to je slučaj sa ovim zakonom-zaključila je Milovanović na kraju svoje izjave.

Nataša Vučković, izvršna direktorka Fondacije „Centar za demokratiju„ i koordinatorka radne grupe za poglavlje 19 u okviru Nacionalnog konventa o EU

Kada je završen skrining situacije u Poglavlju 19 od strane EU, Srbija je dobila Izveštaj o skriningu, kojim je za poglavlje 19 utvrđeno jedno merilo za otvaranje tog poglavlja, naime da bi poglavlje bilo otvoreno neophodno je da Srbija izradi i usvoji Akcioni plan. Akcioni plan je dokument kojim ‚e Srbija isplanirati uskladjivanje zakonodavstva sa standardima EU, i pri tom planirati institucionalne i finansijske resurse za sprovodjenje tog plana odnosno za primenu reformi u oblasti socijalne politike i politike zapošljavanja. Poglavlje 19 ima sedam celina. Jedno je radno pravo, drugo je zapošljavanje, treće je bezbednost i zdravlje na radu, četvrto je socijalni dijalog, socijalna inkluzija, socijalna zaštita, jednake mogućnosti i još jedna celina se odnosi na pripremu Srbije za Evropski socijalni fond. Mi smo dosta dugo čekali da taj akcioni plan bude pripremljen i prošlo je više godina u njegovoj pripremi. Civilno društvo je učestvovalo u raspravi o više nacrta Akcionog plana, no naši komentari nisu uzeti u obzir. Tek u maju 2020. godine Vlada Srbije je usvojila Akcioni plan. Na kraju, smatrali smo da je dobro da se plan usvoji bez obzira na ozbiljne zamerke. U našoj javnosti usvajanje Akcionog plana prošlo je gotovo neopaženo u našoj javnosti. Krajem 2020. nadležno ministarstvo je pripremilo i matricu za praćenje tog akcionog plana. Organizacije civilnog društva su u više navrata izrazile kritike i sumnje da će akcioni plan moći biti realizovan na način kako je usvojen. Sad treba Vlada da pripremi pregovaračku poziciju koja se šalje Evropskoj komisiji. (prim.aut. Pregovaračka pozicija je pripremljena maja 2021 godine). Već se kasni sa mnogim rokovima, a prema saznanjima koje imamo, kasniće se još više, pre svega u onim glavnim segmentima koji su značajni za promene u oblasti socijalne politike. Izvesno je da će doći do njegove revizije. Podsetiću vas, na primer, koliko smo dugo čekali na Zakon o agencijskom zapošljavanju iako su mnoge organizacije smatrale da bi bilo mnogo bolje da se pitanja koja reguliše taj Zakon obuhvate izmenama i dopunama Zakona o radu još 2014. Godine čime bi velika pravna praznina koja je postojala u toj oblasti mnogo ranije bila uređena. Ima nekoliko stvari sa kojima se zaista nedopustivo kasni. Strategija socijalne zaštite je istekla, a nacrt koji je bio napravljen bio je oštro kritikovan 2018.godine – veliki broj nevladinih organizacija je ustao protiv toga i organizovana je kampanja da se nacrt povuče. Kasne i izmene i dopune Zakona o socijalnoj zaštiti. Zakon o štrajku koji je morao biti donet jer je bio i u proceduri u Skupštini, povučen je, a neophodno je doneti i novi Zakon o radu. – naglasila je Vučković.

O usvajanju Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je prvi put donešen u julu 2018. godine i koji omogućava isplatu roditeljskih dodataka svima, bez obzira na socio-ekonomski status, pa tako i studentima roditeljima kao marginalizovanoj društvenoj grupi, koji su dobili decu posle 8. jula 2018. Godine, Vučković kaže sledeće:

Veliki broj kritika je upućen tom Zakonu. Pre svega, kada je reč o naknadama za porodiljsko odsustvo, gde su žene u velikom broju obespravljene u odnosu na prava koja su već od ranije imale. Kada smo svojevremeno raspravljali u Skupštini o tom Zakonu, raspravljalo se da li je to Zakon koji ima funkciju socijalne pomoći ili ima funkciju podrške demografskoj politici. Meni se čini da su mere podrške studentima potrebne, potrebna je svaka podrška mladom čoveku koji hoće da pokrene svoj život, nezavisno da li se radi o podršci pri zaposlenju ili dolasku do stana. Dakle, svaka takva podrška je izuzetno važna i u tom smislu ovaj Zakon verovatno može imati pozitivne efekte ali bi trebalo istražiti kakvi su oni u stvarnom životu. Usvojen je, na primer, i Zakon o socijalnim kartama i videćemo kako će se to pokazati u praksi i u prepoznavanju stvarnih potreba za socijalnom zaštitom i socijalnom pomoći na strani osetljivih i ugroženih grupa. Podsetila bih ovde i na komentare koje nam je EU uputila povodom Programa ekonomskih reformi iz 2020. gde Evropska komisija ističe da mi nedovoljno dobro targetiramo korisnike iz oblasti socijalne zaštite , kao i to da su iznosi socijalne pomoći niski. Dakle, naš zadatak je da pronađemo način kako ćemo mapirati lica koja su zaista u stanju potrebe za socijalnom pomoći i na koji način povećati iznos socijalne pomoći. Pandemija Covid19 nesumnjivo je dovela i dovešće do povećanja siromaštva u Srbiji jer su mnogi ljudi ostali bez posla, smanjene su im zarade, smanjen je obim angažmana, menja se i pravna priroda angažmana. Neki su bili formalno zaposleni i prešli su u neformalnu zaposlenost. Neki su pokrenuli svoja preduzeća. Mikro preduzeća su pretrpela veliku štetu ovom pandemijom. Ima se utisak da će biti mnogo veća potreba za socijalnom pomoći i država mora ozbiljno da planira kako će pomoći svima kojima je potrebna pomoć. Sa druge strane, potrebno je dobro targetiranje jer ako loše targetiramo, dobićete situaciju da se isplati pomoć u iznosu koji nije dovoljan da zadovolji životne potrebe, a sa druge Ono na čemu mi instistiramo je da se o ovim pitanjima mora razgovarati sa organizacijama civilnog društva, a naročito sa onima koje deluju u lokalnoj zajednici zbog toga što one prepoznaju potrebe građana i u stanju su da brzo reaguju, fleksibilnije su nego državni sistem u tom pogledu, koji uvek postavlja mere na nacionalnom nivou. Evropska komisija stalno ukazuje na neophodnost decentralizacije usluga socijalne zaštite. Što se studenatat iče, oni  nisu homogena grupa. Postoji veliki jaz između studenata iz velikih gradova i manjih sredina, udaljenih od univerziteta. Dakle, njihove potrebe sigurno nisu iste i u tom smislu je potrebno targetiranje. Najvažnije su stipendije, pomoć u sticanju profesionalne prakse i pomoć u zasnivanju porodice-naglašava Vučković i dodaje:

Žene u Srbiji su diskriminisane i kada su mlade i kada su starije. Kad su mlade, zato što su mlade, kad su starije, zato što su starije. Kada su mlade, onda će teže dobiti posao, a kada su starije, onda će među prvima izgubiti posao. U ovakvoj krizi koju je prouzrokovala pandemija Covid19, svi naši radari treba da budu uključeni kako bismo prepoznali rodnu diskriminaciju i nove oblike nejednakosti. Žene su u velikom broju, zbog poslova koje obavljaju, na prvoj liniji rizika od oboljevanja, nose još veći teret brige o članovima porodice, kako mladjim tako i starijim. Smanjenje ekonomske aktivnosti u nekim sektorima ekonomije odraziće se na stopu njihove zaposlenosti, a poznato je da se ekonomska ugroženost žena iskazuje kao povećanje siromaštva u društvu, naročito siromaštva dece. Radna grupa za poglavlje 19 u Nacionalnom konventu za EU kontinuirano se bavi ovim pitanjima. Stalno razgovaramo i sa poslodavcima i sa sindikatima. Imamo radnu grupu u kojoj je Unija poslodavaca Srbije, zatim Unija poslodavaca Vojvodine, sindikati. Centar za demokratiju ima odličnu saradnju sa sindikatima i kontinuirano im pomažemo da pronađu načine za proširenje članstva, pre svega među ženama i među mladima. U borbi za socijalna prava je uvek važan broj, koliko vas ima.  Ukoliko nas ima više kad postavljamo neki zahtev i vršimo pritisak da se neko pravo prizna ili da se određeno pitanje drugačije zakonski reguliše, onda je veća šansa da se to u praksi i ostvari. Ovim ulazimo u još jednu oblast Poglavlja 19, a to je socijalni dijalog. Godinama nema pomaka u socijalnom dijalogu. Socijalni dijalog se vodi između reprezentativnih sindikata i reprezentativnih udruženja poslodavaca. Postavlja se pitanje kakvo je njihovo članstvo i koga oni u najvećoj meri zastupaju. Na primer, kod nas je sindikalna organizovanost najveća među zaposlenoma u javnom sektoru državna uprava, obrazovanje, zdravstvo, javna preduzeća itd. dok u privatnim kompanijama ima malo sindikalno organizovanih radnika, ili su članovi drugih sindikata koji nemaju svojstvo reprezentativnog sindikata. I na evropskom nivou postoji kriza sindikata, ali to ne opravdava činjenicu da se mirimo sa tim jer su nam sindikati potrebni. Sindikati, zbog svog članstva, hijerarhijske organizacije i velikog iskustva, imaju mogućnost značajnog uticaja na javne politike. Sigurno je da imidž sindikata, ne uvek pozitivan u javnosti, mora da se menja. Potrebna su nam i udruženja građana koja se bave socio-ekonomskim pravima svih onih ljudi koji nisu, odnosno, ne mogu biti članovi sindikata zbog neformalne zaposlenosti, odnosno, zaposlenosti na crno. Jako je važno da zajedno vršimo pritisak na rad institucija i za usvajanje javnih politika koje su u interesu društva i ugroženih grupa. Potrebno je da promovišemo dobru praksu tamo gde ona postoji i da mapiramo lošu praksu, i da dobrim primerima pokazujemo u kom pravcu stvari treba da se kreću. Evropska unija je uvidela da su posledice ekonomske krize iz 2008. godine naročito loše bile za socijalnu sferu, za mlade koji su se zatekli u stanju nezaposlenosti, susreta sa lošim kvalitetom poslova itd i relativno brzo se počelo sa programima za podršku mladima, a Garancija o mladima je jedan od političkih okvira koji treba da stvori socio-ekonomske uslove za veće zapošljavanje mladih zbog toga što je procenjeno da će, ukoliko mladi nemaju priliku da brzo pronađu posao, tehnološki kasniti u znanju i uključivanju na tržište rada. Pored Garancije o mladima, Evropska unija je imala i posebne poteze koji se tiču Zapadnog Balkana. U okviru Berlinskog procesa jedna od vrlo konkretnih inicijativa je bila osnivanje Regionalne kancelarije za mlade RYCO, koja već nekoliko godina funkcioniše na Zapadnom Balkanu i podržava projekte koji imaju zadatak da postignu neke kapacitete mladih u raznim oblastima. Srbija je prihvatila novu metodologiju o pristupanju EU po modelu klastera i ostaje nam da vidimo kako će dalje teći proces pregovaranja o pristupanju Srbije EU. Na formalnom nivou je dobra saradnja između Nacionalnog konventa o EU i Vlade Srbije. Smatram da nadležni vladini resori treba da pokažu veći respekt prema komentarima koje im šalje civilni sektor.  Inače se dijalog organizacija sa predstavnicima Vlade pokazuje kao nepotreban i kao maskiranje nedostatka demokratskih procedura u institucijama. Nacionalni konvent o EU svake godine objavljuje knjigu preporuka gde mi procenjujemo šta se sve uradilo u poglavlju 19 i dajemo preporuke šta bi trebalo uraditi i poboljšati u tom procesu. Prošle godine u okviru Nacionalnog konventa o EU učestvovali smo u izradi komentara za Program ekonomskih reformi, analizirali smo Zakon o socijalnim kartama. ..Dakle, jako mnogo toga stiže na adresu Vlade Srbije. Naravno , važno je da razvijamo ekonomiju, da je usklađujemo sa standardima EU i sa njenim tržišnim pravilima, da imamo institucije koje su u stanju da zaštite tržišnu ekonomiju i vladavinu prava kako bismo obezbedili da u Srbiju dolaze investitora sa dobrim investicijama, koji neće kršiti radna prava svojih zaposlenih, koji neće zagađivati životnu sredinu …. RAzvoj ekonomije je nejefiaksniji put izlaska iz siromaštva, ali ne me biti na štetu socijalnih prava. Pored poglavlja 19, važna su i druga poglavlja koja govore o tome kako ćemo ekonomski da se razvijamo, kako da taj razvoj bude ekonomski i socijalno održiv. Suštinsko je pitanje kako povezati obrazovanje, tržište rada i investicije, i to ne samo strane investicije, nego i domaće investitore. Važno je da mala preduzeća postaju srednja preduzeća, da srednja preduzeća prerastaju u velika preduzeća, a da imamo i velike domaće kompanije. To sve zavisi od poslovnog i pravnog okvira i od stepena pravne sigurnosti. EU kontinuirano već ukazuje na nedostatke u vladavini prava, u poglavljima 23 i 24 i mislim da u poslednje dve godine primedbe EU u toj oblasti postaju sve oštrije, diplomatskim jezikom iskazane, ali sve oštrije. Sve to pratimo kroz non papers koje nam daje Evropska komisija u tim oblastima. Dakle, nazadovanje u ovim oblastima se manifestuje u nevidljivoj i neefikasnoj borbi protiv korupcije, spore reforme pravosuđa, a pri tom duboka nesloboda u medijskoj sferi onemogućava da se o svim tim problemima javno govori.  Jer vladavina prava je važna za sve oblasti, kako za pojedince koji štite svoja individualna prava, tako i za kompanije. Mi smo se bavili unakrsnom analizom poglavlja 19 i 23 jer ne možete govoriti o radnim pravima ili jednakim mogućnostima ili o socijalnoj zaštiti ukoliko nemate efikasne institucije koje će regulisati i štititi prava građana. Znate li koliko godina traje radni spor pred sudom? Ako pravda nije brza i dostižna, stvara se ogromno nepoverenje u institucije. završava svoju izjavu za naš portal koordinatorka za radnu grupu poglavlja 19 u okviru Nacionalnog konventa o EU Nataša Vučković.

U izveštaju Evropske komisije za Srbiju koji je usvojila Narodna skupština Srbije, a odnosi se na napredak Srbije u procesu evropskih integracija za 2020. godinu, u odeljku koji se tiče poglavlja 19 Evropska komisija ističe da je novac koji se izdvaja iz budžeta Srbije za aktivne politike tržišta rada nedovoljan da obuhvati sva lica koja traže posao, a preporuke EK za unapređenje oblasti socijalne politike i politike zapošljavanja odnose se na činjenicu da Republika Srbija treba da ojača socijalni dijalog, na teritoriji cele zemlje obezbedi  primenu zakonodavstva u oblasti rada i socijalne zaštite i da se sistematičnije pozabavi inkluzijom na tržištu rada dugoročno nezaposlenih lica, mladih ljudi i žena i unapređenjem socijalnih davanja za ljude ispod praga siromaštva.

 

 

Tekst je nastao u okviru projekta „Puls Evrope-medijske posete EU„ koji finansira Delegacija Evropske unije u Srbiji

 

Autorka: Anđela Zec