Menstrualno siromaštvo kao globalni fenomen kapitalizma, u XXI veku predstavlja jedan od najvećih socio-ekonomskih problema budući da ovo stanje obuhvata situaciju u kojoj se nalaze mnoge devojčice, devojke i žene širom sveta, koje nemaju dovoljno novca za kupovinu ženskih higijenskih uložaka i lekova protiv menstrualnih bolova. Istovremeno, posmatrajući na globalnom nivou, u jeku medijskih kampanja protiv diskriminacije nad ženama i nasilja nad ženama, menstrualno siromaštvo je i dalje tabu tema o kojoj se nedovoljno ili uopšte ne govori u medijima ili na samitima Ujedinjenih nacija, a upravo smanjenje i prevencija menstrualnog siromaštva mora postati glavna tema svih svetskih vlada jer pogađa najranjivije društvene grupe, među kojima su studentkinje majke. Tek 2021. godine je tema menstrualnog siromaštva u Srbiji postala medijski vidljiva zahvaljujući Jeleni Mirić, bivšoj studentkinji prodekanki Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, diplomiranoj novinarki, borkinji za ženska prava i menadžerki za odnose sa javnošću, koja je zajedno sa još dve devojke udružila snage i odlučila da učini prvi korak ka smanjenju menstrualnog siromaštva na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu-i uspela je. Zahvaljujući Jeleninoj ženskoj inicijativi, Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu je postao jedini fakultet u Srbiji koji je svojim studentkinjama omogućio besplatne higijenske uloške u vrednosti od 42.000 dinara, dobijenih na konkursu za omladinske volonterske projekte „Šta nam teško„ koji je finansiralo Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije. Studentkinje majke i studentkinje porodilje kao najranjivija društvena grupa, koja je u riziku od siromaštva, a prema zvaničnoj statistici, svaki četvrti građanin Srbije je u riziku od siromaštva, dok je prema podacima Fondacije Centar za demokratiju svaki deseti zaposleni građanin Srbije u riziku od siromaštva, sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu su imale pristup besplatnim higijenskim ulošcima. Jelena je zajedno sa ostalim devojkama iz ženske inicijative nagrađena nagradom za najbolju realizovanu akciju „Šta nam teško„ projekta u Palati Srbije, a nedugo nakon toga u Parlamentu susedne države Bosne i Hercegovine je podneta inicijativa da se ukine porez na ženske higijenske uloške, koji u Bosni i Hercegovini iznosi 17 odsto. Na koji način naša zemlja mora rešiti problem menstrualnog siromaštva, da li je moguće da se ukine porez na ženske higijenske uloške koji u Srbiji iznosi 20 odsto jer ženski higijenski ulošci nemaju status luksuzne robe saznajte u razgovoru sa Jelenom Mirić koja je govorila o konkretnim rešenjima za društveno-odgovornu veb platformu „Akademska beba„.
Kako je nastala inicijativa za formiranje ženske inicijative sa ciljem da se realizuje ideja da Filozofski fakultet Novi Sad bude prvi državni fakultet u Srbiji, koji će dobiti, odnosno, svojim studentkinjama obezbediti besplatne higijenske uloške? Da li je ovakva inicijativa postojala u prvim danima tvoga mandata na funkciji studentkinje prodekanke Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu?
Ova ideja, nastala je iz potrebe, a ne iz hira. Kada smo kreirali anketu koju smo podelili među našim koleginicama, nastao je jasan cilj – želimo da radimo na ovom problemu. Ovakva ideja, kao i mnoge ostale stojale su negde u vazduhu, mi jesmo krenuli sa planiranjem ideje početkom januara kada sam još uvek obavljala funkciju studentkinje prodekanice Filozofskog fakulteta, ali je realizovana nakon isteka samog mandata. Naravno, to sada više nije ni važno, važno je da smo uspeli našu ideju da sprovedemo u delo.
Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu je prvi državni fakultet u Srbiji i u regionu koji je zahvaljujući ženskoj inicijativi na čelu sa Jelenom Mirić svojim studentkinjama obezbedio besplatne higijenske uloške, što je od velikog značaja za studentkinje majke kao osetljivu društvenu grupu foto: Vladimir Veličković
Šta možeš reći o konkursu „Šta nam teško„ u okviru koga je podržana ženska inicijativa da Filozofski fakultet Novi Sad bude prvi i jedini državni fakultet u Srbiji koji je omogućio svojim studentkinjama besplatne higijenske uloške? Da li si zadovoljna tokom realizacije inicijative?
Moram da kažem da je ovo jedan sjajan tim mladih ljudi, koji sa posvećenošću rade na svom projektu. Kroz mentorstvo, samu komunikaciju sa njima, kao i samu finansijsku pomoć, naprosto ne bih mogla da izdvojim niti jedan izazov koji nam se našao na putu. Samoj uspešnoj realizaciji našeg projekta zahvaljujem svima onima koji su aktivno učestvovali u planiranju i samoj akciji. Imati oko sebe divne, posvećene ljude je zaista retkost, ali dugujem im veliku zahvalnost.
Imajući u vidu činjenicu da su higijenski ulošci, nažalost, posmatrani kao luksuzna roba i na srpskom tržištu obuhvataju kategoriju luksuzne robe, a sa druge strane, studentkinjama majkama Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu je od velikog značaja da imaju pravo na besplatne higijenske uloške, koliko ukupno uložaka je obezbeđeno ovom inicijativom i da li će i početkom naredne godine biti produžetak ove inicijative, odnosno, da li će biti obezbeđeno još higijenskih uložaka, koji su besplatni za studentkinje?
Za sada je Ženska inicijativa uspela da obezbedi higijenske uloške za narednu akademsku godinu. Trenutno radimo na tome da ideja ostvari dugoročnu notu, te da ovo ne bude više sama akcija nego normalna stavka u našem društvu. Ne želimo da stanemo ovde, ovo je samo početak. Takođe, intezivno radimo i na proširenju ideje na ostale fakultete, tako da se nadamo da ćemo vas uskoro obavestiti sa još pozitivnih vesti.
Na koji način ti posmatraš fenomen menstrualnog siromaštva kao socio-ekonomskog problema u Srbiji koji jednim delom utiče na povećanje rizika od siromaštva, što je veliki socijalni problem za studentkinje majke kao osetljivu društvenu grupu, odnosno, kako bi trebalo definisati u javnim politikama Republike Srbije borbu protiv menstrualnog siromaštva u cilju smanjenja siromaštva i rizika od siromaštva marginalizovanih i nezaposlenih žena, među kojima su studentkinje majke? Da li je dovoljno samo ograničiti da cena ženskih higijenskih uložaka ne može biti veća od 100 dinara ili predstavnici republičke vlade moraju uraditi nešto više po tom pitanju?
Prosečno, žena će prvu menstruaciju dobiti s 12 godina, kada uđe u pubertet i, uz prekide koji mogu biti izazvani trudnoćom, dojenjem ili nekim zdravstvenim problemom, menstruaciju će imati svakog meseca do ulaska u menopauzu do koje dolazi između 45 i 55 godine života. Ugrubo rečeno, prosečna žena će menstruaciju imati između 35 i 45 godina svog života. Ako prosečna menstruacija traje šest dana, žena će ukupno krvariti 2.736 dana, ili izraženo u godinama, oko sedam i po godina. U Srbiji žene moraju godišnje na osnovne „ženske stvari“ da izdvoje najmanje 4.000 dinara, a porez na ove proizvode je 20 odsto, što je više nego, na primer, za dnevne novine. I dok kondome možemo da dobijemo besplatno, za menstruaciju koja prati ženu skoro tokom celog života i dalje nema besplatnih higijenskih proizvoda, a menstruaciju prate stigma i ćutanje. Ako želimo i šire da sagledamo sve, priča nas navodi na temu seksualnog obrazovanja i još jednu tabu temu o našem društvu o kojoj se ne priča, ali koja svakako ima posledice ako se ignoriše. U posledice možemo svakako ubrajati uticaj na zdravlje devojaka i žena, kako fizičko tako i mentalno, seksualno nasilje, diskriminaciju na radnom mestu, širenje opasnih mitova poput onih da se ne može zatrudneti tokom menstruacije, pa do raka grlića materice gde je Srbija peta u Evropi po oboljevanju i smrtnosti. Upravo zato što je naša dužnost da se borimo za bolje uslove za žene u našem društvu i za prilagođavanje različitih okruženja, poput fakulteta na kojima studentkinje provode veliki deo vremena tokom školovanja, smatrale smo da je neophodno da započnu razgovor, gde se rodila ideja o INICIJATIVI ZA BESPLATNE HIGIJENSKE ULOŠKE NA FILOZOFSKOM FAKULTETU.
Jelena Mirić sa svojom saborkinjom iz ženske inicijative foto: Vladimir Veličković
Zaposlena si kao PR menadžerka OPENS-a, organizacione platforme zahvaljujući kojoj je Novi Sad 2019. godine proglašen Omladinskom prestonicom Evrope i koja je, između ostalog, omogućila neka honorarna angažovanja studentima, a među njima i studentima roditeljima. Koje su dalje aktivnosti OPENS-a u kontekstu mogućnosti radnog angažovanja studenata sa akcentom na studente roditelje? Da li će se do kraja ove tekuće godine organizovati seminar o načinu obezbeđivanja finansijskih sredstava za projekte nevladinog sektora, npr. ukoliko neki student otac ili studentkinja majka Univerziteta u Novom Sadu imaju predlog za realizaciju određenog projekta i imaju potrebu, samim tim, da se informišu na koji način mogu obezbediti sredstva iz donatorske zajednice, odnosno, da li će studenti biti u prilici da odslušaju seminar na tu temu?
Kao neko ko se direktno nalazi unutar OPENS tima, moram da kažem da sam zaista ponosna na rad i tim koji je nastavio vredno da radi posle godine same titule. Za ovu godinu nas očekuje još nekoliko aktivnosti koje smo predvideli za mlade, između ostalog sav deo koji se odnosi na studente i mlade roditelje mi se intezivno trudimo podsticati tokom čitave godine, ne samo na kraju decembra. Mladi jesu u centru i važan su deo našeg društva, samo svi moramo to da osvestimo. Pogotovo studenti, kao budući nosioci društva, akademici. OPENS je prošli mesec, otvorio prvi poziv za stipendiranje u okviru OPENS Fonda za lični razvoj. Ovogodišnji konkurs bio je usmeren na osnaživanju dvoje pojedinaca – jedne osobe iz kategorije mladih devojaka i žena i jedne osobe iz kategorije umetnosti. Novac koji je stipendistima na raspolaganju izdvojen je kroz deo zarade prikupljene prilikom izvođenja predstave ”Ko je ubio Dženis Džoplin?” u toku 2020. i 2021. godine, kao i kroz donaciju korporativnog partnera koju je obezbedila kompanija ”Fiscal Solutions”. Ovo je samo jedan od programa i aktivnosti koji se direktno odnose na mlade devojke, studentkinje, majke i žene.