Bivši predsednik Južnoafričke Republike Nelson Mandela je izjavio da je obrazovanje najmoćnije oružje koje možemo upotrebiti da promenimo svet, dok je naučnik i osnivač Sjedinjenih Američkih Država Bendžamin Frenklin izjavio da investicija u znanje plaća najbolje kamate. Činjenicu da investicija u znanje plaća najbolje kamate je sistemski prepoznalo Ministarstvo prosvete Republike Srbije tokom školske 2019/2020. godine kada je ova državna institucija na republičkom nivou prepoznala kao deficitarne obrazovne profile na tržištu rada Srbije nastavničku struku za nemački jezik, engleski jezik, srpski jezik, matematiku, informatiku i fiziku i te školske godine je prvi put Ministarstvo prosvete odlučilo da uvede u sistem stipendije za nedostajuća zanimanja u prosveti za student druge i treće godine osnovnih akademskih studija, kojima je nakon završetka osnovnih akademskih studija Ministarstvo obezbedilo prijem u radni odnos u srpskom obrazovnom sistemu.
Obrazovanje je najvrednija investicija foto: librestock
Za školsku 2019/2020. godinu ukupno je isplaćeno iz budžeta Republike Srbije 288.000,00 dinara na ime stipendiranja 24 studenta za nedostajuća zanimanja. Pravo na stipendiju za studente koji se obrazuju za obavljanje nedostajućih zanimanja regulisano je Pravilnikom o stipendijama za studente koji se obrazuju za obavljanje nedostajućih zanimanja od naročitog značaja za određenu školsku godinu. Ovim Pravilnikom je propisano da pravo na ovu stipendiju imaju samo studenti osnovnih akademskih studija. Korisnici stipendije zaključuju ugovor kojim se obavezuju da će u roku od dve godine od diplomiranja prihvatiti posao u školi na teritoriji Republike Srbije, koji im se ponudi i da će ostati da rade u školi najmanje koliko su primali stipendiju. Ponudu upućuje Ministarstvo prosvete u saradnji sa školskim upravama u skladu sa potrebama, za rad u odgovarajućoj obrazovnoj instituciji u Republici Srbiji. Ugovor o radu će biti pravni osnov angažovanja– rečeno je našem portalu iz pr službe Ministarstva prosvete.
Diplomac Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu sa Katedre za srpsku književnost i jezik Milan Ivković je bio prva generacija dobitnika stipendije za nedostajuća zanimanja u prosveti, a za naš portal je podelio svoje iskustvo:
Prvi put sam stipendiju dobio školske 2019/2020. godine i tada sam bio druga godina, nastavio sam sa primanjem stipendije u trećoj godini školske 2020/2021. godine kao student na Katedri za srpski književnost i jezik. Za stipendiju saznao sam na sajtu Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Prilikom prvoga konkurisanja imao sam prosek 9,00, a prilikom drugoga konkurisanja imao sam prosek 9,12. Dvanaestomesečna stipendija je bila u iznosu od 12000 dinara mesečno. Prvi put prilikom konkurisanja radio sam psihološke testove, a drugoga puta se samo nastavljalo sa stipendijom, nisu se ponovno radili testovi.
Studenti roditelji koji se školuju za deficitarne poslove u prosveti mogu dobiti posebnu stipendiju foto: librestock
Danas predaje u Gimnaziji i Ekonomskoj školi „Branko Radičević„ u Kovinu. Akademske 2020/2021. godine je ukupno bilo 14 studenata koji su dobili stipendiju za nedostajuća zanimanja u prosveti, a za akademsku 2023/2024. godinu još nije objavljen spisak studenata dobitnika stipendije za nedostajuća zanimanja u prosveti, a ono što ovu stipendiju čini posebnom u odnosu na druge stipendije Ministarstva prosvete je činjenica da se stipendija dodeljuje 12 meseci, a studentima roditeljima koji se školuju za nedostajuća zanimanja u prosveti, savetujemo da na početku svake akademske godine prate sajt Ministarstva prosvete kako bi aplicirali i dobili ovu vrstu stipendije i obezbedili sebi egzistenciju.
U kontekstu lokalnog tržišta rada, uzećemo primer Novog Sada kao drugog najvećeg grada u Srbiji, a samim tim i tržišta rada. Na osnovu akcionog plana zapošljavanja Grada Novog Sada, deficitarna zanimanja su: diplomirani informatičari, posebno programeri, zavarivači, lekari specijalisti, mašinski i elektroinženjeri, profesori matematike i fizike. Osnovna deficitarnost se iskazuje kod informatičkih zanimanja sa visokom školskom spremom- diplomirani informatičari, programeri svih profila, diplomirani matematičari-informatičari, diplomirani inženjeri elektrotehnike- računarske tehnike, odnosno svi profili sa softverskim zanimanjem. U okviru zanimanja programer, prisutan je nedostatak znanja složenijih programerskih jezika (C+, C++, PHP, JAVA, kao i FRONTEND). Takođe, postoji deficitarnost profila kuvara, pekara, mesara, vozača, frizera, manikira, pedikira i zavarivača. Iz Gradske uprave za privredu Novog Sada su za naš portal kazali da je na osnovu Akcionog plana zapošljavanja Grada Novog Sada predviđena realizacija obuka za deficitarna zanimanja iz oblasti informacionih tehnologija:
U planu je da se u obuku uključi 40 nezaposlenih lica. Sam izvršilac obuka će biti izabran u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i drugim podzakonskim aktima. Obuka će se započeti do kraja 2023. godine. Za realizaciju ove mere sredstva su obezbeđena u budžetu Grada za 2023. godinu u iznosu od 3.000.000 dinara.
Pr menadžer najpoznatijeg srpskog internet portala sa oglasima za posao u privatnom sektoru Infostud Miloš Turinski za naš portal ističe IT sektor kao deficitarnu oblast na tržištu rada:
U ovom slučaju zbog prevelike deficitarnosti je upravo IT oblast koja neretko ponavlja i raspisuje otvorene pozicije zbog konstantne potrage za kvalifikovanim radnicima.
Sa druge strane, predstavnica internet portala „Lako do posla„ Snežana Đukić za naš portal je kazala sledeće:
Naša zapažanja kroz prodaju ukazuju da je veća potražnja za zanimanja sa SSS iz oblasti turizma,medicine, proizvodnje, prodaje i saobraćaja. Što se tiče VSS, traže se logopedi, psiholozi, terapeuti, vaspitači, građevinski i mašinski inženjeri, projektanti i arhitekte.
Na osnovu Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji iz 2023. godine oko 85 odsto mladih ljudi je spremno da radi druge poslove dok ne nađe posao u struci, ističući da bi radili jer moraju.