Planiranje porodice je deo ukupne demografske i populacione po-litike svake zemlje i cele planete i podrazumeva različite metode i sredstva u regulisanju fertiliteta – plodnosti. Ono uključuje parove u fertilnom periodu života, trudnice, parove bez dece sa problemom steriliteta i adolescente.
Cilj pravilnog planiranja porodice je očuvanje reproduktivnog zdravlja i poboljšanje seksualnih prava parova, jačanje uloge žene, uključivanje muškaraca i mladih.
Planiranje porodice u užem smislu je:
-
Pravo ljudi da imaju željeni broj dece (po preporuci SZO Svetske zdravstvene organizacije– ne više od 4)
-
Pravo da se deca rađaju u željenim i optimalnim vremenskim razmacima (najmanji optimalni razmak izmedju rađanja je dve godine)
-
Pravo na zdravo potomstvo
-
Omogućavanje ženi da rađa u optimalnoj životnoj dobi (19-35 godina)
-
Sprečavanje neželjene trudnoće i rađanja neželjene dece
-
Sprečavanje ilegalnog prekida trudnoće
Adekvatnom planiranju porodice i očuvanju seksualnog i reproduktivnog zdravlja populacije doprinosi pravilna edukacija korisnika i stručnih lica, postojanje adekvatnih savetovališta za planiranje porodice, za mlade, za kontracepciju i za trudnice. Dostupnost širokom spektru savremenih metoda kontracepcije sa njihovim pravilnim korišćenjem je veoma važan činilac u planiranju porodice. Pošto će se neželjene ili zdravstveno neadekvatne trudnoće ipak povremeno javiti, abortus treba da postoji kao legalna opcija da bi se izbegla pojava kriminalnog, nebezbednog abortusa koji je povezan sa velikim morbiditetom i mortalitetom žene.
Reproduktivno zdravlje je stanje fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja u odnosu na reproduktivni sistem kod ljudi svih uzrasnih grupa i podrazumeva:
-
zadovoljavajući i siguran seksualni život
-
sposobnost za reprodukciju – za pravljenje dece i rađanje
-
slobodu odlučivanja o reprodukciji – da li će rađati decu ili ne, kada i koliki broj dece
Seksualno zdravlje predstavlja uživanje u seksu bez straha od trudnoće, bolesti, zloupotrebe i nasilja i nebezbednog abortusa
U današnje vreme sve više je ljudi koji imaju problem steriliteta. Kada par tokom godinu dana ima seksualne odnose bez upotrebe bilo kakve metode kontracepcije, a žena ne zatrudni, postavlja se dijagnoza steriliteta i započinju se ispitivanja oba partnera. Procenat sterilinih parova je porastao na oko 15% zbog većeg vremenskog razmaka koji prođe od prvih seksualnih odnosa (16-18 godina) do prvog rađanja (danas žene često rađaju posle 30. godine). U tom vremenskom periodu veća je šansa da par dobije neku seksualno prenosivu infekciju (SPI) koja može da ostavi posledice po oba partnera ili da žena ima abortus. Osim toga, posle 30 godine žene, ovulacije su sve ređe, a preko 35 godine je veća šansa da beba ima poremećaj – hromozomopatije (Daunov sindrom itd).