Fizičke i emocionalne
Trudnooća dovodi do niza fizičkih i psihičkih promena u organizmu žene. Neke žene lako prihvate i prilagode se promenama, a neke prolaze kroz najteži period u svom životu. Jutarnje mučnine, povraćanje, povećanje telesne težine, nesanica, teško disanje, samo su neki od simptoma, koji mogu predstavljati neprijatan period, koje neke žene pamte i prepričavaju dugi niz godina. Nije uvek lako ni stručnjacima da se orjentišu da li su izvesne promene uobičejene i normalne, ili već spadaju u patološke te zahtevaju lečenje i stručni nadzor. Nekada je potrebno pored ginekologa u tom uključiti i psihologa, internistu, pa čak i psihijatra.
Da razmotrimo šta se sve desi u porođaju. Sam porođaj je veliki fizički napor za organizam žene, gotovo svi mišići organizma se aktiviraju i njihovim sadejstvom dolazi do istiskivanja ploda u spoljašnju sredinu. Pored fizičkog napora, strah i neizvesnost od ishoda porođaja kao i i strah od bola u toku porođaja zahtevaju dodatni napor i kocentraciju. Nakon porođaja to jest prekida trudnoće, u organizmu žene dolazi do niza involutivnih promena koje uslovaljavaju vraćanje unutrašnjih polnih organa na pređašnje dimenzije. Materica se u toku trudnoće najviše promeni, ona sa nekih 50-60 gr, poraste na 1000 gr, a nakon porođaja mora da se vrati u bar donekle slične dimenzije. Ove promene se dešavaju pod uticajem hormona koji deluju na grčenje materičnog mišića koji postupno vraća matericu. Unutar materice nakon pororđaja postoji jedna velika “rana” na mestu gde je bila usađena posteljica, njeno “zarastanje” je praćeno iscedkom iz materice koje nazivamo lohijama.
Ove lohije su u početku krvave, a potom braonkaste, žućkaste, beličaste da bi na kraju postale providne (serozne). Ovaj proces zarastanja i smanjivanja materice traje od 6 do 8 nedelja i stručno se naziva period babinja ili puerperijum. Pored materice organi trbušne duplje se ponovo vraćaju u položaj koje su imale pre trudnoće pa se niz neugodnih simptoma kao što su mučnina, povraćanje, nadutost, teško disanje… sada polako zaboravljaju. Cirkulacija krvi i srčana aktivnost koje su u trudnoći bile ubrzane i opterećene snabdevanjem krvlju posteljice i ploda sada se postupno osporava. Pored ovih involutivnih jedan organ nakon pororđaja evoluira t.j doživljava najveću aktivnost, a to su dojke.
Nakon porođaja opet pod uticajem hormona, počinje nakupljanje mleka u mlečnim žlezdama, i njihovo izlučivanje. Dojke postaju nabrekle čvrste, njihovu ispunjenost, žena oseća kao milion iglica. Ako je već pre trudnoće žena pripremila dojke za dojenje, ovo predstavlja najlepši period u kome se ispunjavaju ne samo fizička zadovoljenja pražnjenja dojke i ishrane bebe, nego i neraskidiva povezanost između majke i deteta. Dojenje postavlja i izvesne zahteve pred majku jer zahteva redovno pražnjenje svaka tri sata što može dovesti i do iznurenosti i pospanosti majke. Jako je bitno da žena bude fizički, ali emocionalno spremna da se posveti detetu, da ispuni sve želje i potrebe koje se postavljaju, pred nju.
To nekada i nije lak posao ali ljubav prema tom malom biću koje je deo nas čini i nemoguće mogućim. Pored ljubavi bitno je da se dobro organizuje period nakon porođaja kako bi bilo dovoljno vremena za odmor i opuštanje uz bebu. San nije samo neophodan da bi se fizički obnovio oraganizam već odmorna žena uvek ima i pozitivan, stav i pristup koji omogućava da se savladaju teškoće. Ove teškoće su uslovljene hormonalnim promenama, koje deluju na odgovor organizma kako fizički, tako i emocionalni. Reakcije mogu biti ishitrene, pojačana emocionalna osetljivost može biti praćena plačljivošću.
Pored hormonske sve ove reakcije su uslovljene nekad i nerazumevanjem i prepuštanjem svih obaveza majci koja je kao što sam ranije opisala izložena velikim promenama. U zavisnosti od karaktera i emocionalne stabilnosti ličnosti ove teškoće će se kao i trudnoća rešavati sa lakoćom ili uz teškoće koje zahtevaju stručnu pomoć (ginekolog, psiholog). Ovo malo biće postavlja i u bračnim odnosima nova pravila. Menja se odnos partnera, zahteva se pojačana tolerancija oba partnera. Oba parnera prolaze kroz izvesne promene, ali ipak muškarci nemaju fizičkih promena te bi u ovom periodu oni morali imati više razumevanja i pružiti ženi podršku da bi savladala fizičke promene i uspostavila stabilan emocionalni odgovor. Menjaju se odnosi i sa bližim članovima porodice (roditelji), koji bi takođe morali prihvatiti nove odnose i uskladiti se sa novom porodicom koja ne mora biti formirana na istim osnovama ,ali je ipak funkcionalna. Ponekad je teško u prvim danima postaviti stav koji će mnoge novine oskladiti na najbolji način.
Beba i sama postavlja niz pravila, i ona je ličnost koja zateva i daje. Iako je ovaj period predivan nije uvek lako jer hormonske aktivnosti, umor i nepripremljenost za prihvatanje promena može dovesti i do poremećaja kod porodilje,koja može prerasti u post porođajnu depresiju ili neurozu. To je ozbiljan poremećaj koji zahteva lečenje u koje se uključuje i psihijatar i mora se na vreme primetiti. Preterani umor kod žene dovodi do nezainteresovanosti za bebu, a u težim slučajevima to zanemarivanje, može dovesti do čedomorstva. Zbog toga u prvima danima nakon porođaja, pored pomoći u fizičkom rešavanju povećanih, promenjenih zahteva od žene, mora postojati i razumevanje za eventualne emocionalni nesklad da bi ovaj period bio pun radosti i ostao zapamćen kao najlepši period u životu žene i porodice.