Marijana Grmuša Dmitrić je diplomirana novinarka i master studentkinja Pedagoškog fakulteta u Somboru koja zahvaljujući svom iskustvu predstavlja uzor svim majkama studentkinjama, koje uspešno usklađuju odgoj deteta sa studiranjem. O svom iskustvu Marijana govori u razgovoru za Akademsku bebu:
Kada si tokom redovnih studija saznala da ćeš roditi dete?
Početkom drugog semestra treće godine osnovnih studija na Filozofskom fakultetu sam saznala da ću postati majka. Moj muž i ja smo, naravno, kao i svaki bračni par koji planira da ima potomstvo razgovarali o tome i želeli smo da imamo dete. Kada smo saznali tu divnu vest usledila je velika panika u mojoj glavi kako će se to sve odraziti na dalje studiranje, ali jedino što je bilo bitno jeste da ja rodim dete i da završim studije na vreme.
Budući da ne postoje jasne odredbe koje definišu porodiljsko odsustvo majki-studentkinja kakvo je tvoje iskustvo sa fakultetskog porodiljskog iskustva?
Posle dva meseca kada sam bila sigurna da se sa zdravstvene strane sve odvija kako treba, razgovarala sam sa mentorkom godine i saopštila joj moju situaciju. Celu treću godinu sam svaki dan išla redovno na predavanja, iako sam bila putnik iz Vrbasa i treću godinu „očistila„ odmah u junu. U junu posle ispita sam pisala molbu Veću fakulteta da budem oslobođena predavanja tokom četvrte godine jer mi je termin porođaja bio zakazan sredinom novembra. S obzirom na to da kod nas na fakultetu nije dozvoljeno vanredno studiranje i da student ima obavezu da prisustvuje predavanjima, prvo su me profesori savetovali da zamrznem godinu jer su smatrali da se studije ne mogu završiti u roku ukoliko ne budem dolazila redovno na nastavu, a pritom sa jednom obavezom više-malim detetom. Nisam prihvatila tu ideju I zamolila sam ipak da razmotre moju molbu i dobila potvrdan odgovor da mogu vanredno da studiram. Na sednici su tom prilikom svi bili upoznati u moju situaciju. U oktobru sam upisala četvrtu godinu kao redovni student na budžetu i bila na dogovor sa profesorima oko svih ispitnih i predispitnih obaveza. Tokom semestra nisam morala da dolazim na predavanja već sam sve radove slala mejlom, a na ispite u januaru sam se pojavljivala kao i svi ostali studenti. Takođe je ista situacija bila i u drugom semestru. Profesori su bili korektni i potpuno razumni. Pored bebice i pored puno obaveza na fakultetu, uz veliku podršku porodice i prijatelja, kao i uz razumevanje profesora, uspela sam da diplomiram prva u generaciji sa visokim prosekom iznad 9. Jedina zamerka fakultetu i uopšte pravilima fakulteta je ta što su mi ocene bile umanjene za onaj broj bodova koji su nosili dolasci. Tako da sam iz nekih predmeta gde sam mogla imati 10, dobijala devetke iz razloga što nisam mogla prisustvovati nastavi. Za sve ostalo imam samo pohvale.
Kao majka jedne divne devojčice i master studentkinja koju materinstvo nije omelo da diplomira prva u generaciji sa izvanrednim prosekom, šta savetuješ studentima roditeljima pred kojima je nova životna uloga hranitelja porodice zbog bebe na putu?
Moj savet je da svaka buduća majka bude najbolja majka svog deteta i da bude pravi primer svom detetu. Odustajanje od svog cilja zbog velikog koraka u životu nije rešenje. Samo organizacija, jaka volja i jaka želja da se unapređujete i da postanete ono što stvarno želite može da dovede do pravih rezultata. Postati majka je nešto najlepše u životu, ali to ne znači da ta ista majka treba da odloži svoje planove za neki drugi život jer samo je jedan život pred nama-poručuje svim budućim akademskim mamama naša sagovornica.