Frilensing i radne prilike za studente roditelje iz Srbije

Frilensing kao jedan oblik savremene metode radnog angažovanja, koji je nastao kao proizvod globalizacije i savremenih trendova u digitalnim komunikacijama, predstavlja idealnu priliku za radno angažovanje studenata roditelja, koji su zbog svog roditeljskog statusa u obavezi da samostalno obezbede egzistenciju svojoj novoformiranoj porodici, a pritom nisu svi studenti roditelji u mogućnosti da rade osmočasovno radno vreme. Prednost frilensinga je u tome što frilenser sam sebi organizuje radno vreme, a o mogućnostima i uslovima rada koje srpsko tržište nudi frilenserima, sa akcentom na studentsku populaciju, za portal „Akademska beba„govori predstavnica Novosadske nvo organizacije za promociju frilens rada „Pravo da znam„ gospođa Jasmina Kosovac Dragić:

„Samozapošljavanje =(freelancing) nudi brojne mogućnosti.

Kao dodatna zarada, ukoliko stalna primanja ne pokrivaju sve potrebe i zadovoljstva ili, ako nema primanja, treba razmišljati o ovoj opciji. Takođe, ovo je odlična prilika da se usavršava i unapređuje stečeno znanje. Na online platformama postoji potreba za različitim profesijama i zanimanjima. Kada se freelancing pojavio u Srbiji, najlakše su do posla dolazili web dizajneri i programeri, međutim, od tada do danas se tržište poslova značajno izmenilo. Danas na frilens tržištu rada postoji raznolika ponuda:za profesore engleskog, pisce, prevodioce, kopirajtere, marketing menadžere, web developere, grafičke dizajnere, online prodavce, lične trenere, virtuelne asistente, agente prodaje ili tehničku podršku, fotografe, ali i stručnjake i eksperte za konsultacije u različitim oblastima. Pored ovih, ima i onih jednostavnijih poslova koji podrazumevaju unos tekstova, uređivanje i transkripcije videa ili audio-sadržaja, obrade i sistematizacije raznih materijala, zatim istraživanja i priprema materijala za određene teme. Za freelance poslove potrebno je imati pre svega znanja iz traženih oblasti, biti organizovan i disciplinovan, znati engleski jezik, posedovati laptop i dobru internet konekciju. Rad se može obavljati sa bilo kog mesta (od kuće, iz biblioteka, kafea ili čak i iz unajmljenih coworking prostora).  Za freelancere poslovno okruženje je svet, a kancelarija može biti u bilo kojoj zemlji u kojoj žele živeti. Važno je znati da frilenser može da pruža usluge inostranim licima, bez registrovanja delatnosti samo u slučaju da ima zaključen ugovor o delu i slično. U suprotnom, smatra se da frilenser obavlja rad na crno. Za izvršene usluge frilenseri od primaoca usluge primaju određenu naknadu koja je utvrđena ugovorom. Kako je reč o nerezidentnim isplatiocima, u momentu isplate naknade, ne postoji obaveza isplatioca da obračuna i plati pripadajuće poreze i doprinose, već obavezu obračunavanja i plaćanja poreza i doprinosa snosi sam frilenser, odnosno primalac prihoda, znači freelancer. Za svaki prihod koji se ostvari po osnovu ugovora van radnog odnosa, moraju se platiti porez na dohodak građana i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje–  doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje i doprinos za osiguranje u slučaju nezaposlenosti. U slučaju da je  posao po ugovoru obavljen za domaće pravno lice ili preduzetnika, onda je ono dužno da, prilikom isplate, obračuna, plati i prijavi porez na dohodak i odgovarajuće doprinose.„ Prilikom osvrta na socio-ekonomski aspekat frilensinga u Srbiji, koji obuhvata poslove na kojima frilenseri mesečno mogu zaraditi jednu prosečnu platu, koja bez poreza i doprinosa iznosi oko 47.000 dinara, naša sagovornica kaže sledeće:

„Ukoliko redovno pratite dnevnu štamu primetićete bar jedanput nedeljno u skoro svim novinama članak na temu najtraženijih i najplaćenijih zanimanja – poslova u zemlji i svetu. Na vrhu liste se nalazi ubedljivo najtraženije i najplaćenije zanimanje web programer ali i generalno zanimanja iz oblasti web tehnologija (izrada, dizajniranje, unapređivanje i održavanje web sajtova) tj. freelance zanimanja, ali tu su i druge oblasti.Manje plaćeni poslovi količinom obavljenog posla nadoknađuju nižu cenu u startu. Jedna od najvećih mana ovakvog poslovanja je neizvesnost. Freelancer nikada ne može biti siguran u to da li će posla uopšte biti. Na freelancing sajtovima treba potražiti posao, npr:

UpWork, Fiverr , PeoplePerHour ili domaće verzije Infostud, Honorarci, Poslonaut, Startit Poslovi ili na sajtovima, na kojima se nude isključivo poslovi određene oblasti poslovanja.:

• poslovi programiranja i iz ove oblasti na:
  • Joomlancer,
  • Rent a Coder,
  • Talent Cupboard,
  • Codeable;
• za dizajnere i profesionalce u oblasti multimedije poslovi na:
  • 99 Designs,
  • Art Wanted,
  • Envato Studio i dr.,
• u prodaji i marketingu poslovi bi trebalo da se provere na:
  • People Per Hour,
  • Remotive;
• za područja interesovanja tekst i pisanje na:
  • Freelance Writing Gigs,
  • Freelance Writing,
  • Blogging Pro itd.,
• za pouzdanu podrška u poslovanju ili virtuelni asistent:
  • Belay,
  • Assistant Match,
  • Worldwide 101 itd.

Registracija na ove sajtove je besplatna i jednostavna. Ukoliko samostalno nudite svoje usluge, ovo je najbolji način da doprete do više klijenata i ostvarite veću mesečnu zaradu. Frilenser, na osnovu postavljenih oglasa poslodavaca, samostalno bira kome će ponuditi svoje usluge ili na kojim projektima želi biti angažovan. Dovoljno je samo da popuni javni profil i da aplicira za željeni posao. Svi projekti i naplate se obavljaju preko platformi, te se retko dešava da poslodavac ne isplati freelancera. Ugovaranje cene poslova i naplata odvijaju se preko platformi. Cena korišćenja usluga platformi nije fiksna, pre bi se moglo reći da je pravična. Što se više puta jedan frilenser angažuje od strane istog klijenta, manje će novca platforma „uzimati”. Dakle, na frilenseru je da napravi privlačan profil, da se prijavi na željeni posao (i ugovori cenu, ukoliko nije ponuđena), da izvrši posao i naplati uslugu.„ Na kraju razgovora sa Jasminom Kosovac Dragić na temu frilensinga i radnih prilika u frilensingu, našu sagovornicu smo pitali na koji način aktuelni Zakon o radu prepoznaje radno-pravni status frilensera u Srbiji, a na ovo pitanje naša sagovornica Jasmina Kosovac Dragić odgovara sledeće:

„U Srbiji Zakon o radu freelancer-e ne prepoznaje, osim ako sami ne uplaćuju doprinose ili se paušalno oporezuju. Za to mnogi od njih nemaju dovoljno novca, jer su poreske stope za njih često previsoke. Zato mnogi svesno odlučuju da ostanu nevidljivi za sistem. U mnogim zemljama okruženja, uključujući zemlje Evropske unije, postoji freelance model poslovanja. Mi bismo to ovde zvali, po nekadašnjem starom sistemu, ‘slobodna profesija’.  A to podrazumeva da ljudi bez obzira na svoj angažman, koji je ograničenog i povremenog karaktera, uživaju sva prava u zdravstvenom i socijalnom domenu. Kako freelancer–i rešavaju pitanje zdravstveno i penzionog osiguranja? Samooporezivanjem – Vremenski period na koji glasi ugovor je period prava na zdravstveno osiguranje (period penzijskog  staža). Freelancer–i nemaju pristup ni jednom od brojnih vidova zakonskih rešenja koje Srbija propisuje. Za njih je potrebno omogućiti novi vid zakonskog oblika poslovanja, gde bi mogli po jeftinoj ceni da dođu do nečega što je dobra zdravstvena zaštita i ulaganje u penzioni fond. Unapređenje pravnog okvira za samozaposlene (freelancers/independent contractors) i podsticanje ovog oblika zapošljavanja kao načina za smanjenje nezaposlenosti predstavlja rešenje za radno-pravni status frilensera„-zaključuje naša sagovornica. Na kraju razgovora Jasmina Kosovac Dragić dodaje i sledeće:

„Rat(d)nici bez gospodara

Iako se u Srbiji ova reč koristi manje od decenije, na engleskom govornom području ona postoji već skoro dva veka. Kovanicu frilens (freelance) smislio je sir Valter Skot u noveli Ajvanho 1820. godine opisujući njom ratnike koji se bore za onoga ko ih plati. Tek 1903. je ova reč priznata kao glagol od strane Oksfordskog rečnika, a značenje nije menjala do danas osim što se proširila na niz drugih profesija.„

„ Pravo da znam„ je udruženje nevladinog i neprofitnog karaktera, osnovano od strane tri žene različitih generacija, priznatih stručnjaka u svojoj oblasti, sa ciljem promovisanja ideje o freelancerima, a što je još važnije ostvarivanja prava u ovom sektoru.

Ana Jovanović, suosnivač Krojača, Jasmina Kosovac Dragić i Aleksandra Adašević su pokretači priče o pravima freelansera u Srbiji i osnivači udruženja „Pravo da znam„. Udruženje „Pravo da znam„ je osnivač projekta Budi freelancer i jedan od osnivača QA Conference, koja je održana u novembru 2012. godine u Novom Sadu.

Habovi čine jedinstvenu ponudu za rad frilensera po pitanju prostorno-vremenske organizacije frilenserskog posla, a o prednosti rada u habu sa akcentom na studentsku populaciju su za portal „Akademska beba„ govorile menadžerke za komunikaciju u „In centar„ habu iz Beograda Marijana Cvetuljski i Ivana Sabo iz Poslovnog inkubatora Novi Sad.

Marijana Cvetuljski, menadžerka za komunikacije u „In centar„ habu Beograd

Koje sve mogućnosti i uslove rada nude habovi mladim ljudima sa akcentom na studentsku populaciju, koja je osim studiranja, fokusirana i na zvaničan početak svoje radne karijere?

Habovi imaju mnogo toga da ponude mladima! U jednom habu studenti pre svega imaju priliku da se edukuju i da nauče mnogo toga o preduzetništvu i razvoju startapa. U našem habu se mesečno održava i po nekoliko meetup-ova i radionica na kojima uspešni preduzetnici iz najrazličitijih industrija dele svoja iskustva i savete. Upravo na takvim događajima svi prisutni imaju mogućnost da upoznaju druge ljude sličnih ili istih interesovanja, da stiču i šire mrežu svojih kontakata što je veoma značajno za razvoj karijere posebno kada ste na početku. Što je još važnije, ukoliko želite da svoju karijeru usmerite ka preduzetništvu, habovi vam nude sveobuhvatnu podršku u procesu osnivanja i  razvoja biznisa.

 Na koji način mladi ljudi posredstvom haba mogu unaprediti i plasirati svoju inovacionu ideju?

Svoju preduzetničku ideju mogu razvijati samostalno uz podršku haba koja se najčešće ogleda u konsultacijama, mentorstvu, infrastrukturi i logistici. Većina habova takođe ima i svoje programe predviđene za razvoj biznisa kao što je u našem slučaju StartIN startap program. Ovaj program traje tri meseca i svi timovi koji učestvuju u programu kroz tri meseca intenzivnog rada razvijaju svoj  tehnološki startap od ideje do proizvoda koji je spreman za izlazak na tržište. Svaki tim ima svog mentora koji prati napredak tima i intenzivno je uključen u njihov rad, dok pojedinačne sesije i radionice drže neki od najvećih domaćih stručnjaka poput Ivana Bjelajca i Nenada Paunovića.

Šta je, gledajući iz vašeg ugla posmatranja, odnosno, ugla posmatranja jednog predstavnika haba, najvažnije da se zna o frilensingu?

Najvažnije je znati kako početi. Pre mesec dana smo održali događaj upravo na ovu temu, jer se čini da je dosta ljudi zainteresovano za frilensing, ali nisu sigurni odakle krenuti, kako dobiti prve klijente, kako frilensingom obezbediti sigurne mesečne prihode. Iako možda ne spada u tradicionalni oblik poslovanja, frilensing takođe zahteva određeno okruženje i infrastrukturu za rad, pa se neretko dešava da i frilenseri započnu svoju karijeru u coworking prostoru.

Ivana Sabo, menadžerka za komunikacije u Poslovnom inkubatoru Novi Sad

Koje sve mogućnosti i uslove rada nude habovi mladim ljudima sa akcentom na studentsku populaciju, koja je osim studiranja, fokusirana i na zvaničan početak svoje radne karijere?

Habovi su odlična mesta za početak karijere. Pored osnovnih sredstava za rad (kao što su radni sto, stolica i svi prateći radni elementi) mladi ljudi ovde mogu da upoznaju veoma zanimljive osobe koje se bave istim ili sličnim poslovima. Ovakvim poznanstvima mogu da saznaju na koji način se danas može graditi karijera i koji sve karijerni putevi postoje. Danas možete raditi kao deo udaljenog tima iz San Franciska, biti spoljni saradnik na projektu na kom rade ljudi iz cele Evrope ili raditi za klijenta iz Singapura, izbor je na vama. Pored toga možete da razvijate svoje poslovne ideje i pokrenete sopstveni biznis lakše nego ikad pre. Sjajna stvar je to što ne morate da odlazite bilo gde iz Srbije biste to uradili, već je sve to moguće baš odavde, pa čak i dok ste student.

Na koji način mladi ljudi posredstvom haba mogu unaprediti i plasirati svoju inovacionu ideju?

Habovi, pored toga što pružaju fizički prostor za rad, takođe pružaju i različite vrste podrške preduzetništvu. Nije retkost da se u habovima organizuju obuke i treninzi iz za mlade preduzetnike, a naročito za one koji inoviraju i žele da pokrenu svoje startap priče. Iako je hab tu da vam pruži podršku i da vam znanje koje vam nedostaje, ipak se od vas očekuje da uradite najveći deo posla i sami progurate svoju ideju dalje. Hab će biti tu da vas usmeri, podrži, potapše vas po ramenu, pomogne da rešite probleme na koje naiđete, ali ste glavni motor zapravo vi.

Šta je, gledajući iz vašeg ugla posmatranja, odnosno, ugla posmatranja jednog predstavnika haba, najvažnije da se zna o frilensingu?

Frilensing je veoma ozbiljan posao i nije “rad od kuće u pidžami, kad ti se radi”. Da biste bili dobar frilenser morate da imate veoma jaku radnu etiku, radne navike i da budete veoma odgovorni. To što fizički niste u kancelariji sa ostatkom tima ili vam klijent nije za vratom ne znači da vi ne treba da odradite svoj deo posla i da isporučite sve što se od vas očekuje na vreme. Frilensing se danas dosta olako shvata i to je velika greška. Naša poruka svima koji žele da se oprobaju u ovim vodama je da dobro urade svoj “domaći zadatak” i saznaju šta se tačno od njih na projektu očekuje i da prihvate jedino ako mogu da ispoštuju sve detalje. Ako jednom ukaljate svoju frilens reputaciju, veoma teško ćete vratiti svoju frilens karijeru na pravu stazu.

Kompanija sa međunarodnim ugledom „Delta Holding„ iz Beograda već drugu godinu zaredom realizuje program „Delta Biznis Inkubator„ koji je namenjen grupi pojedinaca koji imaju plan da razviju svoj startap iz oblasti kojima se ova kompanija bavi i prijavljivanjem za ovaj program, dobijaju kompletnu podršku u realizaciji svog startapa, a prema rečima menadžerke za eksterne komunikacije „Delta Holding„ kompanije Ane Brzaković, studenti-frilenseri-roditelji mogu da se prijave za različite programe koji pomažu preduzetnicima koji imaju ideju za biznis i koji rade na razvijanju sopstvenog biznisa.

„Mi ne ograničavamo ko može da se prijavi, tako da frilenseri definitivno mogu. Naše dosadašnje iskustvo je takvo da nismo imali prijavljenih frilensera, uglavnom se prijave ljudi koji vec negde rade, a sa strane razvijaju svoj startap„-saopštila je u izjavi za portal „Akademska beba„ portparolka kompanije „Delta Holding„ Ana Brzaković. U julu 2017. godine je u Vladi Republike Srbije formirana nova državna institucija-Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj u okviru koje se nevladinim, studentskim i svim udruženjima sa teritorije Srbije, koja su registrovana kao pravna lica, dodeljuju bespovratna sredstva u okviru različitih programa podrške inovacionog preduzetništva, a sredstva koja su za realizaciju projekata organizacijama sa sedištem na teritoriji Grada Novog Sada odobrena po javnom konkursu za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva i u okviru Programa podrške  razvoju i promociji ženskog inovacionog preduzetništva, koje je raspisao Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj, prema saopštenju Žakline Jovanović iz Uprave za privredu Grada Novog Sada iznose:

„Za 2018. godinu po javnom konkursu za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva, dodeljena su sredstva za realizaciju projekata u ukupnom iznosu od 23.874.821.20 dinara, a po javnom konkursu za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podrške razvoju i promociji ženskog inovacionog preduzetništva, dodeljena su sredstva za realizaciju Programa u ukupnom iznosu od 30.267.000.00 dinara. Za 2019. godinu po javnom konkursu za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva, dodeljena su sredstva za realizaciju projekata u ukupnom iznosu od 28.631.250.00 dinara. Po javnom konkursu za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podrške razvoju i promociji ženskog inovacionog preduzetništva, dodeljena su sredstva za realizaciju Programa u ukupnom iznosu od 33.791.500.00 dinara„-saopšteno je u izjavi za naš portal.

Sve ove informacije otvaraju prostor i pružaju mogućnost budućim i sadašnjim studentkinjama-majkama i studentima-očevima da se udružuju, registruju svoje udruženje kao pravno lice i da zajedničkim snagama osmisle neki inovacioni projekat za koji putem konkursa od države mogu dobiti novac i na taj način sebi mogu kao studenti-roditelji-frilenseri na domaćem tržištu obezbediti egzistenciju.

Sve u svemu, savetujemo svim našim dragim kolegama studentima, koji su na putu da postanu roditelji ili već uživaju u čarima roditeljstva, da redovno prate sve konkurse za neku vrstu samozapošljavanja, a na sledećim linkovima možete pratiti aktuelne konkurse:

www.novisad.rs, www.privredans.com i www.inovacije.gov.rs