Finansijska podrška studentima roditeljima u Srbiji

Studenti roditelji kao mladi ljudi starosti od 20 do 30 godina života, koji u većini slučajeva spadaju u grupu nezaposlenih lica naše zemlje, zbog svoje odluke da se ostvare kao roditelji, predstavljaju krucijalan faktor, koji je važan za pozitivnu demografsku sliku Srbije. Prema podacima koje je našem portalu poslala mr Gordana Bjelobrk, načelnica Odeljenja za demografiju u Republičkom zavodu za statistiku Srbije, u 2015. godini je broj živorođenih beba iznosio 65.657, a od tog broja, majke studentkinje starosti od 20 do 30 godina rodile su 820 beba sa udelom u ukupnom broju živorođenih od 1,2 odsto. Broj živorođenih beba je tokom 2016. i 2017. godine bio manji i iznosio je 64.734 beba rođenih u 2016. godini, a od tog broja majke studentkinje starosti od 20 do 30 godina rodile su 647 beba sa udelom u ukupnom broju živorođenih beba od 1,0 odsto, dok je u 2017. godini broj živorođenih beba bio veći u odnosu na 2016. godinu i iznosio je 64.894, a od tog broja majke studentkinje starosti od 20 do 30 godina rodile su 502 bebe sa udelom u ukupnom broju živorođenih od 0,8 odsto. Tokom prošle kalendarske godine, odnosno, tokom 2018. godine broj živorođenih beba iznosio je 63.975, a od tog broja majke studentkinje starosti od 20 do 30 godina rodile su 424 bebe sa ukupnim udelom u broju živorođenih od 0,7 odsto, što do sada predstavlja najmanji broj porođaja unutar studentske zajednice roditelja u Srbiji, bez podataka za južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju. U poređenju sa periodom od 2011. godine, kada je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku udeo stanovnika svih kategorija obuhvaćenih sistemima socijalne zaštite iznosio 7,9 odsto, u toku 2018. godine taj udeo iznosio je 10,5 odsto, što se može protumačiti kao veća briga države za sve kategorije stanovništva, a u tim kategorijama spadaju i studenti roditelji. Prema podacima koji se odnose na finansijsku podršku studentima roditeljima u Srbiji, a koje prikuplja Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a koje su našem portalu poslali nadležni iz Republičkog zavoda za statistiku, broj dece korisnika dečjeg dodatka od 0 do 17 godina iznosio je 225.886, a pritom je važno napomenuti da se dečji dodatak isplaćuje na nivou lokalnih samouprava deci nezaposlenih lica i iz socijalno ugroženih porodica, dok se roditeljski dodatak isplaćuje svim majkama na nacionalnom nivou za rođenje deteta, bez obzira na njihov socijalni status, a tu spadaju i studentkinje majke, na osnovu zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je stupio na snagu 1. jula 2018. godine i to prema sledećem redosledu:

100.000 dinara jednokratno za prvorođeno dete u porodici plus roditeljski dodatak za prvo dete iz budžeta lokalne samouprave u kojoj živi studentkinja majka.

Za drugorođeno dete u porodici se na nacionalnom nivou isplaćuje 10.000 dinara do njegove druge godine života.

Za trećerođeno dete u porodici se na nacionalnom nivou isplaćuje 12.000 dinara do njegove treće godine života, dok se za četvrtorođeno dete u porodici isplaćuje 18.000 dinara do njegove desete godine života. Prema podacima koje su našem portalu poslali nadležni iz Republičkog zavoda za statistiku, broj korisnika roditeljskog dodatka na kraju 2018. godine iznosio je ukupno 63.906, sa ukupnim brojem dece od 65.482, a od toga broja, broj prvorođene dece u porodicama iznosio je 2.949, broj drugorođene dece u porodicama iznosio je 43.723, broj trećerođene dece u porodicama iznosio je 15.026, dok je najmanje bilo četvrtorođene dece u porodicama i njihov broj iznosio je 3.775.

Ova demografska statistika predstavlja opštu statistiku korisnika roditeljskih dodataka u Srbiji,  kojima je država pružila značajnu finansijsku podršku kao podsticaj unapređenja roditeljstva, a među tim korisnicima roditeljskog dodatka ima i studenata roditelja, čiji je broj nepoznat iz razloga što još uvek na državnom nivou studenti roditelji nemaju status posebne populacione grupe koja ima posebnu demografsku ulogu u udelu stanovništva. Međutim, nedavno su mediji preneli vest, koja može obradovati sve studente, odnosno, lica u studentskom statusu starosti od 20 do 30 godina koja planiraju ili očekuju bebu, odnosno, svoje prvo dete, a to je najava predsednice Narodne skupštine Srbije Maje Gojković da će tokom 2020. godine roditeljski dodatak za prvo dete u porodici umesto sadašnjih 100.000  dinara iznositi 300.000/350.000 dinara jednokratno i da će za pronatalnu politiku iz budžeta biti izdvojeno oko 200.000.000 evra. Na ovu temu za naš portal govori narodna poslanica, šefica poslaničke grupe Stranke moderne Srbije u Narodnoj skupštini Srbije i osnivačica inicijative „Mame su zakon„, čija je uloga da dovede do izmena loših zakonskih odredaba aktuelnog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Tatjana Macura:

„Naša osnovna zamerka na raspodelu novca svih građana je to što mislimo da novac nije određen prema prioritetima. Ljudi u Srbiji nemaju taj odnos prema budžetu, misle da je to nečiji novac, a ne razmišljaju da je to njihov novac. Prioriteti u budžetu za narednu kalendarsku godinu bili su usmereni na to da se izvrše povećanja plata u javnom sektoru, u potpunosti zapostavljajući interese onih grupa ljudi koji rade u privatnom sektoru i kojih u najmanju ruku ima isto onoliko koliko i onih u javnom sektoru. Te benefite koje može doneti povećanje plata osetiće samo jedna grupa ljudi, iako budžet u osnovi pune svi. To što je predsednica Narodne skupštine izjavila da će se izdvojiti 200.000.000 evra u narednom periodu, možemo reći da postoji uvećanje u budžetu što se tiče Ministarstva za rad. Ono iznosi ove godine, ono je veće za 1,9 milijardi dinara. Međutim, druga zamerka za budžet je ta što mi nemamo dovoljan nivo transparentnosti u okviru budžeta, tako da mi do kraja u stvari nemamo precizno objavljeno kakve će to ismene uslediti koje će garantovati bilo kakva dodatna finansijska izdvajanja ili dodatnu finansijsku podršku porodici sa decom. Mi možemo u budžetu videti da će biti to povećanje usmereno na brigu o porodici, ali mi ne znamo da li će taj novac biti fizički na računima majki ili će biti novac koji će biti usmeren na neke projekte koji će biti usmereni na podršku roditeljstvu„-istakla je narodna poslanica Tatjana Macura i dodaje:

„Drugo što je u ovom vašem pitanju je povećanje za nadoknade koje će biti znatno veće za podršku roditeljima koji očekuju svoje prvo dete, koje iznosi između 300.000 i 350.000 dinara navodno. Tokom ovih 18 meseci, od kako je zakon stupio na snagu, dobili smo u nekoliko navrata da će se izmeniti zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, međutim do dana današnjeg ni jedna izmena nije ušla u skupštinsku proceduru tako da sa razlogom sumnjamo da li će se to do kraja realizovati. Mi bismo voleli jasnije i preciznije da vidimo i da saznamo tačno koje se izmene zakona očekuju jer ono što je sada najavljeno, tih 300.000/350.000 dinara kao podrška roditeljima koji očekuju svoje prvo dete ni u jednom ranijem slučaju nije bila najavljivana. Jako veliki problem u Srbiji je prisustvo žena na crnom tržištu rada ili onih koje nisu zaposlene usled nekih drugih okolnosti kao što su studije. Žene nemaju evidentirani radni staž koji utiče na iznos njihovih nadoknada koje primaju tokom porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, što je još gore u slučaju da one moraju da održavaju trudnoću jer takozvano trudničko bolovanje ne ulazi u obračun nadoknade, pa su one dodatno oštećene primenom ovog zakona. Postoji problem crnog tržišta rada ili žena koje se odlučuju da postanu mlade majke tokom studija jer nemaju 18 meseci vezanog radnog staža u kontinuitetu pa samim tim i ta nadoknada je ili nikakva ili mizerna, od nekoliko stotina ili nekoliko hiljada dinara. Predlog koji smo predali u skupštinsku proceduru, a tiče se izmene i dopune ovog zakona kaže da ovaj budžet može da iznese podršku takvu da svaka majka, bez obzira na to da li je bila u radnom odnosu ili ne, da li je studentkinja, na crnom tržištu rada ili u sivoj zoni ili je zaista bila zaposlena, a nema 18 meseci radnog staža može da prima nadoknadu najmanje u visini republičkog minimalca, što je reda veličine 250 evra u dinarskoj protivrednosti. Dakle, da prima najmanje tu nadoknadu i da ona postane nešto što će biti sigurna nadoknada koju će svaka žena koja se porodi u Srbiji da prima i da to postane fiksni deo, a da se taj varijabilni deo računa u odnosu na to koliko žena ima provedenih meseci na poslu. Potpuno drugačiji formula da se primeni na to računanje nadoknada i ne mogu posebno da izdvojim studentkinje kao studentkinje jer ne bi imalo smisla nego kao kategoriju žena koje su opterećene tim problemom nadoknade jer kontrola rada u državi nije na visokom nivou. Važno je napomenuti da se sa problemom obračuna nadoknade susreću sve žene, koje nemaju 18 meseci vezanog radnog staža.„

Kao najveći dosadašnji uspeh inicijative „Mame su zakon„ naša sagovornica ističe vidljivost problema loših zakonskoh odredaba i činjenicu da se porodilje i trudnice posredstvom ove inicijative bore za svoja prava:
„Imali smo postupak pred Upravnim sudom, a sad čekamo reakciju. Skupili smo potpise 31 narodnog poslanika iz Skupštine Srbije, koji su to podržali, čime je inicijativa za ocenu ustavnosti odmah ušla u proceduru za ocenu ustavnosti što nije slučaj ako to radite kao fizičko lice. Dakle, podrška je u tom smislu dobijena od kolega narodnih poslanika. Naterali smo ljude iz Vlade da odgovaraju na te probleme. Dakle, nigde borba, pa čak ni u svetu, ne izgleda tako lako i jednostavno kao što to ljudi možda zamišljaju. Ovo je, čini mi se, prva takva inicijativa u Srbiji koja je pokrenuta da se neka zakonska rešenja menjaju. Mi smo u startu znale da nas čeka dug proces i najvažnije jeste što mi svakodnevno od predstavnika Vlade Republike Srbije čujemo da će se nešto menjati. Oseća se taj pritisak koji se vrši na Vladu da će morati da odreaguju. Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom je u resoru ministra za rad i jedini koji mogu da pomognu u rešavanju zakonskih problema su ministar za rad i ministar finansija. Čini mi se da smo osnažile žene u Srbiji da podignu glas. Situacija jeste bolja nego što je bila u smislu da zakon prepoznaje nove kategorije žena. Poenta je da naučimo žene da uvek može da bude bolje i da ih naučimo da analiziraju u kom pravcu može da bude bolje.„
Narodna poslanica Tatjana Macura osvrnula se i na kategoriju majki dece sa invaliditetom, a među populacijom studenata roditelja u Srbiji može se desiti da studenti dobiju dete sa invaliditetom i u tom slučaju trebaju biti informisani o svojim pravima, a između ostalog i o lošim zakonskim odredbama:

„Zakon otvoreno diskriminiše majke koje su rodile decu sa invaliditetom tako što ih dovodi u situaciju da biraju između nadoknade po osnovi zarade i po osnovi toga što ta deca imaju pravo na tuđu negu i pomoć i sad ih zakon primorava da one donesu odluku između toga da li će dobijati nadoknadu za tuđu negu i pomoć ili nadoknadu po osnovi zarade. U suštini, jedno pravo ne sme da isključi drugo. Morale bi da primaju i jedno i drugo. To je ne samo nehumano, nego i protivustavno. O tome je pisala i poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Najveća grupa žena kojoj se mi obraćamo jesu žene koje nemaju 18 meseci vezanog radnog staža, a tu spadaju i studentkinje. Ukoliko država nađe prostor, a mi mislimo da tog prostora ima, da svakoj ženi koja želi da se ostvari kao majka obezbedi minimalac, naravno da će u toj grupi biti obuhvaćene i studentkinje. Gde god država ima univerzitetske centre trebalo bi videti koji je broj žena u pitanju, na koji način može da im se pomogne, ali sigurno da postoji prostor kroz Kabinet ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku, u čijoj su nadležnosti ova pitanja. Na osnovu tih podataka mogu se podstaći lokalne samouprave da jedan deo sredstava u okviru ovih projekata usmere za žene koje su se kao studentkinje ostvarile kao majke.„
Na kraju razgovora smo pitali narodnu poslanicu Tatjanu Macuru da li unutar poslaničke grupe Stranke moderne Srbije postoji inicijativa za borbu za unapređenje položaja studenata roditelja kao posebne populacione grupe, većinom nezaposlenih lica starosti od 20 do 30 godina, koja su važna grupa za demografsku obnovu Srbije:
„Jedna statistička manipulacija koja se u poslednje vreme dešava je da 612 u prošloj kalendarskoj godini rođeno više nego ove godine. Problem je u tome što taj statistički podatak izvučen iz svih statističkih podataka sam za sebe ne znači ništa, osim običnu propagandu. Postoji drugi podatak koji mnogo više zabrinjava i koji se odnosi na grupu roditelja koji su u toku studentskih dana dobili decu ili planiraju decu, a to je da se u Srbiji rađa 1000 prvih beba manje. To su prve trudnoće kod žena, dakle u porodici se rađa 1000 prvih beba manje. To ne znači da su ti ljudi odustali od rađanja dece. Oni su samo odlučili da odu odavde i te bebe se danas rađaju na nekom drugom mestu na planeti Zemlji. To u praksi znači 612 beba više kao drugo, treće, peto dete u porodici zato što postoji neka finansijska podrška ili neka motivacija ljudi da prošire svoje porodice. Sa druge strane, 1000 prvih beba manje sa zajedno dva člana porodice, a to su mama i tata, znači 3000 ljudi koji će da žive van Srbije. Kada govorite o statistici da je rođeno 612 beba više, a sa druge strane vam je 3000 ljudi napustilo Srbiju, na kakavon smo mi to dobitku i šta smo dobro uradili? Podrška roditeljstvu mora da ide u pravcu prvih beba. Mi imamo u proseku ispod dvoje dece rođene u jednoj porodici. Ako želimo da poboljšamo demografsku sliku, ona ne sme da bude samo usmerena na podršku trećeg, četvrtog, petog, osmog deteta već treba da bude usmerena dominantno na podršku koja se tiče rađanja prvog deteta u porodici bez obzira da li se radi o porodici koja planira proširenje, a da su to studenti, ili se radi o nekoj porodici gde su ljudi srednjih godina, pa su se sada odlučili za prvo dete. Treba dati podršku svima koji nemaju 18 meseci vezanog radnog staža tako da se osećaju sigurno da imaju jedan stabilan priliv. Po pitanju “akademskih beba” lokalna samouprava može da uradi mnogo ukoliko ministarka bez portfelja odluči da podrži projekte koji se tiču ove populacije. Mi kao poslanička grupa nismo pravili razliku između toga da li su u pitanju studentkinje  ili neke žene koje nisu bile vidljive za sistem. Medjutim, mi možemo vršiti pritisak na Kabinet ministarke koja se bavi demografijom i populacionom politikom, nezavisno od zakona o kojem razgovaramo, tako da se sredstva iz budžeta koja su namenjena za podršku roditeljstvu na nivou lokalnih samouprava, a ta sredstva nisu mala, čini mi se da je oko 500.000.000 evra, usmere na podršku projekata koji se tiču akademskih beba„-zaključuje naša sagovornica na kraju razgovora.

 

. Prvi diplomirani demograf u Srbiji i docent na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Petar Vasić na pitanje tima našeg portala o tome koja su sve istraživanja na temu demografske slike studenata roditelja u Srbiji rađena od strane Odseka za demografiju odgovorio je:

„ Nisu sprovođena takva istraživanja. Jedino slično istraživanje se odnosilo na stavove o željenom broju dece „, a na pitanje u kom procentu je natalitet unutar studentske populacije u Srbiji doprineo povećanju nataliteta u Srbiji odgovorio je sledeće:

„ Što se drugog pitanja tiče, uticaj fertiliteta studentske populacije na ukupne pokazatelje je marginalan„. Međutim, na osnovu razgovora sa licima koja su u toku studentskog perioda saznali da će dobiti bebu ili su tada dobili svoje prvo dete, a koji su pristali da svoje iskustvo po pitanju finansijske podrške, koju su dobili od države i svoje opštine, podele sa redakcijom portala „Akademska beba„, ne može se precizno govoriti o marginalnosti uticaja fertiliteta studentske populacije. Diplomirani novinar Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Stefan Palešćak saznao je tokom 2016. godine dok je bio u statusu studenta žurnalistike da će postati otac, a sin Eugen mu se rodio u aprilu 2017. godine, a te godine je Stefan i diplomirao. Svoje iskustvo u vezi sa finansijskom podrškom države njegovoj tročlanoj porodici, Stefan kaže sledeće:

„Od države nismo ništa dobili jer država nikome ništa ne poklanja. Novac, što će reći oko 40.000 dinara od Republike i oko 20.000 dinara od Grada Novog Sada bio je iz budžeta koji punimo svi mi putem poreza. Bili smo zadovoljni, moram priznati, budući da od ove i ovakve države nismo očekivali ništa, pa nam je dobro sve što je više od nule. Ne vidim da je pad nataliteta kod nas uopšte problematična stvar, iz prostog razloga što je svetska populacija u porastu pa ljudi neće nestati. Ono što bi država trebalo da uradi, umesto što ljudima deli milostinju i organizuje „plodi ne odgodi„ konkurse jeste da se ponaša socijalno odgovorno i ljudima omogući život dostojan čoveka. Recimo, ne da izvršiteljska mafija zajedno sa policijom izbacuje porodice sa decom na ulicu ili da ljudi rade na crno za minimalac i da vam dete pre dobije mesto u masonskoj loži nego u vrtiću. Dakle, treba rešiti probleme sistemski, pa će ljudi možda ovde i hteti ovde da ostanu i da imaju potomstvo„. Budući da  nakon primene zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom od 1. jula 2018. godine iznos za prvorođeno dete u porodici na republičkom nivou iznosi 100.000 dinara, pitali smo Stefana da nam u izjavi za portal „Akademska beba„ kaže šta bi kao narodnu inicijativu sa aspekta građanina Srbije predložio da se uvede kao konkretna mera populacione politike u Srbiji:

„ Nezavisno od tog zakona, kao konkretna mera umnogome bi pomoglo kad bi Republika Srbija stavila zabranu izvršiteljima da iseljavaju porodice sa decom iz jedinog doma. Za početak, ljudi bi bili sigurni da kad jednom zasnuju porodicu, ta porodica neće završiti na ulicu. Da rezimiram; narodna inicijativa koju bih ja predložio sa aspekta mere populacione politike Srbije je ukidanje Zakona o izvršenju i obezbeđenju i samim tim sam za to da se zabrani rad izvršiteljima, a prethodno bih predložio da se pred Ustavnim sudom pokrene postupak ustavnosti Zakona o izvršenju i obezbeđenju jer taj Zakon krši osnovno načelo Ustava Republike Srbije, a to je socijalna pravda„. Studentkinja Ekonomskog fakulteta u Subotici Univerziteta u Novom Sadu Milica Stanić, kojoj prava i obaveze studenta prema članu 107 zakona o visokom obrazovanju, govori o svom iskustvu za portal „Akademska beba„:

„Od države smo suprug i ja dobili 106.500 dinara za rođenje deteta, a od opštine još ništa. Ja sam zadovoljna ali kakvo je danas stanje u državi, mislim da bi nekim ljudima dobro došla veća svota novca. Sa 22 godine sam postala majka. Moja lokalna samouprava  je Sremska Mitrovica. Poslali smo sve papire, rekli su da se čeka šest meseci. Ako je država mogla za dva meseca onoliku svotu da isplati zašto Opština ne može onih 30.000 dinara. Tu mislim da sama Opština premalo novca daje. Dok druge opštine daju dosta više„.Tim povodom se redakcija portala „Akademska beba„ obratila Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu , u čijoj nadležnosti je i sistem lokalnih samouprava, međutim na osnovu zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dobili smo informaciju da ovo ministarstvo ne poseduje tražene informacije koje se odnose na odgovore na pitanja koliko se u proseku čeka na isplatu roditeljskog dodatka za prvo dete od dana podnošenja zahteva za isplatu roditeljskih dodataka na teritorijama lokalnih samouprava kao i od čega zavisi dužina čekanja na isplatu roditeljskog dodatka za prvo dete, koji se isplaćuje iz budžeta lokalnih samouprava. Treća sagovornica koja je o svom iskustvu govorila za portal „Akademska beba„ je studentkinja master studija ruskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Jovana Gvozdenović, a ovo je njena priča:

„Godine 2014. rodila sam decaka u Livnu, koji pripada Federaciji Bosne i Hercegovine. S obzirom na to da nisam imala prebivalište i državljanstvo Federacije Bosne i Hercegovine nisam ostvarila pravo na roditeljski dodatak tamo, koji je u to vreme iznosio 100 konvertibilnih maraka jednokratno. Kako dete nije bilo odmah prijavljeno i u Srbiji (za dvojno državljanstvo) nisam imala pravo ni na roditeljski dodatak u Srbiji, koji je u to vreme iznosio oko 37.000 dinara jednokratno, za prvo dete. U martu tekuće 2019. godine ostvarila sam pravo na dečiji dodatak koji iznosi 3900 dinara. S obzirom na to da je u pitanju jednoroditeljska porodica dečiji dodatak je uvećan i iznosi 3900, a inače je 3040„-kazala je Jovana Gvozdenović za naš portal i dodala:

„Dečiji dodatak primam na teritoriji Opštine Sečanj, gde imam prebivalište i prema rešenju za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, dečiji dodatak na lokalnom nivou naše opštine se isplaćuje godinu dana, znači do marta 2020. godine„–navela je naša sagovornica na kraju razgovora. Iz Grada Novog Sada, jedne od najvećih lokalnih samouprava u Srbiji, u izjavi za naš portal saopšteno je da je roditeljski dodatak za prvo dete od januara do septembra 2019. godine dobilo 1449 majki, a među roditeljima koji su Gradu Novom Sadu u tekućoj godini podneli zahtev za roditeljski dodatak za prvo dete bilo je mladih ljudi starosti od 20 do 30 godina. HERE tim (ekspertski tim za reformu visokog obrazovanja) je u saradnji sa Fondacijom Tempus radio na socijalnoj dimenziji visokog obrazovanja, a relativno skoro je u Srbiji organizovana konferencija pod nazivom „Socijalna dimenzija visokog obrazovanja„ i između ostalog razgovarano je i o studentima roditeljima. Tatjana Stanković, savetnica za projekte u Grupi za visoko obrazovanje u Fondaciji Tempus u izjavi za naš portal povodom ove teme, kaže sledeće:

„ Što se tiče konferencije koja je održana maja 2018. godine u Beogradu, ona se bavila različitim aspektima teme socijalne dimenzije u visokom obrazovanju, sa fokusom na predstavljanje preseka stanja zasnovanog na istraživanju Eurostudent, koje ima za cilj prikupljanje uporedivih podataka o socijalnoj dimenziji evropskog visokog obrazovanja i njihovu analizu. Ovim istraživanjem obuhvaćen je širok spektar tema vezanih za socijalne i ekonomske uslove učenika. Naša zemlja učestvovala je u ovom istraživanju u dva navrata, pa su tokom događaja eksperti iz zemlje i inostranstva predstavili:

• Rezultate poslednjeg istraživanja Eurostudent V (za period 2012-2015) na nacionalnom nivou
• Rezultate poslednjeg istraživanja Eurostudent VI (za period 2016-2018) na nacionalnom nivou
• Kombinovane rezultate istraživanja Eurostudent VI na međunarodnom nivou

 

Studenti-roditelji jesu jedna od kategorija prepoznata u okviru ovog istraživanja, pa su predstavljeni podaci o njihovoj participaciji u visokom obrazovanju. Moglo se čuti da je udeo ove kategorije u studentskoj populaciji u Srbiji daleko ispod prosečne vrednosti, koja je na nivou svih ispitivanih zemalja u proseku oko 10 odsto.U Eurostudent V istraživanju ovaj udeo se pokazao kao 4,2 odsto a u Eurostudet VI istraživanju 3.6 odsto. Što se regiona tiče, navedene su Hrvatska sa 5,3 odsto i Mađarska sa učešćem iznad prosečne vrednosti – 11,6 odsto  u  Eurostudent V. Ono što je navedeno kao jedan od faktora koji može uticati na ovakve rezultate jeste i činjenica da je studentska populacija u Srbiji komparativno mlađa u odnosu na studentsku populaciju u drugim ispitanim zemljama, ali da je i uzimajući ovaj faktor u obzir, udeo studentske populacije sa decom premali. Takođe, izlagači su se osvrnuli na činjenicu da u Srbiji u datom momentu nije postojala sistemska finansijska podrška za ove studente, odnosno da nije bilo studenata roditelja koji primaju studentski kredit. Na kraju, predstavljeni su i primeri dobrih praksi iz drugih zemalja po pitanju socijalne inkluzije, a što se tiče ove kategorije studentske populacije, mogao se videti primer austrijske nacionalne strategije u kojoj je ona prepoznata kao kategorija studenata sa posebnim potrebama.Što se tiče dalje elaboracije teme kao i pitanja zakonodavnog okvira, te prakse i mera podrške u sistemu visokog obrazovanja, diskusija je bila prevashodno usmerena na studente sa hendikepom i druga pitanja od značaja koja nisu bila fokusirana na ovu konkretnu kategoriju studenata ovom prilikom. Tim pre nam je veoma drago da se Vaš projekat fokusira na ova pitanja„-istakla je naša sagovornica. Studenti roditelji u Srbiji mogu ostvariti finansijsku podršku, neophodnu za egzistenciju svoje porodice i učešćem na nekim državnim projektima poput nedavno završenog projekta „Podsticanje zapošljavanja mladih„ koji je podržalo Ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke, a partner projekta bilo je Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije. Izazovi projekta su bili:

• Veliki broj nezaposlenih i neaktivnih mladih, koji nisu ni u obrazovnom sistemu, niti su na obuci
• Neusklađenost između ponude i tražnje na tržištu rada •
• Potreba da se unaprede znanja i veštine mladih povratnika iz EU zemalja, da se zaposle i integrišu u svoje lokalne zajednice.

Ostvareni rezultati projekta su:

• 10376 mladih steklo je veštine za upravljanje karijerom, za preduzetništvo i za traženje posla; Među njima je 1181 mladih Roma i 209 povratnika iz azila u EU zemljama; 2)
• 1609 nezaposlenih mladih pohađalo je stručne obuke, od kojih je 985 zaposleno u tekstilnoj industriji, u oblastima zavarivanja, u sektoru korisničkih usluga, u automobilskoj industriji i drugim oblastima;
• 496 mladih podržano je da započnu sopstveni posao u poljoprivredi uključivanjem u aktivnosti zadruga, putem saradnje sa poljoprivrednim školama i pohađanjem radnih praksi;
• Growthub program podržava 15 habova i coworking prostora da razviju svoje usluge i da podstiču pokretanje startap-ova mladih u različitim sektorima; do sada su podržali 189 mladih, od kojih je 66 (samo)zaposleno; 5)  21 socijalno preduzeće je zaposlilo ili angažovalo 81 mladih ljudi iz osetljivih grupa koristeći podršku koju su dobili u okviru programa za izgradnju kapaciteta socijalnih preduzeća;
• Nacionalni dijalog o zapošljavanju mladih služi kao platforma za promovisanje naučenih lekcija i rezultata projekta i za poboljšanje politika i praksi za zapošljavanje mladih.

Pored ove činjenice, u Srbiji deluje veliki broj institucija civilnog sektora, a najreprezentativnija od njih je Udruženje novinara Srbije. Svi studenti roditelji, koji studiraju novinarstvo ili srodne studijske oblasti, imaju pravo učlanjenja u Udruženje novinara Srbije, a Fond „Dobrica Kuzmić„, koji se nalazi u okviru Udruženja novinara Srbije svojim članovima jednokratno isplaćuje 16.000 dinara za svaku novorođenu bebu, o čemu za naš portal govori Snežana Bradić iz Udruženja novinara Srbije:

„Udruženje novinara Srbije, kroz  Fond „Dobrica Kuzmić“ u tekućoj godini  (od 01.01.2019. do 22.11.2019. godine) isplatilo je novčanu naknadu za 17 novorođenih beba. Suma od 16.000 dinara uplaćuje se za svaku novorođenu bebu. Svi članovi UNS-a  koji su u ovoj godini postali roditelji i iskoristili pravo na ovu nadoknadu, stariji su od 30 godina„.

O mogućnostima radnih angažovanja studenata roditelja i o njihovom položaju u zakonskim odredbama koje definišu status nezaposlenih lica razgovarali smo sa rukovodiocem poslova za odnose sa javnošću u Nacionalnoj službi za zapošljavanje Katarinom Jovičin.

Koliko je u tekućoj godini Nacionalna služba za zapošljavanje realizovala programa javnih radova na republičkom nivou?

U 2019. godini organizovano je sprovođenje 870 javnih radova na kojima je radno angažovano više od 5.200 lica.

Koje sve oblasti radnog angažovanja nudi program javnih radova, budući da se radi o sezonskom tipu zaposlenja na osnovu ugovora o privremeno povremenim poslovima, kojima se mogu baviti nezaposlena lica starosti od 20 do 30 gidina sa roditeljskim i studentskim statusom?

Program   javnih   radova   namenjen   je   radnom   angažovanju   prvenstveno   teže zapošljivih nezaposlenih lica i nezaposlenih u stanju socijalne potrebe, radi očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa. Javni radovi se mogu sprovoditi u oblastima socijalne zaštite  i humanitarnog rada, održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode, a za osobe sa invaliditetom i u oblastima kulture.

U skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (,,Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 38/2015 i 113/2017) lice koje traži zaposlenje jeste 1. nezaposleni, 2. zaposleni koji traži promenu zaposlenja i 3. drugo lice koje traži zaposlenje. Nezaposleni jeste lice od 15 godina života do ispunjavanja uslova za penziju, odnosno najkasnije do 65 godina života, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi način ostvarilo pravo na rad, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno traži zaposlenje. Zaposleni koji traže promenu zaposlenja su lica  u radnom odnosu, ali žele da promene radno mesto. Druga lica koja traže posao su lica starija od 15 godina života, koja traže posao, a ne pripadaju kategoriji nezaposlenih ili lica koja traže promenu posla, u smislu Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

Lica do 26 godina starosti, koja su u statusa studenta, ne mogu da se prijave na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposlena lica. Međutim, ova lica mogu da se prijave na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje kao druga lica koja traže posao – gore navedena treća kategorija, i da ostvare prava na informisanje, posredovanje u zapošljavanju i savetovanje.

Koliko novca je do sada utrošeno za realizaciju programa javnih radova?

Do sada je za javne radove utrošeno oko 380 miliona dinara na osnovu Programa rasporeda sredstava po merama aktivne politike  zapošljavanja i oko 144 miliona dinara iz Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

Koliko je u tekućoj godini bilo zainteresovanih nezaposlenih lica starosti od 20 do 30 godina za subvencije za samozapošljavanje?

Tokom 2019. godine, zahteve sa subvenciju za samozapošljavanje je podnelo 1.666 lica starosti od 20 do 30 godina, što je 22% od ukupnog broja podnetih zahteva. Subvencija je odobrena za 926 lica navedene starosti što je takođe oko 22% od ukupnog broja odobrenih subvencija.

Koliko se novca na godišnjem nivou izdvaja za subvencije za samozapošljavanje?

U 2019. godini subvencija za samozapošljavanje  se dodeljuje u jednokratnom iznosu od 200.000,00 dinara, odnosno 220.000,00 dinara u slučaju samozapošljavanja viškova zaposlenih ili 240.000,00 dinara za nezaposlene osobe sa invaliditetom, radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva, kao i osnivanja privrednog društva, ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.

Do sada za subvencije za samozapošljavanje je utrošeno oko 640 miliona dinara na osnovu Programa rasporeda sredstava po merama aktivne politike zapošljavanja i oko 23 miliona dinara iz Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom. U prethodnoj godini na godišnjem nivou za subvenciju za samozapošljavanje izdvojeno je oko 620 miliona dinara na osnovu Programa rasporeda sredstava po merama aktivne politike  zapošljavanja i oko 26 miliona dinara iz Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

Koje sve uslove mlada nezaposlena lica starosti od 20 do 30 godina, koja pritom imaju roditeljski i studentski status, moraju zadovoljiti da bi dobila sredstva Nacionalne službe za zapošljavanje za realizaciju svog privatnog posla?

Subvencija za samozapošljavanje namenjena je nezaposlenima koji se vode na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i imaju završenu obuku za razvoj preduzetništva. Pravo na dodelu subvencije za samozapošljavanje nezaposleno lice može da ostvari pod uslovom da je: prijavljeno na evidenciju nezaposlenih Nacionalne službe; završilo obuku za razvoj preduzetništva po planu i programu obuke u organizaciji Nacionalne službe ili druge odgovarajuće organizacije; izmirilo ranije ugovorne i druge obaveze prema Nacionalnoj službi, osim za obaveze čija je realizacija u toku, ukoliko iste redovno izmiruje i da je u dozvoljenom okviru opredeljenog iznosa za de minimis državnu pomoć u tekućoj fiskalnoj godini i prethodne dve fiskalne godine, u skladu sa propisima za dodelu državne pomoći. Lica do 26 godina starosti, koja su u statusa studenta, ne mogu da se prijave na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposlena lica. Međutim, ova lica mogu da se prijave na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje kao druga lica koja traže posao  i da ostvare prava na informisanje, posredovanje u zapošljavanju i savetovanje.

Socio-ekonomski aspekat, koji se odnosi na ravnopravnost studenata-roditelja u društvu, predstavlja važnu kariku u socijalnoj inkluziji studenata-roditelja u Srbiji. Tim povodom obratili smo se Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije, na čijem je čelu vicepremijerka Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović. Ovo telo je osnovano odlukom Vlade radi razmatranja svih pitanja i koordinacije rada organa državne uprave u vezi sa rodnom ravnopravnošću, a u cilju njenog unapređenja. Mandat koordinacionog tela, kao intersektorskog tela Vlade je da inicira donošenje i prati sprovođenje strateških dokumenata i pratećih akcionih planova, te primenu relevantnih zakona u oblasti rodne ravnopravnosti i da unapređuje sprovođenje politike jednakih mogućnosti, a u izjavi poslatoj našem portal saopšteno je:

„Imajući ovakvu poziciju i mandat Koordinacionog tela, napominjemo da ono nema sopstveni budžet, niti mogućnost finansiranja projekata. Ipak, u želji da Vam pomognemo, a polazeći od ovako određene nadležnosti Koordinacionog tela, ističemo da kategorija studenta roditelja nije prepoznata kao posebno ranjiva kategorija lica u našem pravnom sistemu. Član 107 zakona o visokom obrazovanju, koji navodite, ne predviđa studente roditelje kao posebnu populacionu grupu, već reguliše mirovanje prava i obaveza studenata po različitim osnovama, te samim tim ne predstavlja osnovu za posebne afirmativne mere„-navodi se u izjavi Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije. O poziciji studenata roditelja u Srbiji sa aspekta rodne ravnopravnosti razgovarali smo sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković.

Kаkо bistе sа stаnоvištа pоvеrеnicе zа zаštitu rаvnоprаvnоsti Rеpublikе Srbiје оcеnili, оdnоsnо, аnаlizirаli stаtus studеnаtа-rоditеlја u Srbiјi?

 

Studenti i studentkinje koji su roditelji, kао i svi rоditеlјi u nаšеm društvu, dеlе sudbinu vrеmеnа u kојеm živimо. Dа је lаkо – niје, аli dа је rоditеlјstvо jedna od najboljih ako ne i najbolja stvаr kоја sе čоvеku dеšаvа mа kоlikо gоdinа imа, mislim da je takođe činjenica. U vrеmеnu kаdа imаmо svе mаnjе rоđеnih bеbа svаkо mаlо bićе kоје dоđе nа svеt, rаzlоg је zа rаdоst. Pоdаci gоvоrе dа niје mаli brој dеvојаkа kоје su u tоku studirаnjа оstаlе u drugоm stаnju. Nо, niје lаkо dоbiti dеtе dok se još studira. Niје lаkо, аli nijе i nеmоgućе, uz pоdršku i dodatni napor. Prеmа dostupnim istrаživаnjimа, prоsеčnа mајkа studеntkinjа је hrаbrа i оdvаžnа dеvојkа koja kad se odluči da rodi dеtе, nајčеšćе uspеvа dа usklаdi učenje sа rоditеlјskim оbаvеzаmа. Sa drugе strаnе, istrаživаnjа pоkаzuјu dа оnа nеmа uvеk pоdršku pаrtnеrа, pоrоdicе, pа čаk ni držаvе u punој mеri. Nа оvа prvа dvа sеgmеntа tеškо mоžеmо dа utičеmо аli kао držаvа mоrаli bismo i trеbаlо bi višе dа urаdimо. Iаkо је оvо pitаnjе zа nаdležnе u оblаsti pоpulаcionе pоlitikе znаm dа sе dоstа rаdi, nаrоčitо nа nivоu lоkаnih sаmоuprаvа. Sа аspеktа  nеkоkоg kо sе bаvi rаvnоprаvnоšću vаžnо је dа rоditеlјstvо u studеntskim dаnimа nе budе prеprеkа, vеć dа svi imајu јеdnаkе šаnsе. Dа bi sе tо pоstiglо pоtrеbni su оsim finаsiјskе pоdrškе i sеrvisi pоdrškе kаkо bi rоditеlјi studеnti mоgli dа usklаdе studiranjе, nеrеtkо i rоditеlјstvо. Nеkаdа је od finasijskih sredstava vаžniје dа postoji neko ko će čuvati dete. Fаkultеti, kоlikо је mеni pоznаtо, nајčеšćе izlаzе u susrеt i dоzvоlјаvајu studirаnjе bеz оbаvеznоg prisustvа nа prеdаvаnjimа. U Zаkоnu о visоkоm оbrаzоvаnju, kојi је usklаđеn sа principimа Bоlоnjskе dеklаrаciје, nаlаzi sе pоglаvlје kоје sе оdnоsi nа mirоvаnjе prаvа i оbаvеzа studеnаtа, rаdi оdržаvаnjа trudnоćе i nеgе dеtеtа dо gоdinu dаnа. Меđutim imа studеntа kојi kаžu dа su im оcеnе bilе umаnjеnе zа оnај brој bоdоvа kојi su nоsili dоlаsci. Аkо sе svеmu dоdа dа rоditеlјi studеnti nisu finаnsiјski nеzаvisni, јаsnо је dа im pоziciја niје zаvidnа i dа imа prоstоrа zа rаznе iniciјаtivе kоје bi u svаkоm slučајu trеbаlо dа pоtеknu оd nаlеžnоg ministаrstvа.

Dа li su dо sаdа rоditеlјi, stаrоsti оd 20 dо 30 gоdinа, kојi pritоm imајu i studеntski stаtus pоdnоsili žаlbе ili mоlbе zа priјеm kоd Vаs kао pоvеrеnicе zа zаštitu rаvnоprаvnоsti Rеpublikе Srbiје? Ukоlikо јеsu, kојi su bili njihоvi prоblеmi kао prеdmеt žаlbе?

Pritužbе nаšој instituciјi kаdа је rеč о оvој kаtеgоriјi su rеtkе, аli imаli smо ih. То tаkоđе nе znаči da nema diskriminаciје studеnаtа koji su roditelji. Мi smо uprаvо nеdаvnо dоnеli јеdnо mišlјеnjе u pоstupku pоvоdоm pritužbе jedne majke studentkinje,  prоtiv Мinistrаstvа prоsvеtе, nаukе i tеhnоlоškоg rаzvоја, zbоg diskriminаciје nа оsnоvu pоlа i pоrоdičnоg stаtusа. U pritužbi је nаvеlа dа је Мinistаrstvо diskriminisаlо u pоstupku оdlučаvаnjа о dоdеli stipеndiја studеntimа nа dоktоrskim studiјаmа, јеr niје uvаžilо činjеnicu dа zbоg trudnоćе i pоrоdilјskоg оdsustvа niје upisаlа dоktоrskе studiје u prvоm mоgućеm rоku nаkоn zаvršеtkа intеgrisаnih studiја. Мinistаrstvu su dаtе prеpоrukе dа prilikоm rаngirаnjа kаndidаtа zа stipеndirаnjе studеnаtа dоktоrskih аkаdеmskih studiја, uzmе u rаzmаtrаnjе i priјаvе оnih studеnаtа, kојi su tоkоm trајаnjа studiја imаli mirоvаnjе prаvа i оbаvеzа, u sklаdu sа zаkоnоm о visоkоm оbrаzоvаnju, (nе uzimајući pеriоd mirоvаnjа u ukupnu dužinu studirаnjа), kао i оnih studеnаtа kојi su zbоg nеkоg ličnоg svојstvа (pоl, pоrоdični stаtus, zdrаvstvеnо stаnjе), bili sprеčеni dа dоktоrskе studiје upišu u prvоm nаrеdnоm rоku nаkоn zаvršеtkа оsnоvnih/intеgrisаnih studiја, kао i dа prеduzmu svе nеоphоdnе mеrе kаkо bi sе оtklоnilе pоslеdicе diskriminаtоrnоg pоstupаnjа prеmа pritužiteljki.

Na osnovu svih prikupljenih informacija i izjava sagovornika portala „Akademska beba„ na temu finansijske podrške studenata roditelja proizilazi činjenica da je neophodno na nivou državne uprave uspostaviti kategoriju studenata roditelja kao posebne populacione grupe koji će kao takva grupa imati svoj poseban status u zakonima koji regulišu visoko obrazovanje,socijalnu zaštitu, zapošljavanje i finansijsku podršku porodici sa decom kako bi udeo nataliteta unutar populacije studenata roditelja bio veći iz godine u godinu u ukupnom broj živorođenih u našoj zemlji.