Socijalna isključenost mladih osoba, kao i svakog pojedinca i pojedinke, može se najjednostavnije definisati kao oblik socijalne nejednakosti ili neaktivizma zbog određenih društvenih uzroka prilikom traženja zaposlenja koje će obezbediti normalan život svakoj mladoj osobi i ostalim pojedincima u društvenom sistemu. Ekonomsko osnaživanje svakog pojedinca i pojedinke, a posebno osetljivih grupa stanovništva, kojoj pripada i populacija studenata roditelja koja nema svoj zakonski status posebne populacione grupe u srpskom zakonodavnom sistemu, važan je faktor socijalnog uključivanja i aktivnog učešća u društvu. O borbi protiv socijalne isključenosti studenata-roditelja u društvu za Akademsku bebu govori diplomirana novinarka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, novinarka dnevnih novina „Dnevnik„ i urednica Omladinskog lista dnevnih novina „Dnevnik„ Lea Radlovački, koja je više puta nagrađivana za svoj novinarski rad na polju socijalne inkluzije.
Lea Radlovački foto: privatna arhiva
Diplomirali ste novinarstvo na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i tokom studiranja ste bili aktivni na polju studentskog aktivizma. Da li ste bili u prilici da tokom studiranja upoznate kolege koji su se ostvarili kao roditelji i zbog roditeljstva odsustvovali sa fakulteta?
Nisam znala nikog lično ko je bio u takvoj situaciji, ali sam od kolega, koje su se tada bavile „Akademskom bebom“ i pitanjem roditelja-studenata, slušala poneke priče i o tome s kojim se problemima susreću oni koji tokom studija žele da osnuju porodicu.
Lea Radlovački dobija priznanje Crvenog krsta Srbije foto: privatna arhiva
Stalno ste zaposleni u redakciji dnevnih novina „Dnevnik„, a za svoj novinarski rad ste viša puta nagrađivani. Jedna od nagrada koju ste dobili je i novinarska nagrada Evropske mreže protiv siromaštva za tekst „Narodne kuhinje u Novom Sadu hrane 35.000 Novosađana„, a ova brojka predstavlja 10 odsto stanovnika Novog Sada. Gledajući sa socio-ekonomskog aspekta, koji je bio glavni uzrok socijalne isključenosti ovih ljudi i da li je među njima bilo mlade populacije Novosađana od 20 do 35 godina?
Prema podacima koje dobijam od institucija koje se bave osobama koje su korisnici Narodne kuhinje, Dnevnog boravka za beskućnike i Prihvatilišta za beskućnike (među kojima su najaktivniji Crveni krst Novog Sada, Gerontološki centar „Novi Sad“ i Centar za socijalni rad Grada Novog Sada) saznajem da je poslednjih godina sve više mladih, pa čak i fakultetski obrazovanih osoba koje se nalaze u nezavidnom socio-ekonomskom statusu ili takoreći u „stanju beskućništva“. Prema rečima stručnjaka, najčešće je reč o onima koji nemaju podršku porodice, koji su od njih odbačeni, čak i izmanipulisani (zbog čega najpre ostanu bez krova nad glavom), a ima i onih koji imaju mentalnih poteškoća zbog čega ih najbliži, takođe, odbace, a pride nisu ni radno sposobni.
Lea Radlovački dobija nagradu svoje medijske kuće Dnevnik za 2019. godinu foto: privatna arhiva
Socijalna inkluzija i aktivizam populacije mladih ljudi su oblasti koje predstavljaju Vašu novinarsku specijalnost, a rezultat toga je Omladinski list dnevnih novina „Dnevnik„ koji ste osmislili i uređujete ga već tri godine. Kako sprečiti socijalnu isključenost mladih, među kojima su i studenti roditelji, i usmeriti ih da se aktiviraju na tržištu plaćenih stručnih praksi, honorarnih poslova i kreiranju sopstvenih inovativnih projekata, koji im mogu doneti prihod?
Pre svega, treba im predočiti benefite takvog angažmana. Ipak, ne treba da zaboravimo ni ekonomsku situaciju u zemlji koja nije na zavidnom nivou, a zbog koje su mladi demotivisani, ogorčeni i u „pat“ poziciji. Naročito studenti-roditelji koji su u situaciji da više ne razmišljaju samo o sebi i svojim potrebama, već i o biću koje će doneti na svet. Takođe, kao novinarka koja se bavi mladima, dajem medijski prostor onima koji mogu da budu dobar primer svojim vršnjacima, koji mogu da motivišu druge da ne odustaju, ali i da se aktiviraju.
Dnevnikov omladinski list izlazi svakog petka od oktobra 2017. godine. Da li ste do sada izveštavali o studentima roditeljima i da li su Vam se studenti roditelji do sada javljali sa predlogom da pišete o nekom njihovom uspehu ili problemu koji su želeli da reše posredstvom medija?
Imala sam jednu takvu priču. Reč je o devojci, tačnije o supruzi i majci četvoro dece, koja je sa prvim detetom diplomirala na Pravnom fakultetu, sa drugim detetom masterirala, a sad čeka da joj, kako kaže, blizanci krenu u vrtić kako bi se posvetila Pravosudnom ispitu. Dakle, ima izuzetno pozitivnih primera, nažalost malo, ali ih ne treba zanemariti. Naprotiv, ako oni ne motivišu mlade, ko će?
Lea Radlovački foto: privatna arhiva
U javnosti ste poznati kao javna ličnost koja koristi društvene mreže u pravcu društvenog pozitivizma promovišući rezultate svog rada i truda, a jedan od tih rezultata je i činjenica da ste do 28. godine rešili svoje stambeno pitanje kupovinom stana na kredit, što je svakako u Srbiji i na svetskom nivou veliki uspeh za mladu osobu na početku karijere. Šta biste sve savetovali populaciju studenata roditelja u Srbiji, mladih ljudi starosti od 20 do 35 godina koji su dobili bebu tokom studiranja na osnovnim, master i doktorskim akademskim studijama?
Lea Radlovački foto: privatna arhiva
Da se ne lažemo, to što sam rešila stambeno pitanje do 27. godine (jer sam stan kupila pre 28. rođendana), ne bih uspela da nisam imala podršku svojih roditelja i to u svakom smislu. I činjenica je da danas mladi malo šta tako veliko mogu samostalno da postignu, tako da je važno da imaju uz sebe ljude, prevashodno porodicu, koja želi i može da im pomogne. Međutim, kod nas je čuveni začarani krug koji kaže da (stambeni) kredit može da dobije osoba stalno zaposlena duže od dve-tri godine, a da bi se došlo do takvog ugovora, složićemo se, neretko se desi da radnik/ca i navrši 35. godinu (ne zaboravimo na volontiranja, stažiranja, večite ugovore na određeno). Ja sam imala ludu sreću, ali do koje sam „došla“ isključivo svojim radom, željom i ljubavlju prema novinarstvu.