Program javnih radova predstavlja jednu od aktivnih mera politike zapošljavanja Republike Srbije sa ciljem kratkoročnog smanjenja nezaposlenosti marginalizovanih društvenih grupa, koje spadaju u teže zapošljivu kategoriju lica na tržištu rada, a prema statistici Nacionalne službe za zapošljavanje, mladi ljudi starosti do 30 godina, među kojima su i studenti roditelji čine teže zapošljivu grupu na tržištu rada Srbije. Za programe javnih radova se početkom svake budžetske godine izdvajaju velika sredstva iz državnog budžeta, a program se realizuje objavljivanjem javnih poziva za sprovođenje javnih radova na teritoriji Srbije na zvaničnoj internet prezentaciji Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije. Javni rad predstavlja rad van radnog odnosa, odnosno, radno angažovanje nezaposlenog lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje po osnovu ugovora o privremeno povremenim poslovima, tokom čijeg trajanja se radno angažovanom licu sa evidencije nezaposlenih lica, uplaćuje neto plata uz doprinose za obavezno socijalno osiguranje, dakle, radno angažovanom licu na poslovima javnih radova ide radni staž tokom četiri meseca, koliko zakonski maksimalno mogu trajati javni radovi. Uslovi koje studenti roditelji Univerziteta u Novom Sadu i drugih Univerziteta u Srbiji moraju da zadovolje kako bi bili radno angažovani u okviru programa javnih radova je da budu redovno prijavljeni na evidenciji nezaposlenih lica bez zabrane prijave na 6 meseci i da sami pronađu poslodavca iz javnog, privatnog ili civilnog sektora koji posluje u oblasti socijalne zaštite, humanitarnog rada i ekologije budući da program javnih radova kao kratkoročna mera radnog angažovanja obuhvata samo ove tri oblasti delovanja, koji će zajedno sa kandidatom-nezaposlenim studentom roditeljem pripremiti traženu papirologiju i predati je Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Pandemija virusa Covid19 je na svim tržištima rada u svetu, pa tako i kod nas, doprinela negativnim socio-ekonomskim posledicama i sa ciljem smanjenja negativnih socio-ekonomskih posledica, koje su rezultat Covid19 krize, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj je u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije i sa programom Nemačkog društva za međunarodnu saradnju „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji„ početkom 2021. godine pokrenula program javnih radova „Zajedno za zajednicu„ u određenim lokalnim samoupravama sa ciljem da se preko tog programa radno angažuju marginalizovane društvene grupe, među kojima su i studenti roditelji. Budući da je Subotica bila jedina lokalna samouprava u Vojvodini koja je učestvovala u ovom programu, studenti roditelji Univerziteta u Novom Sadu, koji imaju prebivalište u Subotici, bili su u prilici da budu angažovani preko ovog programa kod poslodavaca iz privatnog, javnog i civilnog sektora koji posluju na teritoriji Subotice, a za naš portal Jelena Jovanović, saradnica za odnose sa javnošću u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj, govori o realizovanom programu javnih radova „Zajedno za zajednicu„.
Sve počinje od ideje/ilustracija foto: pixabay
Po kom kriterijumu su birane jedinice lokalnih samouprava za učešće u programu javnih radova „Zajedno za zajednicu i zbog čega je Subotica jedina izabrana jedinica lokalne samouprave sa teritorije AP Vojvodina?
Program „Zajedno za zajednicu“ deo je šireg programa Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“, koji sprovodi GIZ u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Važan deo programa su mere za podsticanje zapošljavanja, a kroz projekat „Zajedno za zajednicu“ prvi put je u Srbiji pilotiran model kratkoročnog radnog angažovanja po uzoru na model koji se implementira u Nemačkoj. Projekat je uključio pripadnike romske nacionalne manjine, i druge sugrađane koji su dugoročno nezaposleni, osobe sa invaliditetom, samohrane majke sa decom, žrtve nasilja i sl. Pored Subotice u programu je učestvovalo još pet lokalnih samouprava u kojima se mere za podsticanje zapošljavanja sprovode u programu Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji: Vranje, Aleksinac, Pirot, Kragujevac i Kruševac.
Prekarni oblici rada su najčešći oblici rada među radnom snagom starosne dobi do 30 godina/ilustracija foto: pixabay
Koliko nezaposlenih lica starosti od 20 do 30 godina sa prebivalištem u Subotici se prijavilo za radno angažovanje u okviru programa javnih radova „Zajedno za zajednicu“ a koliko lica od toga broja prijavljenih je izabrano od strane poslodavaca iz Subotice?
Za učešće u našem programu prijavilo se gotovo 90 zainteresovanih lica sa područja Subotice, a njih 49 uspelo da zadovolji postavljene kriterijume. Kada je reč o mladima, svega 8 lica starosti od 20 do 30 godina izrazilo je želju da se privremeno zaposli. Pored Roma i Romkinja, u periodu od juna do septembra priliku kratkoročno angažovanje dobili su i pripadnici ostalih marginalizovanih grupa, u prvom redu nezaposleni duže od godinu dana, samohrani roditelji, lica sa invaliditetom, članovi višečlanih porodica i drugi.
Koliko je ukupno poslodavaca iz Subotice iz privatnog, javnog i nevladinog sektora izabrano za učešće u programu javnih radova „Zajedno za zajednicu“ i kojim oblastima su se bavili ti poslodavci?
Kada govorimo o Subotici, interesovanje za učešće u programu „Zajedno za zajednicu“ iskazalo je ukupno šest poslodavaca – tri udruženja građana, dva iz javnog sektora i samo jedan iz privatnog. Održavanje javnih površina, komunalne i kulturne delatnosti su najčešće oblasti rada u kojima prijavljeni poslodavci sa teritorije ovog grada posluju.
Osetljivim društvenim grupama kao što su studenti roditelji je neophodna dugoročna finansijska podrška/ilustracija foto: pixabay
Budući da je u javnom pozivu za realizaciju programa javnih radova „Zajedno za zajednicu“ pisalo koje su obaveze između NALED-a i poslodavaca i to da je neto plata za radno angažovano lice iznosila 28.000 dinara mesečno, a nije naznačeno koju su vrstu ugovora radno angažovana lica potpisivala sa poslodavcima, pa koju vrstu ugovora su radno angažovana lica iz Subotice potpisala sa poslodavcima i koliko je iznosila bruto mesečna zarada po angažovanom licu?
Kao što je navedeno u javnom pozivu, lica iz marginalizovanih grupa angažovana su na osnovu Ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Za svakog od učesnika bila je obezbeđena bruto zarada u iznosu od 46.594 dinara za 160 sati rada na mesečnom nivou, što je manje od punog fonda radnih sati. Iako pomenuti ugovor nije predviđao ovu obavezu, ukupan broj radnih časova uskladili smo tako da zarada po jednom radnom satu odgovara minimalnoj zaradi koju predviđa zakonodavstvo naše zemlje. Pored toga, za angažovana lica bila je osigurana i nadoknada za troškove prevoza u iznosu od 3000 dinara.
Koliko je ukupno nezaposlenih lica starosti od 20 do 30 godina iz Subotice bilo radno angažovano ove godine u okviru programa „Zajedno za zajednicu“ i da li je planiran nastavak programa ,,Zajedno za zajednicu“ i naredne godine?
Učešće u našem programu uzelo je osmoro mladih uzrasta od 20 do 30 godina koji žive na teritoriji grada Subotica. Imajući u vidu da se projekat „Poboljšanje uslova života Roma i Romkinja i drugih marginalizovanih grupa u 18 jedinica lokalne samouprave“ u okviru kojeg su radovi od javnog interesa bili realizovani završava krajem decembra, nema indicija da će „Zajedno za zajednicu“ u budućnosti dobiti svoj nastavak.
Nezavisno od činjenice da se ne zna da li će biti nastavka programa javnih radova „Zajedno za zajednicu„ i u 2022. godini, studenti roditelji trebaju redovno da prate sajtove https://www.nsz.gov.rs/sadrzaji/nzs-konkursi/10 i https://naled.rs/obavestenja kako bi bili pravovremeno informisani.