Mentalno zdravlje i studenti roditelji: kako sačuvati balans između uma i tela

U svom naučnom radu pod nazivom „Mentalno zdravlje i mentalna higijena između dva milenijuma„ autor Dušan Backović definiše mentalno zdravlje kao sposobnost uspostavljanja harmoničnih odnosa sa drugim ljudima i sposobnost realizacije sopstvenih intelektualnih i emocionalnih potencijala u konstruktivnom me­njanju socijalne i fizičke sredine, subjektivni osećaj blagostanja, samoefikasnosti, nezavisnosti i kom­petencije. Koncept mentalnog zdravlja takođe se definiše i kao mogućnost da osoba izrazi svoju indivi­ dualnost, ostvaruje ciljeve koje je sama odredila, adekvatno se suočava sa stresom, radi, uživa u plodovima svoga rada i doprinosi zajednici. Stara latinska izreka, koja u prevodu na srpski jezik glasi „u zdravom telu, zdrav duh„ posebno je dobila na značaju, indirektno i direktno, pre tri godine kada je na globalnom nivou proglašena pandemija virusa Covid19 i mediji su u tom kontekstu počeli da se bave i temom mentalnog zdravlja kada su Ujedinjene nacije i Svetska zdravstvena organizacija kreirale termin infodemija koji označava nemogućnost kontrole tačnosti velikog toka informacija.

O stanju mentalnog zdravlja mladih ljudi starosti do 30 godina, među kojima su i marginalizovane društvene grupe kao što su studenti roditelji, načinima smanjenja stresa radi očuvanja mentalnog i fizičkog zdravlja i borbi protiv infodemije razgovarali smo sa diplomiranom psihološkinjom Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Mionom Jovanović i psihoterapeutom pod supervizijom i omladinskim radnikom Mladenom Ilićem.

Miona Jovanović, diplomirana psihološkinja

Svetska zdravstvena organizacija je proglasila stres epidemijom 21. veka, a u ovom veku smo imali prvu globalnu pandemiju virusa Covid19, koja je osim fizičkog zdravlja, ugrozila i mentalno zdravlje većine populacije, a naročito marginalizovanih društvenih grupa kao što su studenti roditelji. Kako biste Vi, na osnovu Vašeg radnog iskustva, opisali stanje mentalnog zdravlja mladih ljudi starosti do 30 godina?

Mladi se danas formiraju u veoma izazovnom okruženju. Usled svega što je zadesilo čitavo društvo u poslednje tri godine, povećan je broj onih sa depresijom i anksioznošću. Preplavljenost senzacijama i informacijama spolja, dovodi do emocionalne nestabilnosti, brze promene uzdrmavaju dosadašnje načine nošenja sa stresom, a zbunjenost u pogledu identiteta dovodi do osećanja manje vrednosti, pogotovo u okvirima poređenja sa sjajem na društvenim mrežama. Takođe, neminovno je spomenuti i problem sa pažnjom i fokusom, konstantno traženje nagrade i priliva dopamina kroz nove sadržaje i video klipove, bez nekog većeg i dubljeg smisla.

 

 

Sa psihološkog aspekta, kako glasi prava definicija stresa i da li je stručno prihvatljivo upotrebljavati termin „emocijalni stres„ u javnom diskursu?

Stres je svaki pokušaj organizma da se prilagodi novonastalim okolnostima. Emocionalni stres se koristi za opis neprijatnih emocija koje možemo osećati kratkoročno ( izlazak na ispit) ili dugoročno, ako smo im svakodnevno izloženi (trpnja vršnjačkog nasilja). U svakoj stresnoj situaciji dešava se procena događaja, procena sopsvenih kapaciteta da se izađe na kraj sa time i sam odgovor na stres. Na isti stresor različiti ljudi reaguju različito, što znači da nije sva moć tamo negde, već u nama. Stres zaista ne mora biti nužno loš. Često predstavlja zaštitu od realno ugrožavajućih okolnosti, a ima potencijal da razvije sve naše kapacitete ako naučimo da se adaptiramo. Neprijatne emocije su deo nas i uvek će ih biti u životu. Imamo izbor da to koristimo destruktivno po sebe i druge ili da upotrebimo bol i nelagodu kao gorivo za razvoj sosptvenih kapaciteta i samoostvarenje u željenim oblastima. Na tom putu saznanja da imamo izbor i moć, veliku ulogu igra psihoterapija.

Vi ste diplomirali psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a trenutno završavate psihoterapijsku edukaciju za integrativnog art psihoterapeuta. U kojoj meri integrativna art psihoterapija pomaže u očuvanju mentalnog zdravlja?

Integrativna art psihoterapija je psihoterapijski modalitet u kome je akcenat stavljen na kreativnu upotrebu umetničkih medija ( crtž, pokret, muzika, film,…) gde se na taj način sa lakoćom dolazi do saznanja šta se tačno dešava unutar čoveka, jer su mladi zbunjeni i dezorijentisani u moru informacija koje uporno obrađuju. U integrativnoj art psihoterapiji radimo i sa telom, sa emocijama koje nisu do kraja proživljene u trenutku kada su izvorno nastale. Pomažemo mladima da dođu u kontakt sa svojim kreativnim potencijalom, da ga oslobode i usmere na neke lepe životne i baš njihove ciljeve.

U naučnom kontekstu, koja je glavna razlika između psihologa, psihoterapeuta i psihijatra? Da li se u praksi dešava da mlade ljudi na razgovoru kod psihologa kažu da su na svoju ruku koristili antidepresive i koje su bile posledice takve situacije?

Često ljude bune baš ti termini. Psihijatar je onaj koji završi medicinski fakultet i on je nadležan da propisuje lekove. Psiholog je onaj koji završi psihologiju i ako pričamo o kliničkoj oblasti najvište se bavi testovima i psihodijagnostikom. Psihoterapeut je onaj koji završi psihoterapijsku edukaciju koja traje minimum četiri godine i nju završavaju i psiholozi i psihijatri ako žele da se bave psihoterapijskim radom.

Što se tiče lekova, do sada nisam susretala u praksi da uzimaju na svoju ruku, ali jesam mnoge kojima su propisani antidepresivi i zaista se sve više srećem sa težom patologijom kod mladih.

Svetska zdravstvena organizacija i Ujedinjene nacije su kreirale termin infodemija koji se definiše kao nemogućnost kontrolisanja tačnosti velikog toka informacija usled pandemije Covid19. Koji savet biste Vi dali mladim ljudima u kontekstu očuvanja njihovog mentalnog zdravlja od dezinformacija i neproverenih informacija?

Pre svega da ukoliko to ne rade, ubace fizičku aktivnost u svoj dan, nedelju. Najlepše bi bilo da ta aktivnost bude napolju ili u prirodi. To je ono što i sebi lično propisujem i realizujem. Na taj način odlazimo iz virtualnog sveta i vraćamo se sebi, svom telu, sada i ovde. Zatim vođenje dnevnika, stavljanje na papir onoga što u glavi deluje preveliko. Ukoliko osećaju teskobu koja prevazilazi njihove trenutne kapacitete, neka se obrate psihoterapeutu. Novi Sad unapređuje infrastrukturu psiholoških savetovališta za mlade gde se mogu obratiti i za besplatnu pomoć. I na kraju okružite se podržavajućim ljudima i okruženjem, jer sve je lakše uz dobru podršku.

Mladen Ilić, psihoterapeut pod supervizijom i omladinski radnik

Svetska zdravstvena organizacija je proglasila stres epidemijom 21. veka, a u ovom veku smo imali prvu globalnu pandemiju virusa Covid19, koja je osim fizičkog zdravlja, ugrozila i mentalno zdravlje većine populacije, a naročito marginalizovanih društvenih grupa kao što su studenti roditelji. Kako biste Vi, na osnovu Vašeg radnog iskustva, opisali stanje mentalnog zdravlja mladih ljudi starosti do 30 godina?

Kao zabrinjavajuće, postoje i neka istraživanja koja su rađena u svetu i kod nas na tu temu. Ona potvrđuju da stanje mentalnog zdravlja mladih nije na adekvatnom nivou, i da postoji tendencija pogoršanja. Znamo da među mladima ima sve više depresije, anksioznosti, raznih poremećaja – ishrane, spavanje, zavisnosti.Sve veći procenat mladih se samopovređuje – to kreće već u osnovnoj školi – nažalost.

Sa psihološkog aspekta, kako glasi prava definicija stresa i da li je stručno prihvatljivo upotrebljavati termin „emocijalni stres„ u javnom diskursu?

Stres je normalna i složena reakcija našeg organizma, koja se svima događa tokom života. Naš organizam je ima sisteme koji omogućavaju da se doživljava stres i da se adekvatno reaguje na njega. Kada se susretnemo sa promenama ili sa izazovima (stresorima) naše telo produkuje kompleksan fiziološki i psihološki odgovor na stresore. To definišemo kao stres. Za stresnu reakciju ključan je naš lični doživljaj stresa (pretnje ili ugroženosti), odnosno način kako interpretiramo stresore.  Reakcija na stres razlikuje se od osobe do osobe, u zavisnosti od uverenja koja imamo, ličnih snaga, karakteristika ličnosti, iskustva, aktuelnog emocionalnog stanja i sl. Emocionalni stres se koristi kao pojam u javnom diskursu. Odnosi se na konstantna negativna osećanja, događaje i okolnosti koje mogu otežati opuštanje. Izaziva emocionalnu iscrpljenost može brzo dovesti do mentalnog umora, sindroma burn-out i sl.

Vi ste psihoterapeut pod supervizijom i omladinski radnik koji u svojoj dugogodišnjoj karijeri ima iskustva i u radu sa mladim ljudima koji žive na margini društva. Koje su sve stresne situacije ti mladi ljudi iskusili i sa aspekta psihoterapije, kako se boriti protiv stresa sa ciljem očuvanja mentalnog zdravlja?

Postoji mnoštvo situiacija i događaja koji izazivaju stres kod mladih. Potrebno je naglasiti da zbog individualnih razlika ne reaguju svi mladi jednako na slične stresore. Neki od najvažnijih stresora su: smrt voljene osobe, razvod roditelja, hronična bolest ili gubitak delova tela, raskid veze, internet nasilje, alkoholizam i narkomanije u porodici, neuspeh u školi, pad na ispitu, obnavljanje godine, česte selidbe, promene škola, emocionalni problemi (stid, depresija, anksioznost, bes, tuga, krivica, nisko samopoštovanje), briga o starijem ili bolesnom članu porodice, traumatski događaji.

Borba sa stresom započinje kroz razumevanje stresa i aktivno suočavanje. Za mlade osobe je važno da se edukuju o tome koji su njihovi konkretni stresori, i da razvijaju strategije za povećanje mentalnih resursa. Uvek je dobro razgovarati o problemima tog tipa sa roditeljima, prijateljima ili stručnom osobom. Takođe je dobro da se pronađu aktivnosti koje nas umiruju – da li je to boravak u prirodi, čitanje knjige, ispijanje kafe ili čaja u samoći ili sa prijateljem, slušanje muzike, lagana šetnja ili rekreativno vežbanje. Naravno za one koji imaju mogućnosti, odlazak na psihoterapiju ili razne grupe podrške ili grupe za lični rast i razvoj su veoma dragoceni saveznik u borbi za sticanje rezilijentnosti u nošenju sa životnim izazovima.

U naučnom kontekstu, koja je glavna razlika između psihologa, psihoterapeuta i psihijatra? Da li ste među pacijentima imali mlade ljude koji su na svoju ruku koristili antidepresive i koje su bile posledice takve situacije?

Osobe koje nisu iz oblasti mentalnog zdravlja, često brkaju uloge i delatnosti između ove tri profesije. Psihijatri su lekari koji su specijalizovani za bavljenje mentalnim zdravljem. Psihijatar je doktor medicine, koji je završio Medicinski fakultet i specijalizaciju iz psihijatrije. Psiholog je završio studije psihologije, i pretežno se bavi savetovanjem, procenom i sprovođenjem psiholoških testova. Psihoterapeut se bavi pružanjem usluga psihoterapije. On je edukovan iz jednog ili više psihoterapijskih pravaca. Edukacija iz psihoterapije traje najmanje četiri godine, i mogu je završiti edukanti iz različitih humanističkih profesija.

Bilo je sporadičnih slučajeva da su neki klijenti zloupotrebljavali lekove koji su im propisani od strane psihijatara. Tako što su menjali doze, i regulisali samostalno učinak lekova na njihova stanja. Posledice mogu da budu veoma štetne, i kada se do takvih saznanja dođe, važno je adresirati takve teme na adekvatan način.

Svetska zdravstvena organizacija i Ujedinjene nacije su kreirale termin infodemija koji se definiše kao nemogućnost kontrolisanja tačnosti velikog toka informacija usled pandemije Covid19. Koji savet biste Vi dali mladim ljudima u kontekstu očuvanja njihovog mentalnog zdravlja od dezinformacija i neproverenih informacija?

Teško je davati neke generalne savete, a da to ne budu floskule na koje se većina mladih neće osvrnuti. Iz mog iskustva najvažnije je da kada imate konkretnu mladu osobu pred sobom, da je pažljivo saslušate, razumete i da pokušate da pođete iz pozicije u kojoj se ona nalazi, kako biste dobro razumeli zašto ta mlada osoba dolazi u kontakt sa toliko dezinformacija i neproverenih informacija i na koji način se odvija proces unutar nje kada pravi selekciju tih informacija, i zašto bira određene informacije koje možda negativno utiču na njeno mentalno zdravlje. Dakle, neki prvi korak bi bio da se radi sa mladima, da shvatimo i razumemo kako to sve dolazi do njih, kako se odvija proces u njima, i kako utiče na njih, a potom da probamo da nađemo delotovornije načine nošenja sa stresorima i zaspinjem informacijama.