Ana Nenadić je diplomirana profesorka italijanskog jezika i književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja je nakon rada u nastavnoj profesiji, odlučila da se usavrši i svoj karijerni put nastavi u industriji digitalnog marketinga, tačnije u industriji copywritinga radeći iz Srbije za američko i inostrano tržište rada u industriji copywritinga. Nakon nekoliko godina rada u ovoj oblasti, Ana je uspela da napravi lični poslovni brend i danas radi kao edukatorka iz oblasti copywritinga, a odlučila je da završi i formalno obrazovanje iz oblasti digitalnog marketinga na master studijama na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Za Akademsku bebu  govori o copywritingu kao poslu koji nudi mogućnost rada na daljinu, a taj model rada najviše odgovara studentima roditeljima zbog harmonije porodičnih i studentskih obaveza.

Za početak, kako biste kao profesionalka i edukatorka iz ove oblasti digitalnog marketinga, detaljno definisali oblast copywritinga-a kao posla koji može da se radi na daljinu, a ne samo u kancelariji poslodavca?

Copywriting je pisanje tekstova u prodajne i marketinške svrhe, kao i pisanje i optimizovanje tekstova koji se visoko rangiraju na pretraživačima poput Gugla. U pitanju je izuzetno fleksibilan posao, koji ne zahteva puno timskog rada i kolaboracije, već svako radi na svojim sopstvenim zadacima i jedino je bitno da se ispoštuju rokovi, kako bi ceo tim funkcionisao. Sama priroda posla je takva da je u potpunosti prilagođen radu na daljinu jer se radi online uz korišćenje mnogobrojnih alata i softvera, a razlog zašto 90% copywritera u Srbiji radi remote je sledeći – uglavnom radimo i pišemo na engleskom, za klijente iz Amerike i celog sveta, pa mogućnost rada uživo praktično ni ne postoji.

Ana Nenadić foto: privatna arhiva

 

Činjenica je da je fb kao društvena mreža preopterećena grupama sa oglasima i potražnjom posla u copywriting industriji, međutim deluje kao da ljudi koji traže posao copywritera na ovaj način vide taj posao samo kao laku zaradu bez prethodnog iskustva, znanja i istraživanja o copywritingu kao profesiji. Kako izgleda na konkretnom primeru jedna copy objava za poslodavca iz određene oblasti, kao što je npr. Saas (Software as a service) i koje trendove, odnosno, digitalne inovacije u copywritingu je potrebno pratiti kako bi se posao copywritera uspešno obavljao?

Ljudi van naše struke ovaj posao često percipiraju kao laku zaradu i nešto za šta nije potrebno previše znanja, već jednostavno talenat za lepo pisanje. To je velika zabluda, jer copywriting zahteva set veština, tehnika i poznavanje brojnih online alata za rad. Osim talenta za pisanje, neophodno je poznavanje marketinga, psihologije potrošača, SEO-a (optimizacije za pretraživače) i brojnih drugih stvari. Ja sam neko ko se u copywriting prekvalifikovao nakon završenog Filološkog fakulteta i priznajem da proces nije bio nimalo lak jer je zahtevao dosta učenja i jedan novi pogled na svet, koji je specifičan za ljude koji rade u marketingu i copywritingu. Ono što ova profesija takođe zahteva je konstantno usavršavanje jer one koji se ne usavršavaju vreme brzo pregazi, pa nije dobar izbor za ljude koji nisu spremni da dodatno vreme izdvoje za edukaciju. Sreća je pa sam se u ovoj oblasti toliko pronašla i uživam u njoj, te dodatne edukacije ne posmatram kao neku obavezu, već obožavam da učim i upijam nova znanja.

 

Evo koji su sve elementi neophodni za jednu kvalitetnu objavu:

 

– detaljno istraživanje teme

– istraživanje ciljne grupe

– usklađenost sa prodajnim levkom

– istraživanje konkurencije

– optimizacija za pretraživače

 

Takođe, prosečni tekstovi u industriji u kojoj ja radim (SaaS) iznose od 2000 do 4000 reči, što je u praksi negde od 8 do 16 stranica teksta, a pisanje te količine sadržaja zahteva dosta istraživanja i pripreme.

 

Što se tiče trendova, generalno je bitno pratiti trendove iz digitalnog sveta, sa naglaskom na marketing kroz sadržaj (content marketing), promene Guglovog algoritma koje utiču na SEO i rangiranje tekstova, kao i nove alate koji se svakodnevno pojavljuju, a to danas uključuje i alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji, koji postaju neizostavni deo posla iako ih ne treba uzimati zdravo za gotovo.

 

Vi ste studentkinja master studija digitalnog marketinga na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu koje preporučujete budućim studentima koji žele da rade i grade karijeru u digitalnom marketingu i da odmah primene znanje u praksi. Da li ste na master studijama upoznali kolege sa statusom studenta roditelja i da li su se oni izborili za poslovnu priliku da rade u copywritingu?

O masteru iz digitalnog marketinga na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu imam samo reči hvale – koliko ja znam, to je jedini smer na državnim fakultetima u celoj Srbiji gde se može studirati baš digitalni marketing, program je izuzetno savremen i usklađen sa potrebama na tržištu rada. Zanimljivo je što sam na master studijama iz digitalnog marketinga upoznala dosta ljudi svih generacija od kojih su mnogi ostvareni u ulozi roditelja, čak i onih od 40-50 godina koji su završili osnovne studije u doba kada ovaj smer nije ni postojao, pa su se vratili u univerzitetske klupe da nadograde to znanje, za šta mislim da je jako inspirativno i primer svima nama da učenje ne treba i ne sme da prestane jednom kada se negde zaposlimo. Smatram da je copywriting idealan posao za roditelje sa malom decom, naročito majke male dece koje žele da rade od kuće kako bi mogle više vremena da provedu sa svojom decom. Dosta mojih kolega copywritera su roditelji i sami kažu da im je prelazak u ovu oblast rada doneo veliko olakšanje jer mahom rade od kuće i ne moraju da gube dodatno vreme kako bi došli do posla. Takođe je u pitanju izuzetno fleksibilan posao, gde nema klasičnog radnog vremena, nego ga uglavnom sami sebi određujemo, pa je mnogo lakše postići balans između posla, porodice i privatnih obaveza.

 

Još jedna prednost je to što se copywriting može raditi kao stalni posao, ali i honorarno, pa je to razlog zašto mnogi studenti biraju ovo zanimanje kao opciju za honorarni rad uz studije, ili kao dopunski posao. Možda nisam u potpunosti kompetentna da govorim o iskustvu roditelja pošto nisam roditelj, ali ono što je meni lično copywriting doneo je jedna ogromna fleksibilnost u smislu određivanja toga kako želim da mi izgleda radni dan, kojim danima želim ili ne želim da radim, mogućnost da uzmem mnogo više slobodnih dana u odnosu na klasični posao, kao i mogućnost da u protekle tri godine putujem i radim iz svih krajeva sveta, pošto nisam vezana za kancelariju.

Profesorka italijanskog jezika, copywriting profesionalka i edukatorka Ana Nenadić foto: privatna arhiva

Ako želite da se informišete više o ovom zanimanju, kliknite na internet portal Ane Nenadić za još korisnih resursa- https://ananenadiccom.wordpress.com/.

Tim internet portala Akademska beba ovim putem savetuje sve studente roditelje u Srbiji da istraže na portalu Infostud koje sve agencije za digitalni marketing postoje i da iste te agencije za digitalni marketing kontaktiraju sa molbom da ih prime na stručnu praksu, koja se u potpunosti finansira iz budžeta Republike Srbije gde praksodavac nema finansijskih obaveza prema praktikantu, u trajanju od 6 ili 12 meseci. Potrebno je da početkom sledeće godine pratite javne pozive programa stručne prakse Nacionalne službe za zapošljavanje  i Moja prva plata sa ciljem da što pre pronađete praksodavce, spremite papirologiju, aplicirate i dobijete stručnu praksu preko programa stručne prakse Nacionalne službe za zapošljavanje ili Moja prva plata.