Studenti roditelji i internet-mogućnosti i kultura rada i usavršavanja na daljinu u Srbiji

Korišćenje interneta kao savremene tehnologije je u Srbiji počelo pre 27 godina, tj. 27. februara 1996. godine oko 11.50 h kada je Računarski centar Univerziteta u Beogradu povezao akademsku mrežu na internet u saradnji sa tadašnjim BeotelNet provajderom. Psihološkinja Dragica Dimitrić je u tom periodu bila studentkinja psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, koja se tokom studiranja ostvarila u ulozi majke, a za naš portal govori o svom iskustvu korišćenja interneta u periodu kada se ovaj servis prvi put pojavio u telekomunikacionom sektoru naše zemlje:

2000-te i 2002-e sam se ostvarila u ulozi majke. Tada sam bila studentkinja 3.godine i apsolventkinja. U to vreme internet smo koristili na fakultetu, na nekim predmetima i vežbama.SPSS statistika, Word i Exel su nekako bili najzastupljeniji programi koje sam tada lično koristila. Kod kuće nisam imala pristup internetu i bilo mi je jako teško da odgovorim na zahteve i izazove koji su se tada pojavljivali, i kao studentu i kao majci.

Ukoliko se dobro sećam, na fakultetu je postojala mogućnost korišćenja interneta, mislim u čitaonici, ali kako je bila velika zainteresovanost, teško je bilo doći na red, a ja sam imala i roditeljsku ulogu u to vreme, pa sam ga, iskreno govoreći, koristila samo koliko sam morala, mnogo manje od prosečnog studenta.

U kontekstu današnjice, digitalizacija je postala zvanična politika Vlade Republike Srbije 2016. godine, kada je državna administracija kreirala elektronsku upravu, koja građanima Srbije na jednom kliku nudi digitalne platforme za olakšavanje svakodnevnih obaveza, od upisa dece u vrtić, a ova usluga je neophodna studentima roditeljima, do zakazivanja pregleda kod lekara. Dragica, sa početka ove priče, je podelila svoje iskustvo u korišćenju digitalnih platformi u profesionalnom i privatnom životu u kontekstu savremene digitalizacije:

Word, Exel, PowerPoint, Google Classroom,ima ih još, ali veravali ili ne, na porodiljskom sam duže od godinu dana, tako da ne mogu da se setim svega što koristim. Da, koristim servis e- uprave, u školi sam upisivala prvake i zakazivala termine za testiranje, a privatno upravo konkurišem preko e- uprave za upis deteta u jaslice. Takođe sam preuzela dokument iz poreske uprave preko e portala. Daleko je jednostavnije funkcionisanje sada kada smo umreženi i sa matičarem, pio fondom, poreskom ali,verujem da ima još mnogo prostora za unapređivanje. Na primer, e maticar mi je upisao samo decu rođenu od 2007.-e, a 2000-to i 2002-go godište nisu bili vidljivi u sistemu, pa trenutno dokazujem da su i to moja deca.

Đorđina Vučković je studentkinja istorije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, koja ima iskustvo i u kreiranju pasivne zarade preko interneta zahvaljujući svom jutjub kanalu o istoriji, a za naš portal govori o svom iskustvu korišćenja digitalnih platformi elektronske uprave:

Za sada koristim samo eUpravu (euprava.gov.rs) i to uglavnom u onim slučajevima kada treba da zakažem termin za nešto – npr. za ličnu kartu. Čisto da uštedim i vreme čekanja, uglavnom idem sa sinom svuda gde je potrebno, on baš nije dete koje voli mirno da stoji u jednom mestu.

Đorđina ističe šta je neophodno unaprediti u procesu digitalizacije i govori o tome da je neophodno da Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu uvede Moodle platformu za učenje na daljinu:

Volela bih da ima više detaljnijih informacija i o dokumentaciji za vrtić, dečiji dodatak i ostalo – dakle, nešto vezano za decu. Kada odem da se raspitam, uglavnom su to neke malo drugačije informacije u odnosu na ono što uopšte i piše. Teorija je jedno, praksa drugo. A i termine za zakazivanje baš i ne ispoštuju određene institucije i ljudi vole da „preskoče“ red (bez obzira što vide i dete pored mene). Najmanji problem su nam elektronski sajtovi. Žao mi je zbog toga što fakultet nema Moodle platformu za učenje na daljinu. Volela bih da mogu one ispite koji se polažu usmeno, da položim putem Zoom-a ili neke druge platforme.

Univerzitet u Novom Sadu u svom sastavu ima i Centar za razvoj karijere studenata, koji na zvaničnom internet portalu nudi usluge virtuelnog intervjua za posao i e-savetnik, ali nažalost taj centar ne radi svoj posao, a kao državna ustanova koja se finansira iz državnog budžeta, trebalo bi da bude u službi karijernog savetovanja studenata, a zbog već napisanih činjenica većina studenata Univerziteta u Novom Sadu ne zna da postoji ovaj centar, a među njima je i naša sagovornica Đorđina Vučković.

Stručna saradnica u it službi Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Nađa Soldatić u izjavi za naš portal govori o Moodle platformi za učenje na daljinu, koju je Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu uveo krajem 2009. godine:

Moodle je modularno rešenje za učenje na daljinu. Sistem je otvorenog koda, može se prilagoditi potrebama krajnjeg korisnika. Pored toga, ima izuzetno jaku online mrežu podrške. Od ostalih karakteristika izdvojila bih da Moodle omogućava vremensku i prostornu fleksibilnost za učenje, sinhronu i asinhronu interakciju između predavača i studenata, mogućnost korišćenja interaktivnih sadržaja i praktičan rad sa različitim tehnologijama (Big Blue button, Zoom, itd). Student kada se upiše na fakultet dobija svoj korisnički nalog, a od profesora dobija jednokratnu lozinku sa kojom se upisuje na predmet odnosno kurs. Na našem fakultetu Moodle nije obavezna već opciona alatka tako da je ne koriste svi profesori. Ukoliko recimo student upiše turski jezik, koristiće Moodle samo za izborne predmete, a ukoliko upiše grčki jezik, imaće sve obavezne predmete na platformi, nedeljne zadatke i sve kolokvijume online. Oko 6.195 studenata koristi Moodle platformu.

Master pedagog Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i doktorand pedagogije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Novak Stanišić, koji više od decenije radi kao omladinski radnik, za naš portal govori o digitalnim platformama koje koristi u svom radu sa mladima:

Sa mladima radim od 2009. godine i sa njima sam koristio Skype, Zoom i Google meet. Skype je digitalna platforma koja omogućava rad sa korisnicima putem video poziva. Za normalan rad je potrebno da u pozivu bude do 10 učesnika. Zoom je platforma koja omogućava rad velikom broju korisnika, u video pozivu je moguće da se nađe do 100 učesnika preko video poziva. Manjkavost aplikacije je što nije besplatna za duži rad ali za kraće video pozive je veoma odlična. Google meet je besplatna aplikacija koja omogućava rad sa korisnicima putem poziva gde je moguće uključiti takođe veliki broj korisnika. Studentima roditeljima bih od platformi svakako preporučio prethodno navedene uz Moodle koja služi kao dobar primer prakse rada online. Ona omogućava da se korisnici konektuju na nju i da urade određene zadatke koji se nalaze na njoj. Ona je besplatna i laka za korišćenje. Mišljenja sam da roditeljima treba da bude omogućeno da uče online putem neke od ovih platformi zato što im se na taj način omogućava da na lakši način odgovore na izazove roditeljstva i izazove fakulteta koji su pred njima. 

Vikipedija kao digitalni alat tokom studentskih dana

Vikipedija je jedinstvena globalna digitalna platforma koja ima preko milion korisnika širom sveta. Ovu digitalnu platformu je kreirala neprofitna fondacija Vikimedija sa sedištem u San Francisku, sa ciljem da se besplatno podele informacije i činjenice iz svih oblasti, od tehnologije do društvenih nauka i učenja stranih jezika kako bi znanje svim građanima sveta bilo dostupno i besplatno. Iza srpskog izdanja Vikipedije stoji srpski ogranak Vikimedijine fondacije u Beogradu, koji radi više od deset godina i realizuje brojne programe unutar srpske internet zajednice. Jedan od tih programa je i obrazovni program Vikimedije Srbije, kojim rukovodi Nebojša Ratković i koji nudi studentima i fakultetima u Srbiji partnerstva u vidu upotrebe Vikipedije kao digitalnog alata za objavljivanje seminarskih radova i izradu predispitnih obaveza. Ova digitalna mogućnost može biti od koristi svim studentima roditeljima i njihovim profesorima koji mogu ostvariti saradnju sa obrazovnim programom Vikimedije Srbije, a za više informacija možete kontaktirati menadžera obrazovnog programa Vikimedije Srbije Nebojšu Ratkovića na mejl adresu nebojsa.ratkovic@vikimedija.org , a za korišćenje Vikipedije kao digitalnog alata, tehničkog urednika Aleksandra Živkovića na mejl adresu zivkovica006@gmail.com . Menadžerka programa Vikimedije Srbije za saradnju sa institucijama kulture Gorana Gomirac za naš portal govori o projektu „Vikipedijanac stažista„, koji je savršen za radni angažman studenata roditelja jer je poslovni angažman u okviru ovog projekta moguće raditi na daljinu, odnosno, od kuće:

Projekat „Vikipedijanac stažista„ se realizuje od 2014. godine. Prvo stažiranje se održalo u saradnji sa Univerzitetskom bibliotekom Svetozar Marković, a do sada su u projektu učestvovale 33 institucije kulture, a ukupno je realizovano 38 projekata (neke institucije su se ponavljale usled velikog obima sadržaja). Detaljnije možete videti na linku. Ukupno je napisano ili dopunjeno preko 3,5 hiljade članaka na Vikipediji, oslobođeno je 12.639 datoteka (fotografija, dokumenata, kataloga…) i 1.180 knjiga. U projektu Vikipedijanac stažista je učestvovalo preko 30 angažovanih učesnika. Većina njih su bili studenti, dok su neki bili angažovani i u kasnijem dobu. Među stažistima nije bilo studenata roditelja, ali je bilo roditelja u kasnijem dobu. Što se tiče ostalih projekata i aktivnosti, broj učesnika je znatno veći. Pandemija korona virusa nas je naučila kako da primenimo hibridni način rada. U nekim stažiranjima je bio kombinovani način rada (prikupljanje sadržaja u instituciji kulture, saradnja sa zaposlenima, dok se većinski deo pisanja članaka odrađivao od kuće), dok su neka stažiranja bila u potpunosti od kuće, kao na primer stažiranje u Jevrejskoj digitalnoj biblioteci. Ovaj način rada se pokazao kao učinkovit i rezultati su uvek bili sjajni.

Internet kao mogućnost pasivnog izvora prihoda za studente roditelje

Najbolji način za pasivni izvor prihoda studenta roditelja državnog i/ili privatnog fakulteta u Srbiji je internet platforma za prodaju skripti i ostalog studentskog materijala za učenje skriptni.me koja je kao firma u Srbiji registrovana u januaru 2022. godine. Više informacija o ovom modelu pasivne zarade možete pronaći na internet platformi skriptni.me . Na početku ovog teksta smo spomenuli da naša sagovornica Đorđina Vučković ima svoj jutjub kanal pod nazivom History of the World i ovim putem molimo sve čitaoce ovog teksta i portala da zaprate jutjub kanal History of the World jer je za vas to besplatno, a Đorđini to mnogo znači kako bi mogla da snimi još korisnog video sadržaja i da ostvari redovne pasivne prihode od svog jutjub kanala. Najpoznatiji balkanski podkaster, autor i voditelj podkasta Biznis priče Vladimir Stanković u ovom linku  govori o tome na koji način određena osoba, koja ima svoj jutjub kanal, može zaraditi od jutjub kanala.

Za kraj savetujemo svim studentima roditeljima da pogledaju jutjub video Jovane Miljanović koji govori o tome na koje načine možete zaraditi novac dok ste u procesu promene posla ili izgradnje onlajn biznisa na sledećem linku.

Ovaj video nudi konkretne savete koji se odmah mogu realizovati.