Karavan drugačije mode foto: Teodora Obradović
Socijalna preduzetnica Nataša Niškanović rođena je 1992. godine u Novom Sadu, gde je stekla tri fakultetska zvanja, od kojih je poslednje mast. inženjerka menadžmenta u oblasti socijalnog preduzetništva.
Nataša Niškanović foto: Zoomer/Ana Adžić
Njen lični razvoj oduvek je uključivao borbu za pravdu, a čitajući knjigu „Pali anđeli” Trejsi Ševalije, shvatila je da je i feministkinja. Od 2010. pohađala je obuke i seminare OGD, od 2012. počinje da volontira u civilnom sektoru, potom i da radi u njemu u oblastima organizacije događaja i kreiranja kampanja.
U Beogradu živi od 2019. godine, a samo godinu dana pre toga postala je i sertifikovana edukatorka u oblasti Kreiranja pozitivnih narativa i strategija dosezanja publike.
Osnivačica je i direktorka Udruženja za održivi razvoj i ekonomiju Nitna i suosnivačica Festivala drugačije mode, platforme koja okuplja i promoviše žene širom Srbije koje se bave modom na održiv način.
Njena strast je razvoj organizacija građanskog društva i ceo njen profesionalni put obeležen je time, a za internet portal društveno-odgovorne inicijative Akademska beba govori o suštini socijalnog preduzetništva i načinu rada u sektoru socijalnog preduzetništva.
Karavan drugačije mode foto: Teodora Obradović
Kada ste se po prvi put zainteresovali za socijalno preduzetništvo?
Za socijalno preduzetništvo prvi put sam čula i zainteresovala se na master studijama u Rigi na jednom predmetu na kom smo pričali o socijalnim inovacijama i razlici između socijalnih inovacija i preduzetništva. Tada sam shvatila po prvi put da mogu da spojim dve svoje strasti – preduzetništvo i rad u civilnom sektoru. Nakon toga počela sam da radim u BeFem-u, feminističkom kulturnom centru, i shvatila kako ta vrsta ekonomskog organizovanja može da bude zaista korisna organizacijama civilnog društva pa sam na osnovu svog iskustva napisala i master rad o socijalnom preduzetništvu i odlučila da i sama testiram različite modele razvijanja socijalnog preduzeća.
Osnivačice Festivala drugačije mode Katarina Ejdus i Nataša Niškanović foto: Zoomer/Ana Adžić
Šta Vas je motivisalo da pronađete svoj karijerni put u socijalnom preduzetništvu?
Odrasla sam u preduzetničkoj porodici i od detinjstva i sama iskazivala preduzetničke sklonosti. S druge strane me isto tako nešto oduvek vuče i da se borim za pravednije i bolje društvo koje će biti dobro za sve. Ekonomski model socijalnog preduzetništva spaja te dve stvari i, kako akademski i karijerno, tako i na vrednosnom nivou prija mom senzibilitetu.
Kako je izgledao put realizacije Festivala drugačije mode i da li je ovaj projekat zvanično registrovan kao socijalno preduzeće u Srbiji?
Festival drugačije mode nastao je na temeljima socijalnog preduzetništva, ali još uvek nije registrovano kao socijalno preduzeće pre svega jer još uvek nemamo prihodnu delatnost. Ali FDM pomaže u razvijanju brendova koji se vode ovim principima poslovanja s obzirom na to da postoje četiri kriterijuma po kojima selektujemo izlagače i izlagačice, a koji su u skladu sa principima održivosti. Često nam se dešava da kod nas na događajima kreatorke po prvi put izlažu i na taj način testiraju kako kupci reaguju na njihove proizvode. Nakon toga, članice naše zajednice imaju mogućnost da prisustvuju i edukacijama na teme razvijanja biznisa kako bi podigle svoje poslovanje na sledeći nivo, ukoliko to žele. Osim toga, organizujemo i sastanke umrežavanja zajednice i edukujumo i publiku koja nas prati kroz sadržaj na društvenim mrežama, panele i radionice. Kreiramo ekosistem kroz koji promovišemo ne samo ciljeve održivog razvoja, već i socijalno preduzetništvo.
Bili ste ovogodišnja predstavnica Srbije na Transatlantskom programu za mlade inovativne lidere i liderke u Sjedinjenim Američkim Državama pod pokroviteljstvom Vlade Sjedinjenih Američkih Država. Kakva su Vaša poslovna iskustva sa ovog programa profesionalne razmene i u kojoj meri se socijalno preduzetništvo u Sjedinjenim Državama razlikuje od socijalnog preduzetništva u Srbiji?
Program razmene u drugoj kulturi i sredini je nešto najdragocenije što možeš da dobiješ kada si u preduzetništvu. Druga perspektiva, novi uglovi sagledavanja stvari i razmišljanja ljudi koji rade u drugačijem okruženju je nešto što treba svakoj preduzetničkoj inicijativi. Kada je u pitanju socijalno preduzetništvo, drugačiji je pravni okvir, izvori finansiranja i kultura davanja. Iz mog iskustva, njihova preduzetnička kultura je drugačija pa samim tim i socijalno preduzetništvo ima više mogućnosti za razvijanje. Brzo se testiraju ideje, izvori finansiranja za testiranje su raznoliki i dostupniji, imate i privatne fondove i investitore koji su zainteresovani da ulože u tako nešto, kao i zajednicu koja putem donatorskih kampanja podržava inicijative koje žele da postanu socijalna preduzeća. Kod nas je podela na isključivo profitabilna preduzeća i neprofitabilne inicijative još uvek jaka, ali čini me optimističnom kad vidim da se to menja. Trend je da se organizacije civilnog društva podstiču na razvijanje prihodne dealatnosti, kao i da se biznisi okreću društveno-odgovornom poslovanju. Sa rastom razumevanja svih aktera i za jedno i za drugo, stvoriće se plodno tlo i za socijalno preduzetništvo.
Kako ocenjujete prilike za zaposlenje na tržištu rada socijalnih preduzeća u Srbiji i da li Vi zapošljavate nove članove tima u okviru Festivala drugačije mode?
U skladu sa mojim prethodnim odgovorom, prilike su još uvek minimalne, ali se iskreno nadam da će se to promeniti. Kao što sam napomenula, Festival drugačije mode je još uvek neprofitna inicijativa stoga nemamo stalno zaposlene, ali kako težimo ka transformaciji inicijative u socijalno preduzeće tako se nadam da ćemo uskoro biti i u prilici da zapošljavamo. Jedan od razloga zbog kojih sam išla u SAD jeste da vidim na koje načine su oni razvili biznis modele u ovoj oblasti kako bismo ih primenile i na Festival. Ovo su pionirski poduhvati i hvala vam što dajete prostora ovoj temi jer će ona tek dobiti na značaju.
Autor: Anđela Zec
Foto: Privatna arhiva Nataše Niškanović