Ime i prezime: Dragana Jovičić
Godine: 23
Fakultet: Filozofski fakultet Novi Sad
Mesto stanovanja: Bačka Palanka
Mesto boravka tokom studija: Novi Sad
Ostala sam u drugom stanju na kraju prve godine osnovnih studija. Trudnoća, istina, nije bila planirana. Moj dečko i ja smo odlučili da zadržimo bebu i ubrzo počeli da živimo zajedno. Ne znam ni da li bih uspela sve ovo da nemam njegovu podršku, da nije sve vreme uz mene. U samom startu sam odlučila da nastavim sa studijama uprkos trudnoći. Tačno je da u početku nisam bila oduševljena idejom da ću postati majka jer sam smatrala da još uvek nije vreme. Osnovni razlog tome je činjenica da sam izuzetno mlada za tako nešto. Ipak, sela sam sama sa sobom i dobro razmislila o tome šta zaista želim. Dete nije igračka. Poslušala sam sebe i odlučila da rodim. Verujem u Boga i to je najveći razlog što nisam abortirala. Mislim da ne bih mogla da živim sa tim.
Naravno, podrška i ljubav mog partnera su me ohrabrivali. Što se tiče reakcija moje okoline…porodica i prijatelji su bili potpuno šokirani. Mislili su da ću prekinuti trudnoću i da neću završiti fakultet. Kada su shvatili da želim dete, brak i porodicu i da ne postoji šansa da promenim svoju odluku – stali su uz mene. Oni su mi velika podrška i trude se da nam pomognu koliko god mogu.
Od prvog dana moj muž je podržavao svaku moju odluku, uključujući i tu da nastavim sa studiranjem. Trudio se da mi olakša koliko god može ne bih li što uspešnije i u najkraćem mogućem roku završila fakultet. Moja majka i svekrva su čuvale našu ćerkicu kad god je to bilo potrebno. Mnogo sam im zahvalna na tome jer je sigurno da ne bih mogla da učim dok beba pored mene traži svu moju pažnju. Nije bilo potrebe ni za kakvom vrstom stručne pomoći, zaista. Mnoge žene prošle su kroz to potpuno same. Ne smatram da sam drugačija od njih samo zbog toga što sam studentkinja. Smatram da tribine mogu biti korisne, ali ipak nisu neophodne.
Što se tiče planiranja porodice, jedino treba slušati sebe i da tačno zna sa kim želi da je stvori. Ako bi slušali sociologe, psihologe i razne statistike, mladi bi uglavnom odustajali i od braka i od potomstva već u samom startu. Ja nisam planirala, a opet sam, na kraju, uspela. Jeste sve ovo daleko lakše kada se završi fakultet. Teško je ostavljati dete na čuvanje da biste slušali predavanja na fakultetu. Ne zarađujete ništa, a pri tome imate osećaj da žrtvujete vreme koje biste posvetili svom detetu da biste završili fakultet i možda, eventualno počeli da zarađujete. Ipak, roditeljstvo vam daje snagu i veliku motivaciju da se još jače borite; da ne dozvolite sebi da padnete ispit i da postignete najbolje rezultate. Ostala sam trudna u martu tako da mi odlasci na preostala predavanja nisu bili problem.
U junskom ispitnom roku očistila sam prvu godinu, a narednu godinu studija zamrznula. Na taj način sam većinu trudnoće provela kod kuće. Kada je moja ćerka Iva imala 11 meseci, vratila sam se na fakultet. Tokom trudnoće uopšte nisam bila pod stresom, naprotiv, uživala sam kao i većina trudnica. Nisam imala nikakvih problema sa upravom fakulteta, profesorima i slično. Svi su mi izašli u susret i pomogli mi koliko su mogli. Sebe sam smatrala ravnopravnom sa svim ostalim studentima. Nikada nisam isticala to da sam majka, osim u izuzetnim slučajevima, kad nisam u mogućnosti da prisustvujem nekom predavanju na primer.
Nema potrebe isticati roditeljstvo na fakultetu jer ne postoji realan razlog za tako nešto. Nema potrebe za bilo kakvim povlasticama, osim pravdanja eventualnih izostanaka. Trudnoću sam vodila u privatnoj ordinaciji u Bačkoj Palanci jer je taj ginekolog zaista dobar, te nisam želela da rizikujem. Jedina povlastica koju imam zbog toga što sam majka, a pri tome i studentkinja je ta što moja ćerka Iva ima malo veći dečiji dodatak. Nikada nisam razmišljala o stanovanju u domu jer on nije adekvatno mesto za porodičan život. Svako ko dobije dete ima drugačije prioritete, što je normalno. Najvažnije je ipak dete u celoj toj priči. Roditelji se trude da svom detetu pruže najviše što mogu. Bolonjski sistem studiranja to otežava jer studenti ne mogu da rade i studiraju u isto vreme. Ja sam uspela da uskladim ulogu roditelja i studenta i za sada sve dobro funkcioniše. Biti roditelj jeste teško, ali se uz podršku najbližih zaista sve može postići.