Ime i prezime: Vanja Škrbić
Godine: 24
Fakultet: Filozofski fakultet Novi Sad
Mesto stanovanja: Novi Sad
Mesto boravka tokom studija: Novi Sad
Bila sam na master studijama kad sam ostala u drugom stanju. Moj suprug i ja smo planirali trudnoću tako da u tom smislu nije bilo iznenađenja. Oboje smo želeli da postanemo roditelji. Osećali smo da je pravo vreme. Imali smo osnovne uslove (stan, prihode, ljubav, poverenje i poštovanje).
Studije nam nisu predstavljale problem. I reakcije okoline su bile uglavnom pozitivne. Moja najveća podrška u toku trudnoće, a i sada kad imam dete jesu moj muž i porodica. Nismo tražili nikakvu stručnu pomoć u vezi sa trudnoćom, osim ginekološke koja se podrazumeva. Savetovališta i tribine o planiranju porodice bi bile od koristi ukoliko bi bile stručno, sistematski i planski organizovane jer bi se samo na taj način mogao ostvariti neki značajniji uticaj i doprinos.
Smatram da je sasvim izvodljivo osnovati porodicu u vreme studija i podržavam to. I sama sam to učinila i ne kajem se ni malo. Ipak, neophodno je u sve to ući promišljeno sagledavajući sve dobre i loše strane. Ne radi se samo o našoj, već i o budućnosti jednog malog bića. Meni lično, trudnoća ni u jednom trenutku nije bila prepreka za obaveze na fakultetu. Što se tiče stresa u toku trudnoće…ne kažem da ga nije bilo, ali to je najvećim delo bilo zbog toga što sam želela da odbranim master rad pre porođaja.
Nisam imala nikakvih dodirnih tačaka sa upravom fakulteta zbog trudnoće tako da ne mogu da govorim o odnosu fakulteta prema studentima roditeljima. Ukoliko neko odluči da postane roditelj sam treba da snosi odgovornost za svoje postupke i ne treba da očekuje nikakve povlastice i olakšice i poseban tretman.
Svi studenti treba da budu jednaki, a uspeh zavisi samo od sopstvenog zalaganja. Trudnoću sam održavala u Signalu (Zdravstvena zaštita radnika), tj. samo sam nastavila da ídem kod svog dugogodišnjeg ginekologa. Što se tiče mojih planova za budućnost – trudnoća ih nije promenila. Nikada nisam smatrala da ću morati da biram između stvaranja porodice i sopstvenog usavršavanja. I bila sam u pravu. Za kraj bih samo poručila budućim roditeljima da se na ovako ozbiljne korake, kao što je zasnivanje porodice, odlučuju samo ukoliko to zaista žele. Dete je nešto najlepše i najteže u isto vreme.