Kontracepcija (“contra” – protiv “conce-ptio” – zaćeče) su sve metode pomoću kojih se sprečava trudnoća koja je u tom trenutku neželjena. Neke metode su trajne, neke privremene, neke žena sama koristi, neke koristi muškarac, a neke postavlja ginekolog. Odluku o metodi kontracepcije koja će se koristiti treba da donesu žena i ginekolog zajedno.
Kontracepcija je stara koliko i ljudski vek. U neolitu su ljudi izlagali prekobrojnu novorođenčad gladi, nepovoljnim vremenskim uslovima i zverima i tako ograničavali broj pripadnika plemena. Stari Egipat ima prve zapise o vaginalnoj kontracepciji –vaginalni pesari. Bile su to razne materije (trave, biljke, izmet od slona i krokodila…) sa spermicidnim i barijernim svojstvima koje su se stavljale u vaginu. Postoje zapisi od pre 3000 godina koji spominju kondom od creva životinja, a u 16-17 veku se pojavljuje i kondom od platna kao zaštita od sifilisa. Prvi kondom od gume se pravi u 19.veku, a od latexa u 20.veku. Biljka silfijum se koristila u Grčkoj u 7 veku pre nove ere kao oralni kontraceptiv i abortificijens. U Indiji je bilo opisano veoma mnogo raznih mešavina biljaka i hemijskih materija za kontracepciju. Inkvizicija progoni „veštice“ – žene koje su spravljale razne napitke, između ostalog i kontracepctive. Intrauterina i hormonska kontracepcija datiraju iz 19-20.veka.
Globalno gledano, 46% Evropljanki danas koriste savremene i efikasne metode kontracepcije – 20,3% koriste pilule, 14,3% kondom i 13,6% „spirale“, a steriliše se 6,4%. U severnoj Evropi čak 80% žena koristi savremene metode, u Madjarskoj, Češkoj i Slovačkoj taj broj je 60-70%, Rusija 53%, Rumuni i Bugari 39%, Albanija 22%. U Srbiji samo 18% žena koristi savremene metode kontracepcije, u Crnoj Gori 17%, u BIH 11% i Makedoniji 10%.
U onim zemljama u kojima se najviše koriste savremene metode kontracepcije, najmanji je broj abortusa. One imaju dobro organizovano seksualno obrazovanje u školama (Skandinavske zemlje), seks nije tabu tema, a pravilno su edukovani i zdravstveni radnici, korisnici, deca i roditelji. Kod nas je problem što nema dovoljno adekvatne edukacije, pa su zato i dalje prisutne predrasude prema savremenim i efikasnim metodama kontracecpije. Mnogi zdravstveni radnici takođe imaju predrasude prema hormonskoj kontracepciji i „spiralama“, a savetovališta za mlade i za kontracepciju nisu svuda dostupna. Edukacije u školama su sporadične, a trebalo bi ih sistemski uvesti u školsko obrazovanje, od najranijih uzrasta.
Podela kontracepcije:
- Hormonska kontracepcija: Po sastavu je ili kombinovana – estrogen + progestin ili samo progestin. Po načinu korišćenja postoje: tablete, vaginalni prsten, intrauterina -„spirala sa hormonom progestinom“, injekcije, subdermalna (potkožna) – implantati sa progestinom, transkutana – flasteri.
- Urgentna kontracepcija tj. hitna ili postkoitalna („pilula za jutro posle“)
- Barijerne metode: kondom- muški i ženski, dijafragma, cervikalna kapa
- Hemijska kontracepcija – spermicidi u vidu krema, globula, na sundjeru….
- Intrauterini ulošci IUU („spirala“) – nemedicirani i medicirani (sa metalima – bakar, srebro, zlato i sa hormonom progesteronom – IUS –intrauterini sistem)
- Prirodne metode: predviđanje plodnosti ( cervikalna sluz, simptotermalna metoda i plodni dani- Ogino-Knaus), tradicionalne metode – prekinuti odnos „coitus interruptus“ i zadržani odnos „coitus reservatus“ i laktaciona amenoreja
- Permanentne metode – sterilizacija muškarca ili žene
- Metode u fazi ispitivanja: imunokontraceptivne vakcine, kontraceptivne metode za muškarce i uniseks kontraceptivi
Barijerne metode su privremene metode koje kontroliše korisnik i koje sprečavaju spermatozoide da stignu do jajne ćelije. Tu spadaju – kondom (muški i ženski), dijafragma i cervikalna kapa. Jedino kondomi štite i od seksualno prenosivih infekcija. Oni se moraju koristiti pri svakom seksualnom odnosu, od početka do kraja odnosa i na kraju proveriti da li je ceo. Ne smeju se držati na toplom i otvarati oštrim predmetima.
Spermicidi su hemijske materije u obliku pene, kreme, gela, filma, vaginaleta koji se stave u vaginu pre seksualnog odnosa i one deluju tako što „ubijaju“ spermatozoide. Obično se mora sačekati oko 15 minuta posle stavljanja spermicida da bi on delovao. Oni se mogu koristiti sami ili u kombinaciji sa barijernim metodama (kondom, dijafragma). Ne treba ih koristiti ako postoji visok rizik za dobijanje HIV infekcije. Neki sadrže u sebi i dezinficijens koji ubija bakterije.
Hormonska kontracepcija – su sve metode koja sadrže hormone estrogen i progesteron zajedno ili sam progesteron. Postoje u obliku tableta, injekcija, vaginalnog prstena, flastera, implantata i spirale. One sprečavaju ovulaciju (sazrevanje jajne ćelije), povećavaju gustinu sluzi iz grlića materice koja fizički sprečava ulazak spermatozoida u matericu, smanjuju količinu materične sluzokože koja prihvata embrion. Neke od ovih metoda koriste žene same (tablete, prsten i flaster), a neke im postavlja ginekolog (implantat, progestoronska „spirala“, injekcije). Ova vrsta kontracepcije je efikasnija od kondoma, ali ne štiti sasvim od SPI, pa se preporučuje u monogamnim vezama. Može se koristiti u kombinaciji sa kondomom.
Kontraceptivne tablete – sadže hormone estrogen i progesteron (postoje i pilula samo sa progesteronom) One se uzimaju jednom dnevno tokom 21 dan, zatim se napravi pauza od 7 dana, pa se zatim isti ciklus ponavlja. U pauzama se dobija menstruacija, a žena je zaštićena od trudnoće i tokom pauza. Po potrebi se mogu uzimati tablete bez pauza, i na taj način izostaviti menstruacije i po 3 meseca i više što nije štetno po zdravlje, nego može biti korisno. Postoje i tablete koje se uzimaju stalno, u pakovanju je 28 tableta, a menstruacija se dobija pri kraju kutije kada se uzimaju „prazne“ pilule bez hormona. Ako se zaboravi tableta više od 12h od uobičajenog vremena uzimanja, treba slediti uputstvo koje je dato u kutiji. Njihovo dejstvo se smanjuje kad se uzimaju neki antibiotici i ako se imaju crevne tegobe. Nove generacija pilula sadrže male količine estrogena i nove generacije hormona progestina koji smanjuju maljavost, bubuljice, masnu kožu i kosu. Sve hormonske tablete smanjuju količinu menstrualnog krvarenja, što je veoma dobro, jer se na taj način sprečava anemija (malokrvnost). Tablete sprečavaju pojavu PMS-a (predmenstrualni sindrom) i tegoba sa grudima (bolne grudi, ciste na grudima), a menstruacije su uredne i bezbolne. One smanjuju pojavu karcinoma jajnika, materične sluzokože i debelog creva. One nisu zaštita od SPI (seksualno prenosive infekcije), ali ako do upale ipak dođe, ona će biti manje izražena. Kad prestane da uzima tablete, žena ponovo može odmah da ostane trudna. Pre započinjanja sa tabletama obavezno se mora konsultovati sa ginekologom da se vidi da li postoje neke zdravstvena stanja žene zbog kojih ne bi trebalo da ih uzima (teža oboljenja, srca, jetre, tromboembolije – zgrušavanje krvi, teški oblici šećerne bolesti, pušenje cigareta kod žena preko 35 godina, povišen krvni pritisak). Nije neophodan ginekološki pregled pre započinjanja tableta, ni analize krvi i hormona, a kontrole krvi se obično rade tokom uzimanja tableta, 1x godišnje. Mogu se uzimati bez pauza od nekoliko meseci, od prve do poslednje menstruacije u životu, ali pod kontrolom ginekologa.
Vaginalni prsten je tanak elastičan prsten koji se stavlja u vaginu i deluje isto kao tablete, jer sadrži hormone estrogen i progesteron koji se oslobađaju tokom 3 nedelje i resorbuju preko vagine. Žena ga sama stavlja u vaginu, ginekolog je nauči kako to da uradi i vadi je posle 3 nedelje. Posle pauze od 7 dana, stavlja se novi prsten. Ne osećaju ga tokom odnosa ni žena ni partner.
Injekcije sa hormonima estrogenom i progesteronom se daju jednom mesečno, a one koja sadrže samo progesteron se daju jednom u 3 meseca i deluju slično kao tablete.
Flasteri sadrže takođe estrogen i progesteron koji se oslobađaju kroz kožu. Flastere žena sama lepi na kožu i jedan deluje tokom 7 dana, zatim se stavlja novi tokom 7 dana, pa treći tokom treće nedelje i nakon toga sledi pauza od 7 dana, pa sve ponovo. Oni su otporni na tuširanje, kupanje, saune i znojenje. Dejstvo im je isto kao i kod tableta i prstena.
Implantat je mali elastični štapić, veličine šibice koji ginekolog stavlja pod kožu nadlaktice žene i on može tu da ostane tokom 5 godina, a može i kraće, po želji. On otpušta hormon progesteron koji spečava ovulaciju, povećava gustinu sluzi u grliću materice, smanjuje količinu materične sluzokože i usporava pokretljivost jajovoda koji prenose jajnu ćeliju, spermatozoide i oplođenu jajnu ćeliju.
Intrauterini ulošci – IUU (“spirala“) su najefikasnija reverzibilna (nije trajna) metoda kontracepcije koju postavlja ginekolog i mogu da deluju 5-10 godina. Oni su nekada imali spiralni oblik (tako je i do danas za njih kod nas ostao naziv „spirala“) i bili su napravljeni samo od plastike, a današnji su najčešće oblika slova T i sadrže ili metale bakar, srebro, zlato ili hormon progesteron. Ginekolog postavlja IUU u ženinu matericu, najbolje za vreme menstruacije, a posle provere da nema infekcije u vagini ili grliću materice. Mlade devojke i žene koje nisu rađale mogu da ga koriste samo ako su u monogamnoj vezi, zbog mogućnosti ulaska infekcije u matericu preko končića. IUU ne oseća ni žena ni njen partner. Lako se vadi, povlačenjem za konac, ali to mora da uradi ginekolog. Stavljanje i vađenje IUU nije bolno. IUU sa progesteronom je naročito dobar za žene koje imaju obilne menstruacije, jer ih smanjuje i za one koje imaju miome (dobroćudni izraštaji mišićnog tkiva materice) i starije od 40 godina, ali ih mogu koristiti sve žene i devojke.
Prirodne metode su one koje zahtevaju određeno ponašanje i razu-mevanje sopstvenog tela.
Laktaciona amenoreja – tj izostanak menstruacije za vreme dojenja je period kad nema ovulacija, jer telo tada proizvodi hormon prolaktin koji stimuliše lučenje mleka i sprečava ovulaciju. Ova metoda je efikasna, samo tokom prvih 6 meseci ili manje (ako se javi menstruacija), ako beba samo sisa i ne jede ništa osim majčinog mleka i ako je dojenje na zahtev, tj kadgod beba zaplače. Ipak bi i u ovom periodu trebalo koristiti neku dodatnu metodu zaštite.
Prekinuti odnos je vađenje penisa iz vagine pre ejakulacije (izbacivanje sperme), a zadržani odnos je seks bez ejakulacije. Obe metode zahtevaju veliku samokontrolu i iskustvo. Nisu pogodne za muškarce sa problemom prevremene ejakulacije, neiskusne muškarce i tinejdžere i ne pružaju zaštitu od SPI. Mogu da ometaju zadovoljstvo u seksualnom odnosu. Prekinuti odnos je veoma nesigurna metoda zaštite i ne preporučuje se mladima.
Metoda cervikalne sluzi – grlić materice luči sluz čiji izgled i količina se menjaju tokom menstrualnog ciklusa. U vreme ovulacije sluz je providna i rastegljiva, kao belance jajeta, pa će žena u to vreme izbegavati seksualne odnose ili će koristiti kondom. Ovu metode koriste i žene koje žele da zatrudne.
Temperaturna metoda – posle ovulacije, telesna temperatura žene se malo povisi, pa ako žena meri svoju temperaturu svako jutro pre ustajanja kreveta i to beleži tokom 3 meseca, moći će da primeti mali porast temperature određenog dana ciklusa, a malo pre toga se dešava ovulacija. Pošto je jajna ćelija sposobna za oplodjenje 48 sati po ovulaciji, onda bi neplodni dani bili nekoliko dana posle skoka temperature i na samom početku ciklusa.
Ogino-Knausova metoda ili drugačije nazvana ritmična metoda, zasniva se na pretpostavci da se kod žena u jednom menstrualnom ciklusu na 14 dana pre očekivane menstuacije odigrava samo jedna ovulacija i da je vreme kad nastaje ovulacija relativno konstantno. Kod žena sa ciklusom na 28 dana i sa ovulacijom 14-og dana, kritično vreme za oplodjenje je izmedju 12. i 16. dana menstrualnog ciklusa.
Urgentna – hitna kontracepcija („pilula za jutro posle“) obuhvata nekoliko metoda koje se koriste nakon seksualnog odnosa ako nije korišćena nijedna metoda kontracepcije ili u slučaju da je primena kontraceptivnog sredstva bila nezadovoljavajuća – pucanje ili spadanje kondoma prilikom seksualnog odnosa, neredovna upotreba kontraceptivnih pilula. Fraza ,,pilula za jutro posle, je samo figurativna jer se ova metoda – pilula sa progesteronom, može koristiti do 72 sata posle nezaštićenog seksualnog odnosa (ova metoda bolje deluje ako se što pre uzme), a druga vrsta pilule deluje i do 120h – 5 dana posle odnosa. One sprečavaju ovulaciju ako se uzmu u prvoj fazi ciklusa, a sprečavaju ugradnju oplođene jajne ćelije ako se uzmu u drugoj fazi ciklusa. Postoje još neke metode (mifepriston, stavljanje IUU i kombinovane hormonske tablete u većim dozama) koje se mogu koristiti, ali su prvobitno navedene najbolje, jer imaju najmanje nuspojava i najefikasnije su. Moguća nuspojava je krvarenje pre menstruacije i ređe muka ili glavobolja. One ne remete cikluse, nemaju zdravstvenih zabrana za uzimanje, mogu se uzeti i 2x u istom ciklusu ako je neophodno, ali ne smeju biti redovna metoda kontracepcije. Nije tačna tvrdnja da se smeju uzimati samo 2x godišnje! One sprečavaju trudnoću u oko 80-90% slučajeva. Ako do trudnoće ipak dođe, nema opasnosti po bebu.
