Pojam „Abortus“ označava prekid trudnoće u periodu kada je beba suviše mala da bi bila sposobna za život u spoljnoj sredini. Abortus može biti spontani – ako je nastao sam od sebe ili može biti izazvan lekovima ili instrumentima. Prekid trudnoće na zahtev, namerni abortus, je krajnja opcija ako se kontracepcija ne koristi ili u slučaju neefikasnosti metode.
Jedna od pet trudnoća se završi spontanim abortusom, često i pre nego što je žena bila svesna da je trudna, a sličan broj trudnoća se zarši namernim prekidom trudnoće.
Broj namernih abortusa se generalno smanjuje, ali je u našoj zemlji i dalje visok, zbog neupotrebe savremene i efikasne kontracepcije. U Srbiji je prekinuti odnos najkorišćenija metoda kontracepcije zbog straha od hormonske i intrauterine kontra-cepcije („spirale“). Ovaj strah pro-izilazi iz neznanja koja rezultiraju predrasudama. Za hormonsku kontracepciju žene misle da će se korišćenjem njih ugojiti, omaljaviti, da su štetne po zdravlje, da će im se poremetiti menstruacioni ciklusi i da neće posle moći da imaju dece. Istina je upravo suprotna. Nove generacije hormonske kontracecpije (kod nas su dostupne pilule i vaginalni prsten) sadrže manje doze hormona estrogena i nove generacije hormona progesterona koje smanjuju maljavost, rešavaju bubuljice, masnu kožu i kosu, regulišu menstruacione cikluse koji postaju redovni, oskudni, kraće traju (pa je manje anemija), bezbolni su i bez PMS-a, a smanjuje se i incidenca raka materične sluzokože i jajnika za oko 50%.
U Evropi samo 27% žena ima mogućnost da zatraži prekid trudnoće iz ličnih razloga, trećina žena može da ga zatraži iz ličnih i socijalno-ekonomskih razloga, a oko ¼ žena ima mogućnost abortusa samo ako je njen život ugrožen tom trudnoćom (abortusi su zabranjeni u Irskoj, Poljskoj, Andori, Lihtenštajnu, Luksemburgu). U zemljama u kojima je abortus zabranjen, često se rade abortusi u nebezbednim uslovima, a ovo je povezano sa veoma velikom opasnošću od oboljevanja žene i čak smrti. Zabranom abortusa se ne povećava natalitet i rađanje, nego se samo povećava broj kriminalnih abortusa i njihovih komplikacija.
U Srbiji je prekid trudnoće na zahtev žene dozvoljen do 10 gestacijskih nedelja (oko 2,5 meseca), računajući od 1.dana prethodne menstruacije -ako su ciklusi bili uredni = 28+- 7 dana. Posle toga se abortus može izvršiti samo ako postoje zdravstveni razlozi koji se tiču žene – teža bolest pri čemu trudnoća ili porođaj ugrožavaju njen život ili ako sa bebom nešto nije u redu –ako postoji fizički poremećaj koji se vidi na ultrazvučnom pregledu ili hormozomski poremećaj koji se otkriva uzimanjem plodove vode, horionskih čupica ili iz pupčanika (u zavisnosti od starosti trudnoće) ili ako je do trudnoće došlo nasilno – silivanje, zloupotreba položaja, incest, obljuba nad maloletnim ili nemoćnim lice. O ovome odlučuje Komisija za prekide trudnoće.
Devojke sa punih 16 i 17 godina i ličnom kartom mogu na sopstveni zahtev i uz potpis da odluče o prekidu trudnoće do 10 nedelja, bez prisustva i znanja roditelja.
Načini prekida trudnoće
Namerni prekid trudnoće se može vršiti instrumentima, lekovima i kombinovano. Najjednostavnije je uraditi abortus ako je trudnoća mala, i najmanje je komplikacija ako je starost trudnoće oko 7 nedelja, računajući period od prvog dana prethodne menstruacije.
-
Instrumentima se otvara grlić materice, usisava sadržaj i kiretom proverava da li je deo tkiva zaostao.
-
Lekovima se izazivaju grčevi materice i otvaranje grlića i na taj način se izbacuje sadržaj iz materice.
-
Kombinovane metode se koriste za prekide trudnoće od oko 12-14 nedelja – lekovima se priprema grlić, a instrumentima evakuiše sadržaj.
Komplikacije abortusa:
Neposredne komplikacije mogu se desiti tokom samog prekida trudnoće – obilno krvarenje, komplikacije anestezije (lokalne ili opšte), perforacija materice (instrumentima se može desiti da se probuši materica) i povrede grlića materice.
Naknadne komplikacije nastaju u roku od mesec dana od prekida trudnoće. Najčešće se dešava, u 1-3%, da zaostane delić tkiva u materici (rezidua) koji će ili materica sama izbaciti ili će morati ponovo da se interveniše. Ovo može rezulturati produženim ili obilnim krvarenjem koje može imati za posledicu malokrvnost (anemiju). Može se desiti da se grlić materice tako zatvori, da krv ne može da izađe i zadržava se u materici (hematometra). Infekcija je ozbiljna komplikacija i javlja se u oko 0,5% abortusa. Ona se dešava retko ako se primene sve mere koje to sprečavaju, ali ta infekcija može zahvatiti matericu i jajovode i tako dovesti do kasnije nemogućnosti rađanja.
Kasne komplikacije – sterilitet- nemogućnost rađanja zbog infekcije koja je oštetila jajovode ili matericu ili zbog Ašermanovog sindroma – priraslice u telu materice. Psihološki efekti se javljaju ukoliko je žena imala dilema oko prekida trudnoće ili rađanja, ili je želela trudnoću, ali je morala da je prekine iz drugih razloga.
Što je manja trudnoća, manje je mogućih komplikacija.