Trudnoća u humanoj vrsti, od koncepcije pa do rođenja, uobičajeno traje 40 nedelja. Tokom trudnoće, veliki i brz rast ćelija fetusa omogućava razvoj novorođenčeta spremnog za život van majčinog tela. Opisani rast i razvoj ploda ali i organa majke, zahteva sigurno okruženje ploda (fetusa) koje osigurava optimalni dotok kiseonika i hranljivih materija plodu te bezbedno povlačenje ,,otpadnih materija’’ nastalih u toku metabolizma ploda.
U organizmu majke se dešavuju različite korisne promene da bi se podržao rast i razvoj ploda i da bi se telo majke pripremilo za dojenje. Slika desno. Poželjano povećanje telesne mase (TM) žene tokom trudnoće je važno za zdravlje majke i ploda. Preporučeno povećanje TM tokom trudnoće zavisi od stanja uhranjenosti žene na početku trudnoće (izraženo indeksom telesne mase – ITM; body mass index – BMI) prikazano je na tabeli dole. Dnevne energetske potrebe (DEP) tokom trudnoće određuju se u odnosu na stanje uhranjenost trudnice, najmanje su tokom prva tri meseca (trimestra), neznatno se povećavaju tokom drugog trimestra, a najveće povećanje DEP je u poslednjem trimestru trudnoće.
Hranljive materije, proteine, masti i ugljene hidrate (UH), treba optimalno rasporediti u određenim DEP. Proteini moraju sadržati sve esencijalne amino kiseline, a dobri nutritivni izvori esencijlanih amino kiselina su mršava mesa, iznutrice, jaja, mleko i mlečni proizvodi. Proteini biljnog porekla nikada ne sadrže sve esencijalne amino kiseline. Ugljeni hidrati u ishrani trudnica treba da su poreklom iz namirnica od celog zrna (tamni hleb, tamna testenina, neglazirani pirinač), leguminoza (boranija, pasulj, grašak, sočivo), sirovog jezgrastog voća i semenki.
Dodati šećeri (slatkiši) nisu preporuka za ishranu tokom trudnoće. Masti u ishrani tokom trudnoće podrazumevaju mlečne masti i ulja. Mlečne masti sadrže vitamine A i D, minerala kalcijuma i fosfora ima više na raspolaganju u mlečnim proizvodima sa višim sadržajem mlečnih masti, a dobri nutritivni izvori su mleko, mlečni napici, pavlaka, sirevi, buter. Hladno ceđena ulja (od suncokreta, bundeve, semenki grožđa, masline) sadrže esencijalne masne kiseline neophodne za pravilan rast ploda. Ostale čvrste masti, margarini, biljni sirevi zatim majonezi i salatni prelivi nisu nutritivna preporuka. Ulja i namirnice koja sadrže ulja ne treba zagrevati. Zaštitne materije su vitamini, minerali i fitohemikalije, prisutne su u različitim količinama u svakoj namirnici, a u ishrani trudnice treba do potiču iz sirovog voća i povrća.
Primena dijetetskih suplemenata (DS) u trudnoći je aktuelno veoma rasprostranjena, a stručna preporuka je suplementacija folnom kiselinom pre začeća (ako se trudnoća planira) i najmnje u prvom trimestru trudnoće, nadoknada gvožđa ako je žena započela trudnoću sa anemijom usled nedostatka gvožđa ili je zbog povećanih potreba za gvožđem (nedostatak nastao kasnije u trudnoći). U krajevima gde postoji stalan nedostatk joda u ishrani, potrebno je davati suplementaciju jodom pre začeća ili čim se utvrdi trudnoća. Rutinska suplementacija multivitaminskim i multimineralnim DS nije nutritivna preporuka. Unos kunjiske soli treba je do 5 grama dnevno, preporuka je ne dosoljaviti hranu za stolom, najbolje je koristiti jodiranu so, dodaci jelima nisu preporuka.
Unos tečnosti je od ogromnog značaja za zdravlje žene i ploda, preporuka je zdravstveno bezbedna voda za piće u količini od najmanje tri litra dnevno. Zaslađeni bezalkoholni napici, prirodni i veštački, alkohol i energetski napici nisu nutritivna preporuka. Unos kofeina kroz napitke od kafe treba da je do 200mg dnevno (2 šolje kafe srednje veličine). Pušenje, opojna sredstva i zloupotreba lekova nemaju ‘’mesta’’ u trudnoći. Svakodnevna umerena fizička aktivnost je koristan savet tokom trudnoće. Sve u tekstu navedene nutritivne preporuke odnose se na trudnoću u koju su žene ušle dobrog zdravlja. Dnevne količine namirnica i izbor namirnica prilagođava se individualno svakoj trudnici. Za trudnice koje imaju bilo kakav zdravstveni problem, a uzrok jeste nepravilna ishrana, trudnica treba da se obrati za pomoć lekaru subspecijalsti za ishranu zdravih i bolesnih ljudi.