Radna inkluzija studenata roditelja u Srbiji

Zapošljavanje i uključivanje na tržište rada osetljivih grupa stanovništva, među kojima spadaju i studenti roditelji, koji nemaju zakonski status posebne populacione grupe u Srbiji, predstavljaju ključne preduslove socioekonomske samostalnosti i preuzimanja odgovornosti za sopstveni život. Osnovna definicija pojma „zapošljavanje„ je zasnivanje radnog odnosa na određeno ili neodređeno vreme u privatnom ili javnom sektoru na osnovu ugovora o radu, koji u pravno-formalnom smislu obezbeđuje svakom pojedincu status zaposlenog lica i time se na nivou državne statistike smanjuje nezaposlenost. Međutim, na današnjem tržištu rada naše zemlje put jedne mlade osobe, a ukoliko ta mlada osoba nije zvanično završila svoje akademske studije, a još je i roditelj, dakle u statusu studenta roditelja, do prvog ugovora o radu je dug i podrazumeva borbu za neku plaćenu stručnu praksu, državnu stipendiju, stipendiju privatne kompanije i status takozvane neformalne zaposlenosti, koja podrazumeva da student roditelj radi negde po ugovoru van radnog odnosa i da na osnovu tog ugovora ostvaruje novčanu nadoknadu i obavezno socijalno osiguranje, dok traje taj ugovor van radnog odnosa. Na temu plaćenih stručnih praksi i stipendija privatnih kompanija, koje mogu pomoći na polju radne inkluzije studenata roditelja, za Akademsku bebu govore predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine i asistent na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Norbert Šinković i menadžerka za ljudske resurse u kompaniji „Infostud grupa„ sa sedištem u Subotici, Anja Balažević.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine je uz finansijsku podršku Američke ambasade u Srbiji u period od decembra 2019. godine do oktobra 2020. godine realizovalo program plaćene stručne prakse za 20 studenata novinarstva i mladih novinara. O realizaciji programa plaćene stručne prakse za Akademsku bebu govori predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine i asistent na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Norbert Šinković.

Na čiju inicijativu je nastala ideja za realizacijom programa plaćene stručne prakse za 20 studenata novinarstva čiji je cilj da se nakon završetka programa najbolji polaznici zaposle? Zbog čega je program zahtevao samo 20 polaznika, kada u proseku ima preko 500 studenata godišnje koji studiraju novinarstvo i komunikologiju na državnim fakultetima u Srbiji?

Inicijativa je zapravo rezultat realizacije naše strategije koju smo usvojili početkom 2020. godine, ali na kojoj smo radili tokom cele 2019. godine. Ideja je bila da naše tridesetogodišnje iskustvo u novinarstvu podelimo sa kolegama i koleginicama, a da istovremeno ponudimo opciju za saradnju onima koji se pokažu kao angažovani i zainteresovani za dalji rad sa nama. Odlučili smo se za 20 mladih kolega jer smo smatrali da sa tim brojem saradnika možemo kvalitetno raditi, a da svi, i jedna i druga strana dobiju najbolje od ovog programa.

Koje sve faze stručnog osposobljavanja za radna mesta u novinarstvu, odnosno, medijskom sektoru su prošli polaznici programa plaćene stručne prakse Nezavisnog društva novinara Vojvodine? Da li je, prema Vašim saznanjima, na programu bilo studenata-roditelja?

Ovaj program nije bio samo za studente, već i za kolege koji nemaju značajno iskustvo u novinarstvu. Polaznici programa su bili podeljeni u 4 grupe: audio/video produkcija, socijalne mreže, finansijska forenzika i fekt-čeking tim. Uz mentorsku podršku oni su usvojili specifična znanja iz tih oblasti. Radili su samostalno ali i zajedno sa senior novinarima redakcije Vojs. Pripravnici su nakon početne faze edukacije izabrali teme na kojima su kao tim radili. Među polaznicima imali smo mlade roditelje, koji su bez većih problema radili na programu. Ono što je bitno naglasiti, to je da nam je nažalost epidemija u velikoj meri promenila planove, pa smo jedan deo susreta sa kolegama na terenu morali da otkažemo.

Koju vrstu ugovora su imali korisnici programa plaćene stručne prakse i koliko njih je posle završetka programa u oktobru 2020. godine zaposleno u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine?

Saradnici, kao i svi u NDNV osim onih koji rade u administraciji, dobili su ugovor o delu ili autorski ugovor, u zavisnosti od toga kakav im je radni status. Od 20 mladih trenutno 15 njih je ostalo u organizaciji na različitim projektima i kao deo redakcije Vojs.

Na koji način funkcioniše rad Media haba Nezavisnog društva novinara Vojvodine i da li studenti novinarstva, među kojima ima i roditelja, mogu saznati posredstvom haba na koji način mogu razviti svoju karijeru?

NDNV Media Hub je jedinstven (onlajn) prostor u Vojvodini koji nudi podršku i razvoj novinarskih i medijskih kapaciteta. Na ovom mestu korisnici imaju mogućnost da se upoznaju sa razvojnim i edukativnim paketima koje naš tim nudi kao rezultat spoja višedecenijske prakse i znanja u oblasti medija i novinarstva. Ovo se pre svega odnosi na one koji bi voleli da porkenu svoje medije ili da razviju već pokrenute redakcije.

Osim onlajn resurs centra za razvoj medija, NDNV Media Hub nudi i prostor za treninge, co-working kancelariju za razvoj sopstvenih ideja i susret sa drugima koji razvijaju svoje planove. Jedinstven Podcast ćošak obezbeđuje i mogućnost snimanja i pripreme audio serijala našim kolegama, dok (mobilna) video produkcija koju nudimo brzo i kvalitetno pretvara ideje u sliku. Na samom sajtu (www.mediahub.ndnv.org) postoji mogućnost da zainteresovani nađu određeni materijal za razvoj karijere, ali nudimo i konsultacije za razvoj ideja. Naravno, svi mogu da koriste ove usluge, pa tako i oni sa porodicom.

Prema istraživanju Infostuda o traženim zanimanjima u 2019. godini,  od ukupno 48.893 oglasa za posao preko Infostudovog portala u 2019. godini, najtraženije oblasti su IT sektor, trgovina/prodaja, mašinstvo, administracija i elektrotehnika. Kompanija „Infostud grupa„ sa sedištem u Subotici, kao najveća kompanija u oblasti internet poslovanja u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije raspisala je konkurs za stipendiranje studenata za akademsku 2020/2021. godinu. O programu stipendiranja studenata kompanije „Infostud grupa„ za Akademsku bebu govori Anja Balažević, menadžerka za ljudske resurse u kompaniji „Infostud grupa„ iz Subotice.

Koliko ukupno stipendija za akademsku 2020/2021. godinu je obezbedila kompanija „Infostud grupa„ sa sedištem u Subotici, kao najveća internet kompanija u Srbiji i na prostoru bivše Jugoslavije?

Infostud grupa je 2020/2021. godine obezbedila 4 stipendije u iznosu od 15 000 dinara mesečno tokom 12 meseci, za studente Visoke tehničke škole i Ekonomskog fakulteta u Subotici.

Koja je glavna svrha stipendije kompanije „Infostud grupa„ u vrednosti od 15.000 din mesečno, koliko tačno meseci se ta stipendija dobija i koje su ugovorne obaveze između kompanije i stipendiste?

Glavna svrha stipendije je da novčanim iznosom podržimo studente, a da kroz praksu u našoj kompaniji steknu praktično znanje i iskustvo i da prve poslovne korake naprave zajedno sa nama. Stipendija traje 12 meseci a studenti su obavezni da dođu na praksu kod nas, kao i da ne primaju stipendiju druge kompanije.

Zbog čega je kompanija „Infostud grupa„ odlučila da u akademskoj 2020/2021. godini stipendira samo studente sa Ekonomskog fakulteta u Subotici Univerziteta u Novom Sadu i studente elektrotehničke grupe, a ne i studente društveno-humanističke grupe zanimanja budući da su odnosi sa javnošću jedna od oblasti kojom se bavi kompanija „Infostud grupa„, a pripada društveno-humanističkim naukama?

S obzirom na to da je naše sedište u Subotici, Ekonomski fakultet i Visoka tehnička škola su nam u fokusu jer se njihovi obrazovni profili poklapaju sa potrebama naših radnih pozicija. Takođe, zbog toga što se praksa obavlja kod nas u kompaniji, nije moguće da stipendiramo studente iz drugih gradova.

Koje kriterijume svaki student mora da zadovolji da bi dobio stipendiju kompanije „Infostud grupa„. Da li studentkinje-majke ili studenti-očevi, koji se izjasne da imaju/čekaju bebu imaju prednost u dobijanju stipendije zbog činjenice da doprinose pozitivnoj demografskoj slici u zemlji jer je unapređenje populacione politike i zvanična politika Vlade Republike Srbije?

Studenti treba da budu 3. ili 4. godina na Ekonomskom fakuletu, odnosno 2. ili 3. na Visokoj tehničkoj školi, da bi konkurisali za stipendiju, a zatim prolaze naš proces selekcije odnosno rade zadatak i intervju, te na osnovu toga biramo najbolje kandidate za naše stipendiste. Na našu odluku ne utiče status studenata roditelja.

Kako Vi kao menadžerka za ljudske resurse i psiholog po profesiji posmatrate kategoriju studenata-roditelja u Srbiji, koja još uvek nema zakonski status posebne populacione grupe u zemlji, u kontekstu politike zapošljavanja i društveno-odgovornog poslovanja?

Studentima roditeljima je potrebno omogućiti dodatnu podršku i pomoć kako bi što uspešnije savladali izazove koje donosi roditeljstvo i studiranje.

Državne institucije Republike Srbije imaju svoje programe stipendiranja studenata sa državnih fakulteta, kojima nakon završetka programa stipendiranja omogućavaju zaposlenje prema kadrovskim potrebama određene institucije. Sektor za ljudske resurse u okviru Ministarstva odbrane Vlade Republike Srbije objavio je u julu 2020. godine, odnosno, u julu tekuće godine, konkurs za stipendiranje ukupno 34 studenta osnovnih i master akademskih studija tehničko-tehnološke struke sa državnih fakulteta, koje garantuju radni odnos na neodređeno vreme u Vojsci Srbije i Vojnotehnološkom institutu Ministarstva odbrane Vlade Republike Srbije, koji je trajao do 31. oktobra tekuće godine, a ovaj konkurs za stipendije Ministarstva odbrane, koji je nedavno završen, predstavlja idealnu priliku za informisanje budućih generacija studenata, a među kojima ima i studenata roditelja, koji budu želeli za istu da konkurišu. U izjavi za Akademsku bebu službenici iz Uprave za kadrove Ministarstva odbrane  Republike Srbije odgovorili su sledeće:

Budući da Ministarstvo odbrane, za razliku od ostalih ministarstava u Vladi Republike Srbije, kojima su ključni zakoni, Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima, funkcioniše po Zakonu o Vojsci Srbije i pravilnicima koje uređuje taj zakon, koje godine je prvi put objavljen konkurs za stipendiranje studenata, koji su kasnije dobili stalni posao u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane Srbije?

U Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije se raspisuje Konkurs za dodelu stipendija jednom godišnje u skladu sa potrebama Organizacionih jedinica Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Naime, ukoliko navedene jedinice Ministarstva odbrane i Vojske Srbije ne iskažu potrebe u određenoj godini u tom slučaju neće biti raspisivanja Konkursa. Konkurs za dodelu stipendija je prvi put raspisan prošle godine, odnosno 2019. godine.

Koliko je do ove godine studenata po tom osnovu dobilo stipendije, a samim tim, nakon završetka studija, i stalni posao u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane Srbije?

U navedenom periodu je od strane Ministarstva odbrane stipendirano 21 lice. Imajući u vidu da su stipendisti Ministarstva odbrane i dalje na školovanju na određenim fakultetima do ovog perioda nije bilo prijema u radni odnos po osnovu stipendiranja.

Zbog čega je/će za akademsku 2020/2021. godine dodeljeno/biti dodeljeno ukupno 34 stipendije za studente treće i četvrte godine osnovnih akademskih studija i master akademskih studija, a od tog broja 14 stipendija namenjeno je studente master akademskih studija, i to 1 stipendija za oblast industrijskog inženjerstva i industrijskog menadžmenta i 13 stipendija za oblast mašinskog inženjerstva, a 20 stipendija namenjeno je za studente osnovnih akademskih studija, i to 2 stipendije za četvrtu godinu osnovnih akademskih studija za oblast industrijskog inženjerstva i inženjerskog menadžmenta i 18 stipendija za studente treće ili četvrte godine osnovnih akademskih studija iz oblasti elektrotehničkog i računarskog inženjerstva, u vrednosti od 35.000 dinara mesečno za studente treće godine osnovnih akademskih studija, 40.000 dinara mesečno za studente četvrte godine osnovnih akademskih studija i 50.000 dinara mesečno za studente master akademskih studija? Da li je bilo više novca u budžetu za veći broj stipendija?

U školskoj 2020/2021 godini je raspisan Konkurs za dodelu 34 stipendija zato što su organizacione jedinice iskazale potrebu za navedenim brojem lica, kao i za određenom kategorijom lica. Naime, broj stipendista se određuje na osnovu potreba Ministarstva odbrane, vodeći računa o sredstvima koja su budžetom opredeljena za tu namenu. Lica prijavljena na predmetni konkurs ove godine će dobiti stipendiju samo ukoliko ispune propisane uslove.

Koliko meseci će studenti primati stipendiju i sa obzirom na to, da u konkursu nije to jasno definisano, od 18 stipendija za studente treće ili četvrte godine osnovnih akademskih studija iz oblasti elektrotehničkog i računarskog inženjerstva, koliko će tačno biti dodeljeno/je dodeljeno studentima treće godine, a koliko studentima četvrte godine osnovnih akademskih studija elektrotehničkog i računarskog inženjerstva?

Stipendisti će biti stipendirani mesečno u zavisnosti od završetka školovanja, odnosno primaju 10 stipendija u toku jedne školske godine.

Zbog čega je fokus na stipendiranje studenata tehničko-tehnološke struke, koji će nakon završetka studija dobiti stalni posao u Vojnotehnološkom institutu Ministarstva odbrane Vlade Republike Srbije, a ne i na stipendiranje studenata društveno-humanističke struke, koji bi nakon završetka studija dobili stalni posao u Upravi za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Vlade Republike Srbije? Da li postoji potreba za ovim kadrovima, imajući u vidu činjenicu da, na primer, studenti novinarstva na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu izučavaju vojno novinarstvo?

Kao što smo već naveli Ministarstvo odbrane stipendira profile koji su potrebni Ministarstvu odbrane, odnosno profil kadra koji će po završetku školovanja biti primljena u službu u Vojsku Srbije i raditi na poslovima projektovanja i razvoja naoružanja i vojne opreme za potrebe Vojske Srbije.

Za kraj, postoji li mogućnost stipendiranja studenata doktorskih akademskih studija za narednu akademsku godinu za potrebe rada u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije?

Ne postoji potreba Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, u ovom trenutku, za stipendiranjem studenata na doktorskim studijama.

Od 2013. godine svakog septembra kompanija „Delta holding„, koja predstavlja lidera na tržištu kapitala, objavljuje konkurs za zapošljavanje apsolvenata i diplomaca različitih fakulteta iz Srbije u okviru programa „Mladi lideri„, a za Akademsku bebu svoje iskustvo je podelila Biljana Vladetić, mlada ekonomistkinja koja se zaposlila u novosadskom ogranku „Delta holdinga„ posredstvom programa „Mladi lideri„:

Završila sam Visoku poslovnu školu u Novom Sadu-smer trgovina i međunarodno poslovanje. Za program Mladi lideri sam čula sasvim slučajno u razgovoru sa prijateljima u tražnji za novim poslom. U tom trenutku za mene je sve to bilo nepoznato i u prvi tren nedostižno, velika kompanija, sam taj projekat, pa sam počela da istražujem sve u vezi sa programom „Mladi lideri„ i u poslednjem trenutku odlučim da se prijavim. Popunim prijavu za konkurs i od tog dana počinje moja priča u „Delta Holdingu„. U prvi tren kada sam dobila poziv za prvo testiranje, usledio je veliki šok i neka pozitivna trema, zaista bilo je mnogo prijavljenih kandidata i nisam verovala da ću biti jedna od njih. Bilo je nekoliko krugova tesitanja, grupnih i individualnih. Sećam se da sam za poslednji krug testiranja morala da se vratim ranije sa godišnjeg odmora. To leto mi je bilo i ostalo najlepše. Svaki krug testiranja je bio drugačiji od prethodnog, i nosio neko svoje iskustvo. Najviše treme sam imala na poslednjem krugu, sam taj osećaj da sam došla do kraja a ujedno i nekog novog početka za mene što se tiče poslovne karijere.

Više informacija o ovom podsticaju zapošljavanja mladih ljudi možete dobiti posetom istoimenog bloga na internetu.

Studenti roditelji u Srbiji mogu ostvariti svoje pravo na rad, ali je na državnom nivou Republike Srbije, čija je populaciona politika prioritet zvanične vladine politike, potrebno kreirati uredbu i zakon koji će omogućiti finansijsku podršku studentima roditeljima, kao posebnoj populacionoj grupi, do završetka njihovog studiranja.