Dobro došli na blog Akademske Bebe – vašeg omiljenog portala za studente roditelje!
Balansirati fakultet, posao i porodicu nije lako, a socijalno preduzetništvo može biti upravo onaj
model koji omogućava fleksibilnost, stabilnost i osećaj svrhe. Danas ćemo detaljno objasniti
modele poslovanja socijalnih preduzeća – kako oni zarađuju novac, a istovremeno ostvaruju
društveni uticaj. Ovo je posebno važno za studente roditelje: mnoga socijalna preduzeća nude
poslove sa fleksibilnim radnim vremenom, podršku porodicama i priliku da radite nešto što ima
smisla.
Šta znači „model poslovanja“ u socijalnom preduzetništvu?
Model poslovanja socijalnog preduzeća opisuje način na koji organizacija ostvaruje prihode,
pokriva troškove i reinvestira profit u svoju društvenu misiju. Za razliku od klasičnih firmi, ovde je
cilj trostruki balans: ekonomska održivost + društveni uticaj + (često) ekološka odgovornost.
Prema Zakonu o socijalnom preduzetništvu u Srbiji, socijalno preduzeće mora da posluje na
tržištu (prodaja robe ili usluga), ali najmanje 50% profita ide nazad u misiju – npr. zapošljavanje
ranjivih grupa, među kojima su i samohrani roditelji, mlade majke ili porodice u teškoj situaciji.
Najčešći modeli poslovanja socijalnih preduzeća
Postoji nekoliko dokazanih modela koji se uspešno primenjuju u Srbiji i svetu. Evo pregleda sa
fokusom na one koji su najrelevantniji za naše studente roditelje:
Model radne integracije (Employment model)
● Suština: Preduzeće zapošljava ranjive grupe i pruža im obuku, stabilan posao i podršku.
● Kako zarađuje: Prodajom proizvoda ili usluga na otvorenom tržištu.
● Zašto je dobar za roditelje? Fleksibilno radno vreme, podrška na radnom mestu i
osećaj pripadnosti.
Model plasmana proizvoda/usluga ranjivim grupama (Market intermediary model)
●Suština: Preduzeće pomaže ranjivim grupama da plasiraju svoje proizvode ili dobiju
pristup uslugama po povoljnijim cenama.
● Kako zarađuje: Uzima malu maržu ili naplaćuje uslugu posredovanja.
● Primer: Zadruga koja otkupljuje organske proizvode od seoskih domaćinstava (često
porodice sa decom) i prodaje ih u gradovima pod fer uslovima.
Model usluga za društveno osetljive grupe (Fee-for-service model)
● Suština: Pružanje usluga direktno ciljnim grupama (npr. vrtići, radionice, briga o deci).
● Kako zarađuje: Naplatom usluga korisnicima ili kombinacijom sa
donacijama/subvencijama.
● Primer u Srbiji: Udruženja koja nude fleksibilne usluge čuvanja dece za studente
roditelje ili radionice za decu sa smetnjama u razvoju. Deo prihoda ide na subvencije za
porodice sa nižim primanjima.
Zadrugarski model (Cooperative model)
● Suština: Članovi (zaposleni) su i vlasnici – demokratija "jedan čovek, jedan glas".
● Kako zarađuje: Kolektivna proizvodnja i prodaja (poljoprivreda, zanati, usluge).
● Prednost: Visoka motivacija i ravnomerna raspodela profita. Idealno za roditelje koji
žele da sami odlučuju o radnom vremenu.
Hibridni model (Cross-subsidy ili kombinovani model)
● Suština: Deo prihoda od „običnih“ kupaca subvencionira usluge za ranjive grupe.
● Primer: Kafić koji zapošljava osobe sa invaliditetom – svi plaćaju istu cenu kafe, ali deo
profita ide na plate i obuku zaposlenih iz ranjivih grupa.
Realni primeri iz Srbije koji inspirišu roditelje
Evo nekoliko uspešnih socijalnih preduzeća iz Srbije koja pokazuju kako ovi modeli funkcionišu
u praksi:
Bagel Bejgl (Beograd): Zapošljava mlade iz ranjivih grupa, uključujući one bez
roditeljskog staranja ili iz socijalno ugroženih porodica. Proizvode i prodaju bagels i
peciva, a prihodi finansiraju obuku i stabilna primanja. Odličan primer modela radne
integracije sa fokusom na mlade.
Radanska Ruža (okolina Lebana): Žensko preduzeće koje proizvodi ajvar, džemove i
zimnicu od lokalnog voća. Zapošljava samohrane majke i žene iz ruralnih područja,
omogućavajući im sezonski rad koji se lako usklađuje sa porodičnim obavezama.
Naša Kuća (Beograd): Zapošljava osobe sa smetnjama u razvoju i pruža podršku
njihovim porodicama. Bave se proizvodnjom i uslugama, sa naglaskom na inkluziju –
idealno za roditelje dece sa posebnim potrebama.
Etno Mreža: Nacionalna mreža žena koja proizvodi tradicionalne rukotvorine. Osnažuje
samohrane majke i žene sa sela, očuvajući kulturno nasleđe i obezbeđujući dodatna
primanja porodicama.
Ovi primeri dokazuju da socijalna preduzeća mogu biti održiva i istovremeno pružati podršku
porodicama u teškim situacijama.
Izvori finansiranja pored tržišnih prihoda
Socijalna preduzeća često koriste kombinaciju izvora da bi bila održiva:
● Prodaja na tržištu (glavni izvor po Zakonu).
● Donacije i grantovi (npr. od EU fondova, Koalicije za razvoj socijalnog preduzetništva).
● Državne subvencije za zapošljavanje ranjivih grupa.
● Crowdfunding kampanje.
● Partnerstva sa korporacijama (CSR programi).
Zašto su ovi modeli idealni za studente roditelje?
Fleksibilnost: Mnoga socijalna preduzeća nude rad od kuće, skraćeno ili prilagodljivo
radno vreme.
Podrška porodici: Neka čak imaju interne vrtiće ili programe podrške roditeljima.
Osećaj svrhe: Radite nešto korisno, a ne samo „od 9 do 5“.
Mogućnost pokretanja sopstvenog: Ako sanjate o biznisu koji pomaže drugim
roditeljima (npr. online platforma za razmenu usluga čuvanja dece), socijalni model je
savršen okvir.
Kako započeti sopstveni model poslovanja?
1. Identifikujte problem koji želite da rešite (npr. nedostatak fleksibilnih poslova za mlade
majke).
2. Odaberite model koji odgovara vašoj ideji.
3. Napravite biznis plan sa jasnim prihodima i društvenim uticajem.
4. Registrujte pravni oblik i podnesite zahtev za status socijalnog preduzeća.
5. Pronađite prve kupce i partnere!
Zaključak: Socijalno preduzetništvo je budućnost rada za
roditelje
Modeli poslovanja socijalnih preduzeća dokazuju da se može zaraditi novac i istovremeno
graditi bolje društvo – posebno za porodice koje se bore sa svakodnevnim izazovima. U Srbiji
već imamo inspirativne primere poput Eko BeG i Lastavice koji pokazuju da to zaista
funkcioniše.
Na Akademskoj Bebi verujemo da studenti roditelji zaslužuju poslove koji poštuju njihovu ulogu
u porodici. Ako vas ova tema inspiriše, ako tražite posao u socijalnom preduzeću ili želite da
pokrenete svoj projekat – pišite nam u komentarima ili kontaktirajte nas direktno. Rado ćemo
vam pomoći savetima, resursima ili čak povezivanjem sa relevantnim organizacijama!
Šta vi mislite – koji model poslovanja bi najviše odgovarao studentima roditeljima? Delite
iskustva i ideje ispod!
Hvala na čitanju – zajedno gradimo podržavajuće okruženje za mlade porodice! ❤️
Akademska Beba – Tu smo za vas i vašu decu.
Autor: Marijana Topo
Foto: Ilustracije