Miloš Subotić za Akademsku bebu o poslu grafičkog dizajnera i radnim mogućnostima za studente roditelje

Afirmisani grafički dizajner iz Čačka Miloš Subotić govori za našu internet medijsku platformu o poslu grafičkog dizajnera i mogućnostima koje studentima roditeljima mogu da omoguće zaradu u digitalnom poslovanju.

Na početku razgovora, naš portal je izveštavajući o frilenserskim radnim prilikama za studente roditelje pisao o poreklu reči frilenser, pozajmljenice u srpskom jeziku, koju je smislio je sir Valter Skot u noveli Ajvanho 1820. godine opisujući njom ratnike koji se bore za onoga ko ih plati. Tek 1903. je ova reč priznata kao glagol od strane Oksfordskog rečnika, a značenje nije menjala do danas osim što se proširila na niz drugih profesija. Srpska reč za frilensera je prekarni radnik i u vezi sa svim ovim napisanim, kako bi ti opisao frilensing kao proces rada na tržištu rada Srbije?

Kao što izvorno značenje reči ‘freelancer’ opisuje nekog ko je ratovao za onog ko mu plati, tako bih i ja možda grubo opisao današnje frilensere u poslovnom smislu. Ako pričamo o mojoj profesiji digitalnog dizajnera, frilenseri su nezavisni dizajneri koji su plaćeni po projektu i posluju za više klijenata. Nezavisni su jer nemaju jednog poslodavca koji im nalazi poslove, već oni sami traže klijente i upravljaju svojim poslovanjem. Na taj način, završavajući razne projekte, oni grade svoju kolekciju radova (portfolio) sa kojim se predstavljaju i koji koriste za nalaženje novih projekata.

Više od deset godina radiš kao grafički dizajner i koje proizvode klijenti najčešće traže za svoj biznis, odnosno, studenti roditelji, koji studiraju neki umetnički smer i koji su zamrznuli svoju godinu na fakultetu zbog roditeljstva i obezbeđivanja egzistencije, na koji način treba da vode poslovnu komunikaciju sa klijentima-kupcima usluga grafičkog dizajna i na koje vrste radova iz oblasti grafičkog dizajna treba da fokusiraju svoj rad?

Grafički dizajn kao disciplina obuhvata veliki spektar različitih vizualnih rešenja, a tu disciplinu usko vezujemo za vizuelni identitet nekog brenda. U vizuelni identitet možemo nabrojati dosta različitih tipova dizajna, kao što su na primer dizajn logotipa, ambalaže, postera, promo materijala, web dizajn i slično. Svaki dizajner bira ono što njemu najviše odgovara da radi, odnosno gde se najsigurnije oseća, kada govorimo o ispoljavanju svoje kreativnosti. U tom smislu, ne bih imao konkretan odgovor na to na šta studenti roditelji (potencijalni grafički dizajneri) treba da fokusiraju svoj rad, jer to zavisi od individualnih sposobnosti. Ono što mogu da savetujem jeste da svako treba da proba različite vrste dizajna i da onda vidi gde najbolje može da se iskaže. Naravno, preduslov za sve je da voli svoj posao i uspeh je zagarantovan. Što se tiče klijenata, u svom poslovanju sam dobijao najrazličitije zahteve za usluge grafičkog dizajna, pa sam se trudio da na svaki zahtev odgovorim profesionalno. Najviše sam imao zahteva za dizajn logotipa, jer sam to u početku svoje karijere najviše radio i svoj portfolio bazirao na njima.

U javnosti se često mešaju grafički i veb dizajn, odnosno, ne pravi se razlika između ove dve oblasti delatnosti, pa koja je razlika između veb i grafičkog dizajna u kontekstu ponude usluga klijentima-kupcima na otvorenom tržištu rada?

Grafički dizajn možemo uzeti kao širi pojam, a web dizajn kao njegovu podvrstu. Web dizajn je verovatno jedina oblast grafičkog dizajna u koju nisam ulazio dublje, jer sam se nekako više fokusirao na stvaranje osnovnih elemenata vizuelnog identiteta određenog brenda/usluge. Imati web sajt u današnje vreme je vrlo važna stvar i logičan nastavak na sve ono prethodno dizajnirano, kao što je logotip, određivanje primarnih i sekundarnih boja jedne firme kao i ostali elementi koji čine identitet jednog brenda. Web dizajner, na osnovu prethodno kreiranih elemenata koje smo pomenuli, dizajnira web sajt za poslodavca, koji može i te kako biti ogledalo firme i vrlo je važno da se tom poduhvatu posveti temeljno i profesionalno.

Studenti roditelji umetnosti sa, na primer, Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu ili studenti roditelji scenografije sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu,koji poseduju teorijsko i praktično znanje iz grafičkog dizajna i imaju urađene neke sopstvene radove, ali ne znaju da se snađu samostalno sa frilenserskim platformama, na kojima mogu prodati inostranim klijentima svoje radove, koje savete mogu dobiti od tebe, odnosno, koje frilenserske platforme za grafičke dizajnere preporučuješ početnicima, kako funkcioniše proces kreiranja profila na tim frilenserskim platformama i prihvatanja profila od strane frilenserske platforme i ono najvažnije, kako funkcioniše sistem plaćanja preko frilenserskih platformi, odnosno, šta je najjeftinija opcija za studenta roditelja po pitanju formiranja računa na frilenserskim platforma, a u kontekstu činjenice da studenti roditelji nemaju tu platežnu moć da plaćaju održavanje deviznog američko-dolarskog računa u banci, čija se cena mesečno kreće od preko 300 dinara pa nadalje?

Kada sam krenuo da se bavim dizajnom (a to je bilo sad već davne 2011. godine), tada nije bilo puno freelance platformi za rad. Jedna od retkih koja je do danas opstala i vrlo aktivna među dizajnerima jeste 99designs. To je platforma koja mi je, slobodno mogu reći, promenila život i najviše uticala da se bavim ovim poslom i danas. Ukratko rečeno, to je platforma na kojoj poslodavci otvaraju konkurse za različite usluge grafičkog dizajna, a dizajneri koji su prijavljeni na toj platformi se takmiče između sebe, odnosno kreiraju svoja idejna rešenja, gde se na kraju konkursa proglašava pobednik od strane poslodavca. Pobednik konkursa dobija novac za to, koji varira od $200 pa naviše. Proces registracije dizajnera na pomenutoj platformi se dosta promenio od perioda kada sam ja ušao na platformu. Tada je bilo dovoljno samo napraviti nalog i već konkurisati na neograničeni broj konkursa, dok je danas drugačiji sistem, gde vi kao početnik morate da pošaljete prvo svoje radove koji prolaze proces selekcije. Ako 99design tim odluči da imate dovoljno kvalitetne radove, oni vas kategorizuju kao entry level, medium level ili pro level dizajnera, u zavisnosti od kvaliteta radova. Taj sistem je uveden da bi se smanjio broj dizajnera, napravila jača konkurencija a time i kvalitet radova koji se šalju na konkurse. To naravno ne treba da plaši dizajnere početnike, jer je to odlična prilika da dobiju povratnu informaciju za svoje radove, a time i samopouzdanje onog momenta kada uđu na platformu. Postoje i druge platforme za rad kao što su Upwork, koji nudi širok spektar različitih internet poslova, ne samo vezanih za dizajn, pa i ta platforma može biti odlična prilika da se zaradi, a ujedno i grafički portfolio.

Angažovan si kao savetnik za kreativne industrije u nevladinom sektoru i predaješ na neformalnim kursevima za grafičkog dizajnera, a jedan od kurseva grafičkog dizajna, koji je rađen sa ciljem uticaja na smanjenje nezaposlenosti mladih ljudi, na kome si bio predavač je finansijski podržan od strane Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Republike Srbije. Šta konkretno jedan student roditelj, koji je u kontekstu edukacije potpuni početnik u oblasti grafičkog dizajna, može da nauči na tim kratkotrajnim obukama iz grafičkog dizajna i da to znanje iskoristi kako bi odmah napravio jedan rad, za početak, i prodao ga klijenti jer svaki zarađeni dinar za studenta roditelja kao socijalno ugroženo lice mnogo znači?

Imao sam tu čast da držim obuke za ljude širom Srbije, i zaista sam i više nego ponosan na činjenicu da smo uspeli da organizujemo mnoštvo kurseva, koji su bili odlična polazna tačka svim zainteresovanim za dizajn. Predavanja sam pripremao tako da svi polaznici dobiju najosnovnije i najvažnije smernice vezane za oblast grafičkog dizajna, gde je fokus bio na standardnim programima koji se koriste u dizajnu, a to su Adobe Illustrator i Adobe Photoshop. S tim u vezi, polaznicima sam pričao koji su osnovni alati pomenutih programa sa kojima oni mogu da kreiraju svoje prve radove. Zbog ograničenosti kursa, nisam imao mnogo vremena da se posvetim svim detaljima o svom poslu, ali smo se uvek trudili da prođemo ono najvažnije. Pored tehničkih stvari u vezi programa za dizajn, pričali smo i o načinu poslovanja, kako se prijavljuje za posao, kako kreirati CV, šta ih sve očekuje u karijernom razvijanju, odnosi sa klijentima i slično.

Kakav je tvoj stav u vezi sa pronalaskom posla preko studentsko-omladinskih zadruga, da li si ti kao student imao radnog iskustva sa omladinsko-studentskim zadrugama i da li, generalno, omladinsko-studentske zadruge mogu pomoći studentima u pronalasku posla grafičkog dizajnera?

Iskren da budem, nisam imao iskustva sa studentskim zadrugama, niti poslovima koje one nude, ali ono što mogu reći je da je svako iskustvo dragoceno. Smatram da su studentske zadruge odlično mesto za povezivanje ljudi, razmenjivanje mišljenja i potencijalno sklapanje budućih poslovnih prilika među sobom. Neće svaki put uspešnog grafičkog dizajnera biti isti, pa s tim u vezi se treba oprobati u različitim poslovnim prilikama, a studentske zadruge mogu biti mesto odličnih prilika.

Na jednom predavanju iz grafičkog dizajna si spomenuo veb platformu wellfound koja sadrži ponude poslova za koje su potrebne digitalne veštine, u kontekstu da si preko te platforme pronašao svoj stalni digitalni posao, da se tako izrazim. Na koji način funkcioniše platforma angel.co, koje poslove iz oblasti digitalne zajednice nudi i kako jedan student roditelj može naći posao preko te platforme, odnosno, koje digitalne veštine mora da ima i koliko se koraka prolazi od apliciranja za posao do povratne informacije?

Wellfound (nekadašnji Angel.co) je sajt na kome možete pronaći razne poslovne prilike, gde se uglavnom traže radnici za puno radno vreme. Imao sam sreću da nakon samo par prijava dobijem poziv na razgovor u firmi za koju i dan danas radim više od 4 godine. Ako pričamo o tome šta je potrebno da bi se našao posao na pomenutoj platformi, rekao bih da je to raznovrstan portfolio, sa kojim aplicirate na razne oglase koji se tu nalaze. Pored radova, poželjno je da zaista dobro istražite firmu za koju aplicirate, i da vidite da li je i zbog čega ta firma pravo mesto za vas. Treba biti uvek iskren sa poslodavcima i reći čvrste razloge zbog čega ste vi idealni kandidat za tu poziciju za koju aplicirate. Ono što moram da pomenem na kraju, a tiče se online poslovanja za inostrano tržište i preduslov da uspete na globalnom tržištu, jeste znanje jezika, konkretno engleskog jezika. Možete biti sjajni dizajner sa odličnim projektima iza sebe, ali nekada su i drugi kvaliteti presudni za pronalazak stalnog zaposlenja u inostranoj firmi, pa ta jezička barijera vrlo često može biti problem. Što se tiče procesa apliciranja, to je sve individualno i zavisi od politike firme za koju se prijavljujete. Konkretno u mom slučaju, proces selekcije je uključivao i test projekat, na kome sam predstavljao svoje veštine pomenute u intervjuu. Dokaz da je sve onako kako sam ispričao poslodavcu vezano za svoje znanje i veštine, jeste uspešno položen test, posle koga sam i dobio stalno zaposlenje. I za kraj, savet za sve drage čitaoce, možda i izlizana fraza, ali fraza koja je jako tačna, a ona je da obavezno radite ono što volite, jer je to jedini način za uspešnu poslovnu karijeru.