Ime i prezime: Nikola Stojkov
Godine: 23
Fakultet: Fakultet tehničkih nauka Novi Sad
Mesto stanovanja: Kikinda
Mesto boraivka tokom studija: Novi Sad
Devojka i ja smo oboje bili na drugoj godini studija kada smo saznali da nosi našu bebu. Nismo to planirali, ali se desilo…Bili smo i ostali podrška jedno drugom, odlučili smo da zadržimo bebu. Ostali nisu baš imali puno razumevanja za to, ali su bili tu za nas. Roditelji, prijatelji i rodbina nam priskoče u pomoć kada je to potrebno.
Nismo se odlučili ni za kakvu stručnu pomoć niti savetovanje jer se većina tih stvari plaća. Mislim da bi bilo korisno da svi koji se nađu u takvoj situaciji znaju da mogu nekome da se obrate. Korisno je da čujete ohrabrujuće stvari od nekoga ko o vašoj specifičnoj situaciji zna mnogo više od vas i ume da vam pomogne.
Što se studiranja tiče, ono uz trudnoću, a kasnije dete, jeste teško – ali ne i neizvodljivo. Ne treba odustati od roditeljstva zbog toga. Jas sam razmišljao o zamrzavanju godine kako bih mogao da se zaposlim….jer smo bili pod stresom sve vreme. Najviše zbog finansijskih problema. Imam samo reči hvale za upravu fakulteta. Ali mislim da je potrebno malo više razumevanja za izostanke jer kad si roditelj moraš i da radiš – naravno da ne možeš da stigneš na svako predavanje i vežbe.
Nije lako biti roditelj za vreme studija, ima jako puno prepreka – najviše administrativne prirode. Na primer, naša ćerkica ne može da ide u jaslice, odnosno vrtić, jer smo nas dvoje zvanično nezaposleni. To je zaista veliki problem…Dosta bi nam pomoglo da možemo svi zajedno stanovati u studentskom domu – ali ni to više nije slučaj. Nas I našu ljubav je saznanje da ćemo postati roditelji samo osnažilo. Osetili smo jaču snagu i volju da uspemo i da se borimo. Najlepši trenutak u životu je taj kad saznate za koga se borite i za koga pravite put…samo hrabro napred!